ЗАШТО СЕ КАЖЕ: Просто к’о пасуљ

Оливера Стојимировић

 

 

Ова одомаћена изрека звучи као нешто типично наше, као нешто што смо само ми могли да смислимо, али није баш сасвим тако…

Изрека “просто ко пасуљ” значи да је нешто сасвим једноставно, банално, да се ради о нечему што би сви требало да знају, нечему што је опште познато.

 

Иако се један од српских националних специјалитета спрема се на безброј начина као посан пасуљ, пасуљ са сувим ребарцима, па пребранац, војнички… израз “просто ко пасуљ” нема никакве везе са једноставношћу спремања овог јела.

Објашњење овог појма даје проф. др Драгана Мршевић-Радовић у својој књизи “Фразеологија и национална култура” и она порекло овог израза доводи у везу са старим Грцима и Римљанима.

У време разузданих пролећних свечаности старих Грка и Римљана, којима се терала зима и прослављао долазак родног периода, глумац је на сцени, како би дочарао обиље и радост, прождирао каше од махуна или жита.

Према професоркиним речима једење таквог плода представљало је “једење бога” – јер бог мора да “умре” и да се, пошто прође кроз фазу смрти (на симболичном плану њу представљају и сан и глупост), наново роди и донесе ново обиље. Она истиче и да је латинско “маццус” у значењу „боб” представљало табу-име бога Сатурна, божанства махунастих биљака.

Како је лакрдијаш, комична фигура, често добијао име по јелу које је јео на сцени, пасуљ односно грах је временом доведен у везу са глупошћу и лудошћу.

Тако имамо глагол “опасуљити се” са значењем “постати свестан нечега, уразумити се, доћи себи”.
А поред поређења “просто као пасуљ” у неким нашим крајевима постоји и изрека “луд као прчак” што је једна врста пасуља/граха.

Некад је код нас у широкој употреби био и глагол “макарити” који је значио говорити којешта, причати приче ради.

 

 

ИЗВОР: ekspres.net