ЗВАНИЧНА ПРИЧА О СРЕБРЕНИЦИ – ВЕЛИКА ЛАЖ!

У Сребреници се догодило масовно убиство, а не геноцид и нема могућности да се докаже да ли је било намере Републике Српске да уништи муслимане Бошњаке као етничку групу, рекао је Јехуда Бауер, један од водећих стручњака за питање геноцида и академски саветник Меморијалног центра холокауста Јад Вашем. Медијска машинерија која је пројектовала слику о Сребреници коју данас познајемо, по којој су немилосрдни и нечовечни Срби тобоже извршили „највећи геноцид после Другог светског рата“ над недужним муслиманским цивилима, над муслиманским женама и децом у Сребреници, прави је пример једностране и искривљене „истине“, односно огољене лажи. Масовна злоупотреба и лажно представљање посмртних остатака ексхумираних на подручјима борбених дејстава један је од највећих моралних скандала и кључна компонента сребреничке обмане. У процедуру укопа у Меморијалном центру у Поточарима нико нема увид под изговором да је то верски обред из којег су сви немуслимани искључени. Делови људских тела из гробница које немају везе са стрељањем служе као извор сировине за масовне сахране које се обављају у јулу сваке године. Али када је у питању криминалистичка обрада, примењују се професионални, а не религиозни стандарди. ДНК се легитимно користи само за реасоцијацију делова тела или костура или за идентификацију мртве особе. ДНК је бескористан као средство за утврђивање начина и времена смрти. Анализа судско-медицинских закључака које су извели експерти Хашког Трибунала, на основу обраде остатака из масовних гробница показује да од 3568 закључака (1 закључак не значи 1 тело) у 92, 4% случајева узрок смрти званично није био установљен.Тек недавно, у првостепеној пресуди у предмету Толимир, статистички однос између погинулих и стрељаних значајније је померен у јуриспруденцији Трибунала. Уместо стандардних 7.000 до 8.000, Веће је број жртава у Сребреници спустило на око 4.900 (АДИОС 8000!), што имплицитно значи да је морало бити и сразмерно више погинулих међу несталим лицима него што се до сада признавало. Судска документа у Хагу нису била довољно убедљива да се докаже геноцид. У њима се скоро и не помињу цивилне жртве, а без њих нема геноцида.Тако је након пет година узалудног трагања за доказима о геноциду рођена идеја за подизање Меморијалног центра, грандиозног и монументалног објекта који треба да импресионира посетиоце. Логиком – што већи Меморијал, тим већи и српски злочин. Или, комплекс Меморијалног центра је сам по себи довољан доказ, остали докази о геноциду постају сувишни. Зато су Аустријанац Волфанг Петрич, а потом Британац Педи Ешдаун, у интересу стварања доказа о наводном геноциду у Сребреници, дали иницијативу за подизање Меморијалног комплекса жртвама Сребренице.Тако је почела злоупотреба мртвих, да би се поткрепиле и доказале обмане живих. Дејства Војске Републике Српске од 11.07.1995. год. су била искључиво усмерена према муслиманским снагама 28. дивизије армије БиХ, као и према муслиманским паравојним формацијама које је све заједно предводио ратни злочинац Насер Орић. Меморијални центар је потврдио да у Поточарима нису сахрањене само сребреничке жртве из јула 1995. године, него и Бошњаци који су раније страдали у рату. Многи који су укопани и који ће бити укопани у Поточарима, немају везе са догађајима у Сребреници. Бошњачки политичари уз помоћ појединих представника међународне заједнице годинама стварају црно-белу слику о дешавањима у Сребреници у јулу 1995. године! Они скупљају посмртне остатке муслимана са простора читаве БиХ и довозе у Поточаре и сахрањују. Ко год је страдао или умро природном смрћу у кругу од 100 километара око Сребренице довезен је и сахрањен у Поточарима! Неколико стотина настрадалих су били припадници 280. и 281. источно-босанске лаке бригаде из састава 28. дивизије тзв. Армије БиХ, који су погинули до марта 1994. године, а њихова имена су уклесана у мезарју у Поточарима, јер су накнадно тамо довезени и сахрањени! Дан данас се преносе мртви из целе БиХ у Поточаре, како би се намирила измишљена бројка од „8.372…“ и све оквалификовало као ‘геноцид’… Фонд браће Рокфелер финансира Фонд за хуманитарно право , Хелсиншки одбор за људска права, Жене у црном, Центар за евроатлантске студије,итд…Те организације отворено раде на разарању државе и демонизацији Срба. Србија је, иначе, међу чак 90 земаља у којима САД реализују 1.000 пројеката преко НЕД фондације. Председница Удружења “Мајке Сребренице” Мунира Субашић је веома имућна жена, која се након рата нагло обогатила: “Имам примања 4.000 КМ месечно. Је*ем му мајку, може ми, вала, бити 2.000 да трошим и да уживам као лорд. Сви ми који радимо у удружењу имамо куће и станове“,каже Мунира. У свом поседу има две вишеспратне куће у Сарајеву, 60 дулума земље – шест хектара, а притом вози џип који је добила од УН…“Припаднице организације „Мајке Сребренице“, осим великих кућа које су саградиле узимајући новац на лажима о убијеним Сребреничанима, имају и приватне авионе који их возе широм света да лажно сведоче и шире причу о наводном геноциду у Сребреници“, тврди Хаша Омеровић из Тузле. Омеровићева је агенцији Срна изјавила да та група жена лажно представља породице погинулих у Сребреници, нагласивши да су то профитерска удружења које је основао Алија Изетбеговић и поглавар Исламске заједнице, Мустафа Церић…“Та група жена никада се не мења. Плаћене су да изађу на годишњицу у Поточарима, да лажно сведоче у Хагу и да се појаве пред медијима чим им кажу њихови наредбодавци из Сарајева. “ – каже Хаша Омеровић. ..

 

ИЗВОР: The Balkans Chronicles