Затиру нам српско семе!

Најчитанији таблоид у Србији, објавио је текст драматичног наслова ‘Затиру нам српско семе’, у њему се нуди кратки пресјек нестајања Срба са простора бивше Југославије, те још неких земаља из окружења. Текст Вам преносимо у цијелости без уредничких интервенција.

Срби су народ чији се број смањује најбрже на свијету! У томе нам и те како „помажу“ сусједне државе у којима су Срби мањина. Курир је истражио шта се све ради да би се остварио пројекат „свет без Срба“.

Небески народ или не, инаџије или борци за своја права и своје мјесто под сунцем, увијек на путу великих сила и разних интереса или „лева сметала“, тек Срба је све мање, како у матичној земљи, тако и у комшилуку.

Горан Пенев, истраживач Центра за демографска истраживања Србије, прогнозира за Курир да ће за мање од 40 година у нашој земљи бити свега шест милиона становника!

– Према подацима последњег пописа становништва, који је спроведен 2002. године, на територији Србије живи око седам милиона становника. На основу пројекција демографског истраживачког центра, 2052. године у нашој земљи живјеће милион људи мање – каже Пенев. Он додаје да је тенденција смањења популације у Србији трајна и да је, у поређењу са ситуацијом након Другог свјетског рата, у сталном паду.

– Тада се годишње рађало око 150.000 беба, док је тај број данас скоро двоструко мањи и износи око 80.000. Број старих порастао је за око пола милиона у односу на 2002. годину, док се број младих смањио са скоро два милиона на свега 690.000. Број умрлих је за 30.000 већи од броја рођених на годишњем нивоу – наглашава Пенев.

Према његовим ријечима, у сваком трећем насељу не роди се ниједно дијете.
– Према посљедњем истраживању, спроведеном 2009. године, од 4.700 насеља само 460 има позитиван природни прираштај – истиче Пенев.
Реч је углавном о насељима у којима Срби нису већина.
Да не буде да морамо „све сами“, и околне државе се својски труде да дају свој допринос смањењу броја Срба. Ево како оне то раде.

 

Словенија: Брисање из спискова

 

У Словенији, према посљедњем попису, живи скоро 40.000 Срба (1,98 одсто). Прије распада СФРЈ Срби су чинили 2,7 одсто становништва са скоро 48.000 људи. Разлог за овај велики пад је незаконито брисање Срба из списка држављана током и непосредно послије проглашења независности.


Мађарска: За 100 година Срба десет пута мање!

Разлози: Исељавање, асимилација

Према посљедњем попису из 2001, у Мађарској живи око 5.000 Срба, који су у овој земљи званична национална мањина. Највише их има у Будимпешти (1.851 Србин), а једино већинско српско село је Ловра, јужно од Будимпеште.

Директор Српског института у Мађарској Пера Ластић објашњава да се број Срба у Мађарској смањује из два разлога: досељеници су се махом раселили у „треће земље“ или су се вратили у Србију. Додаје да и асимилација, односно склапање мјешовитих бракова чини своје.

– Према попису из 1910, у Мађарској је живјело више од 25.000 Срба. Послије Првог свјетског рата велики број иселио се у Краљевину СХС, па је на попису из 1930. уписано тек нешто више од 7.000 Срба. Тренд смањења броја Срба се наставио, почетком деведесетих у Мађарској је живјело око 4.000 Срба. Најновији попис планиран је за јесен, али чини ми се да ће бити још мање Срба него у 2001 – истиче Ластић.

Румунија: Страх од слиједећег пописа

 

 

Разлози: Асимилација, денационализација

У Румунији је у 2002. живело 22.518 Срба, а они су по бројности пета национална мањина. У односу на претходни попис, из 1992, када је Срба било 29.408, број се драстично смањио. Највише их живи у Темишвару и у пограничном делу Србије и Румуније.
Предсједник Савеза Срба у Румунији Славомир Гвозденовић тврди да дискриминације нема, али је чињеница да је Срба све мање и да буквално стрепе од наредног пописа.

