ЗАШТО СЕ КАЖЕ: Наџак-баба

Милан Шипка

Наџак-баба је ,,зла, џандрљива, свадљива особа (обично женска); уопште зла, рђава женска особа“.

Ово објашњење, дато у великом Речнику САНУ (XIV, 646), пропраћено је примерима из дневне штампе и дела наших писаца (Исидоре Секулић, А.Г. Матоша и других):

,,Та је баба брбљива, наџак-баба (Пол., 1961, 13751/13). Што се тиче собног успремања, био је гори него жена, права наџак-баба (Сек. 10, 244)… Неудата кћи Серафија је права наџак-баба (Матош 1, 108)…“

Свадљиву и џандрљиву особу називају у нашем народу још и наџак-чељаде.

Уместо наџак-баба и наџак-чељаде, у истом значењу (,,зла, џандрљива особа, особа незгодне нарави“) употребљава се понекад и само наџак, као у примерима из народних говора: ,,Што се ожени онаким наџаком, кумим те богом?“ Или: ,,Какав је он наџак, сачувај боже!“

Зашто се за језичаву, злу жену, или уопште свађалицу, каже да је наџак-баба, наџак-чељаде или просто – наџак?

Онима који знају шта је то наџак, одговор се намеће сам по себи. Данас је, међутим, та реч толико ретка да је и у селу, а камоли у граду (поготово међу младима) тешко наћи некога ко би умео тачно објаснити шта она значи. Јер, наџак је старо, већ одавно заборављено оружје и оруђе, којим се у наше време нико, ваљда, више не служи. То је био део старинске бојеве опреме: ,,старинско хладно оружје (на дугачкој дршци), врста буздована који с једне стране има секирицу, а са друге дугачке уши или маљ, чекић“, а затим и ,,алатка таквог облика“.

Наџаком се, дакле, некад тукло у биткама, али се њиме и грубо тесало, цепало, а за нужду и копало: ,,Сабљама јој сандук сатесаше, наџацима руку ископаше“ -стоји у једној народној песми.

Спајањем речи наџак (у назначеном смислу) и баба (у погрдном значењу) настао је у нашем народу израз наџак-баба да би се њиме означила жена наопаке нарави, оштроконџа која својим злим језиком сече и удара као наџаком. Израз је касније, у проширеном значењу, пренесен и у књижевни језик, иако је турцизам наџак, који стоји у његовој основи, углавном изашао из употребе, па је већ готово сасвим и заборављен.

 

ИЗВОР: Седмица