Злато бежи од долара, а резерве злата – из Сједињених Држава

ГОДИШЊИ ПРОМЕТ НА ТРЖИШТУ ЗЛАТА ТРЕНУТНО ЈЕ ВЕЋИ ОД ОСАМ ТРИЛИОНА ДОЛАРА

 

                                 Депо злата Банке Енглеске

 

  • Прошле године је просечна цена унце злата била 1257,53 долара и била је већа у односу на 2016-ту за осам одсто. Такав приход не обезбеђују обвезнице ни највећих држава. Експерти процењују да ће цена унце злата – због свега – наредних година вртоглаво расти
  • Тренутно развијене земље око 30 одсто свих својих резерви држе у злату. Највише га имају САД – 8.000 тона. Потом Немачка (3.000 тона), Италија и Француска (по 2.500 тона). Русија је пета са 1.860 тона које на тржишту вреди око 80 милијарди долара

 

Пише: Наталија ДЕМБИНСКА, РИА Новости

 

 

ПОСЛЕДЊИХ година многе земље повећавају своје резерве злата. Нимало случајно.

Многи сматрају да је свет пред новом великом финансијском кризу, а злато је једини поуздан финансијски инструмент.

Председник савета директора First Mining Gold – Кит Њумејер – процењује да се улагање у злато исплати – како год се даље развијале ствари у светској економији.

По прогнози Goldman Sachs, количине произведеног злата ће се у свету наредних година смањивати. Goldcorp, који је један од највећих произвођача злата, такође прогнозира пад – на ниво са почетка овог века већ у 2022-ој.

Геолошка служба САД упозорава да ће злато – ако буде вађено садашњим темпом – бити „изексплоатисано“ до 2034-те.

Прошле године је просечна цена унце злата била 1257,53 долара и била је већа у односу на 2016-ту за осам одсто, а у односу за 2015-ту – за седам одсто.

Такав приход не обезбеђују обвезнице ни највећих држава.

Експерти процењују да ће цена унце злата – због свега – наредних година вртоглаво расти и достићи две, а можда и три хиљаде долара за унцу.

Тренутно развијене земље око 30 одсто свих својих резерви држе у злату.

Највише злата имају САД – 8.000 тона. Потом Немачка (3.000 тона), Италија и Француска (по 2.500 тона).

Русија је пета са 1.860 тона које на тржишту вреди око 80 милијарди долара.

Москва плански повећава своје резерве злата. Прошле године је купила 223 тоне, а Русија је 2017-те „ископала“ 253,9 тона.

И долар и евро су оптерећени дуговима, што у перспективи може довести до њиховог отписивања. А у случају краха доларског система – златно ће сигурно сачувати своју вредност.

Њумејер наглашава: „Глобално посртање ће се догодити када владе света буду присиљене да се ослободе дугова. Тада ће све повезати са ценом злата. Зато Русија и Кина на све стране купују злато. Оне знају шта се може догодити кроз само неколико година“.

И Турска активно купује злато. Током 2017-те је купила 187 тона (више је купила само Русија).

Анкара је сво своје злато повукла из САД, са којима има заоштрене односе, и пребацила га у земљу, а део дала на чување Банци за међународне обрачуне, која се налази у Швајцарској, а део – Банци Енглеске.

Своје злато је из САД повукла и Немачка. Укупно је досад вратила 300 тона и сместила их у депо Бундесбанке у Франкфурту.

Око 100 тона свог злата је из Сједињених Држава повукла и Холандија.

Злато бежи из САД због подизања референтне каматне стопе, притиска који Вашингтон врши на евро и друге валуте и повећавања геополитичких ризика због којих се многи ослобађају долара.

На тржишту злата сада је годишњи промет већи од осам трилиона долара.

Злато је оно што се увек може продати и оно што власник – ако га држи у својој земљи – увек контролише.

(сажета верзија текста)

 

ИЗВОР: Факти