– Два су главна разлога за то. На првом мјесту је природна асимилација јер се мјешовити бракови лако спајају, посебно јер је у питању иста вјера. У таквим ситуацијама, у више од 80 одсто случајева ми смо „губитници“. Такође, стижу нас резултати страховите денационализације коју је режим Николаја Чаушескуа отворено водио против националних мањина – објашњава Гвозденовић.

 

КиМ: Истребљење Срба

 

Разлози: Протјеривање, насиље, ниска стопа наталитета, притисци

Срби чине другу по бројности етничку скупину у јужној покрајини. Према попису из 1991, тачно 194.190 Срба живјело је на Космету (10 одсто становништва). Према процјенама из 2000, било их је између 126.000 и 140.000 (седам одсто становништва). На Косову се тренутно спроводи попис, који српско становништво бојкотује, па са сигурношћу не можемо да тврдимо колико Срба живи на овим просторима. Свакако да се број из дана у дан смањује, посебно након мартовског насиља 2004, када су албански екстремисти напали и оскрнавили српске културно-историјске споменике, спалили многе српске куће и многе протјерали.

 

Хрватска: Срба никад мање

 

Разлози: Геноцид, ратови, политички притисак, протјеривање

Срба у Хрватској тренутно има мање него икада – готово пет пута мање него што их је било на попису из 1931. године! Само за вријеме ратова током деведесетих година са простора Хрватске истребљено је око 380.000 Срба. Велики дио њих страдао је у сукобима, а чак око 250.000 избјегло је у акцији „Олуја“ у августу 2005. године.

– Циљ тамошњих власти увек је било стварање етнички чисте Хрватске, што се најбоље показало на демонстрацијама почетком 20. вијека, а касније и у Другом свјетском рату и усташкој идеологији – каже Миодраг Линта, предсједник Коалиције удружења избеглица из Хрватске.

 

БиХ: Све мање Срба у Федерацији

 

Разлози: Ниска стопа прираштаја, исељавање

Према подацима ЦИА из 2000. године, у БиХ живело је 48 одсто Бошњака, 37,1 одсто Срба, 14,3 одсто Хрвата и 0,6 осталих. Према процјенама исте агенције из 2004. године, БиХ има 4.007.608 становника. Немогуће је не примјетити да се број Срба у БиХ из године у годину смањује.

– Разлози су бројни, од економских, безбједносних, па до културних и личних осјећања. Нико овдје ништа не гарантује, нити се може вјеровати да је Федерација добар простор за живљење – каже Душан Шеховац, директор Бироа за људска права Демократске иницијативе сарајевских Срба.

 

Црна Гора: Са 90 на два одсто

 

Разлози: Притисци власти приликом пописа грађана

Срби су у Црној Гори друга етничка група по бројности. Има их отприлике 200.000, и чине 32 одсто становништва. Статистички подаци о броју Срба у братској нам Црној Гори говоре да се бројка рапидно смањује, тако од више од 90 одсто почетком прошлог вијека, у 1948. било их је мање од два одсто. У Црној Гори је у току попис становништва, а лидер опозиционе Нове српске демократије сматра да ће власт покушати да смањи број Срба у Црној Гори.
– Веома је значајно охрабривати људе да на попису саопште оно што сматрају да јесу. Желим да охрабрим сваког Србина у Црној Гори да слободно напише шта је и којим језиком говори – рекао је Мандић.

 

Македонија: Обесправљени

 

У Македонији живи око 36.000 Срба (1,78 одсто). Пошто по броју далеко заостаје за Албанцима, Турцима и Ромима, српска мањина нема права на званично кориштење српског језика, осим у општинама у којима чини више од 20 одсто становништва. Посебан проблем има Српска православна црква: канонски непризната Македонска православна црква присвојила је све објекте некадашње Охридске архиепископије.

 

 

 

ИЗВОР: Курир/ДЕПО ПОРТАЛ/а.к.