АМЕРИКА У ШОКУ: Здраву храну морају да увозе из Русије

  • Од 1. јула 2016. године, у једној од најмањих држава САД – Вермонту, ступа на снагу закон о означавању прехрамбених производа који садрже генетски модификоване организме (ГМО).  И то поред чињенице да је рат против локалних закона водио сам председник САД, Барак Обама, а и многи конгресмени и бројни лобисти повезани са транснационалном корпорацијом Монсанто и DuPont.
  • После Вермонта слична дискусија покренута је и у држави Тенеси, која заправо, представља државу пољопривредника, јер има највише фармера по глави становника. Такође, и друге државе које чине САД већ усвајају законе о декларисању прехрамбених производа, без обзира на противљење Вашингтона. Тренутно 17 држава води кампању о декларисању прехрамбених производа.
  • Социолошка истраживања показују да је 90 одсто становника САД против генетски модификованих прехрамбених производа, односно да желе да једу органску храну. И не само то, људи не желе да плате и много скупље, само да једу органску а не генетски модификовану храну.
  • Кампања која се води у САД против ГМО прети да обори цене генетски модификоване соје и кукуруза за 25 до 30 одсто, што би би овелики ударац на профит Монсанта. Но, главни проблем није у томе. Наиме, уколико све државе које желе усвоје законе против ГМО, САД ће органску, здраву, храну морати да увозе из Русије.

 

 

Вермонтска историја анти-ГМО почела је још 2000. године, када је посланик локалне скупштине , Дејвид Цукерман, иначе фармер који производи органску храну, предложио закон о потпуној забрани генетски модификованог семења у држави. За време владавине ЏОрџа Буша, судски органи су уклонили предлог, јер је наводно био у супротности са слободом предузетништва. Ипак, 2006. године у Вермону, посланици су окривили Монсанто за еколошку штету, повезану са узгојем генетски модификованих биљака, што није било довољно да се Цукерамнов закон усвоји. Међутим, 2009. године покренута је кампања Андреса Стандера  –  „хоћу да знам шта једем“ – па се борба наставила и наредних пет година, пише Стефани Ханс за лист The Christian Science Monitor.

Ова борба је довела до тога да је 2014. године, губернатор Вермонта, Питер Шумлин, потписао закон о обавезном декларисању генетски модификоване хране. После тога, Вашигтон, прињемује последњу меру коју је имао на располагању, издаје уредбу о одлагању примене закона за две године. Сада је уредба истекла и произвођачи у Вермонту морају да означе од чега је произведена храна.

После Вермонта слична дискусија покренута је и у држави Тенеси, која заправо, представља државу пољопривредника, јер има највише фармера по глави становника. Такође, и друге државе које чине САД већ усвајају законе о декларисању прехрамбених производа, без обзира на противљење Вашингтона. Тренутно 17 држава води кампању о декларисању прехрамбених производа.

Кампања против ГМО у прелила се на целокупне САД, тако, према мишљењу Стегани Ханс, „питање декларација на прехрамбеним производима, због страха од ГМО, изазива најдубљи раскол у америчкој култури“. Ради се о борби против водећих америчких корпорација које снабдевају храном целокупне САД. Проблем је што ГМО изазивају различите болести и мутације вируса и ћелија, а да се од јавности крију научна истраживања по овом питању, односно фалсификују, приказујући само позитивне стране модификоване хране.

Социолошка истраживања показују да је 90 одсто становника САД против генетски модификованих прехрамбених производа, односно да желе да једу органску храну. И не само то, људи  желе да плате и много скупље, само да једу органску а не генетски модификовану храну.

Кампања која се води у САД против ГМО прети да обори цене генетски модификоване соје и кукуруза за 25 до 30 одсто, што би би овелики ударац на профит Монсанта. Но, главни проблем није у томе. Наиме, уколико све државе које желе усвоје законе против ГМО, САД ће органску, здраву, храну увозити из Русије.

Ко би рекао да ће се све тако брзо преокренути?

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи