Рустем Вахитов о националном питању у друштву привилегованих

Рустем Вахитов, Национальный вопрос в сословном обществе, Страна Оз, Москва, 2016, стр. 224.

 

 

национално питање - вахитов

 

Зоран Милошевић

 

 

Рустем Вахитов је филозоф млађе генерације, који ради у Уфи, Републици Башкортостан, Руске Федерације. Иако је етнички Татарин, Вахитов у својим научним промишљањима уједињује евроазијство, словенофилство и теорију Симона Гдаљевича Кордонског, што даје оригиналан и интересантан поглед на научне и друштвене проблеме, али и на руску и европску стварност.

Вахитов није непознат српској јавности. До сада му је преведено пет научних радова на српски језик, и то: „Пројекат државе – цивилизације као алтернатива грађанском и етничком национализму“ (објављен у зборнику научних радова Национални идентитет и међународне интеграције, у издању београдског Института за политичке студије, 2015. године (стр. 57 – 74), затим „Национална држава или држава – цивилизација“ у зборнику Где ти је држава, Каине?, у издању Центра академске речи из Шпаца (стр. 253 – 262), следи чланак „Русија и латинство: антикатолички зборник евроазијаца“, у зборнику Небеска геополитика, у издању Центра академске речи из Шпаца (стр. 121 -130),  „Балканско место развоја у учењу евроазијаца“ и „Хитлеровска ‘Европска унија’ против Русије – СССР”, у зборнику Центра академске речи Србија и Евроазијски савез (2016).

Нова књига Вахитова објављена је као део истраживања у оквиру пројекта бр. 2014007, који је финасирао Фонд „Хомовники“.

Аутор полази од  чињенице да у Русији нема друштава, већ нација. Међутим, суштински стварност је обрнута – нема нација, већ различитих друштава, у том смислу и етничких друштава. Појам етничка друштва је за западну науку доста непознат, јер је изграђен током историје и представља механизам стабилизације полиетничког руског друштва, тј. представља алтернативу губитничкој паради национализама.

Проблем нашег друштва закључује се у томе да је овај механизам скоро у потпуности ван оптике савремених истраживача или се, чак, посматра као аномалија, те стога његова реконструкција и није била тема дијалога, иако се, очигледно, истрошио…

Национално питање једно је од најактуелнијих у савременој Русији. Тренутно много се ради на покушајима давања смисла етничким заједницама у Русији, проучавају се проблеми међуетничког разумевања и активност националних политичких елита. Међутим, већина истраживача и учесника у овој расправи на руску стварност калеми идеологију, парадигме и вредности осмишљене на Западу, а које, пре свега, одражавају реалност живота западних народа, али не и оних на евроазијском простору. Зато се и говори у западноевропским категоријама: нације (народи) Русије, национализам, националне државе, федерализам или унитаризам руске државе, итд, које нису аутентично евроазијске.

Све је то погрешно, сматра Рустем Вахитов, те полазећи од чињенице да те реалности (увезена са Запада)  у Русији нема, а ако је и има то је у почетној или имитационој фази.

Да би се, дакле, схватило шта се догађа у Русији потребна је нова теорија, а Вахитов сматра да се она садржи у делу Симона Гдаљевича Кордонског (рођеног 1944. године у Томску). Управо ослањајући се на теоријско наслеђе словенофила и евроазијаца, те теорију Кордонског, посебно његову „верну матрицу“ (Веерная матрица), која представља тип таблица са одговоарајућом методом класификација, која се користи у методологији, теорији класификација итд, а ради описа набројаног и онтолошког.

 

 

Симон Гдальевич Кордонский

Симон Гдаљевич Кордонски

Вахитов, ослањајући се, дакле, на све напред набројано изводи закључак да је Русија, за разлику од Запада, некласно друштво, друштво које је усторојено на одређеним привилегијама које додељује (и одузима) држава.

Управо ово је важно сазнање које даје (и) одговор на питање зашто су у Русији, а богами и код нас, непримењиве западне политичке и политиколошке парадигме.

Књига „Национално питање у друштву привилегованих“, Рустема Вахитова, садржи две главе и један прилог. У првој глави, аутор је обрадио девет питања, и то: Национална политика у класном друштву, Да ли је у СССР-у постојала изградња нација (Бенедикт Андерсон против руских конструктивиста), СССР: ненационалистичка модернизација, Империја и нација у руској историји, Укидање националних република у саставу Русије: анализа последица, Да ли су уједињавале националне републике СССР-а Русију?, Шта говоре руски национал-демократи о руском народу и Империја као алтернатива етничком и грађанском национализму.

Друга глава посвећена је проучавању „Етнодруштава у Републици Башкортостан“ преко шест питања: Етнодруштва у совјетском друштву (на примеру етнодруштва Башкира у Башкирској ССР), Идеологија башкирског националног покрета и особенсоти руског друштва, Губернизатор и федералисти: самоидентификација и реалност, Структура постсовјетских етнодруштава (на примеру етнодруштва Башкира у Републици Башкортостан), Етнодруштва и његове друштвене корпорације и етнодруштва Руса у националним републикама Руске Федерације.

На крају је прилог „Опис етнодруштава Башкира у Републици Башкортостан методом верних матрица“.

Књигу Рустема Вахитова препоручујемо за читање свакоме ко може да дође до ње и ко зна руски језик, при чему треба размислити и о њеном преводу, јер, како се чини, балканска стварност је ближа руској него западноевропској,те би заиста могла да буде од користи, не само научницима и теоретичарима, већ и политичарима.

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи