Зашто се Американци одричу држављанства

Серена Соломон

 

 

 

  • Даниел Кетел се живо сећа дана када се 2012. године одрекао држављанства Сједињених Америчких Држава.
  • Али на крају, често вреди одрећи се држављанства јер,  „Држављанство САД је проблем који треба решити”.

 

 

 

Густа магла се надвила над амбасадом САД у Берну, у Швајцарској, где је подигао десну руку и заклео се, „Овиме се апсолутно и у потпуности одричем свог америчког држављанства”. Али непосредно пре него што је ушао у амбасаду, Кетел је био сведок озбиљне саобраћајне несреће, што је деловало скоро као предсказање.

„Било је стварно уврнуто, био је то чудан дан”, каже Кетел, 43 године. „Био сам тужан, срећан, уплашен, забринут, узбуђен, љут, одушевљен, лакнуло ми је…”

До тог дана, Кетел је себе сматрао и Американцем, и Швајцарцем, као пита с јабукама и швајцарски војни џепни нож. Његови далеки преци са мајчине стране су стигли у Америку бродом Мејфлауер, а провео је и три године у активној служби у војсци САД. Такође је имао и 700 година породичне историје у Швајцарској, где се преселио да би развијао софтвер, када је технички балон од сапунице пукао 2000. године. Иако је волео што живи у Швајцарској, планирао је да се пензионише у Америци, земљи рођења.

Сада то више не може. Одрицање је трајан чин и, осим што могу да се пријаве за визу, као и сви други странци, њиме је, бившим Американцима, забрањено да било када у будућности живе у САД.

 

Даниел Кетел

Даниел Кетел са ћерком у Швајцарској. Кетел се 2012. године одрекао држављанства САД. У америчкој амбасади је процењено да је његова ћерка исувише млада да то учини. Фотографија је власништво Даниела Кетела.

 

 

Више од 4,000 Американаца се 2015. године одрекло држављанства – што је скоро 20 процената више него претходне године, према подацима које свака три месеца објављује ИРС.

Стејт Департмент не води статистику о томе зашто се грађани одричу држављанства. Неки говоре да то чине из политичких разлога, или због тога што не могу да задрже двојно држављанство. СКЛ Такс, консултантска фирма за порезе која делује у САД и Канади, са седиштем у Ванкуверу, ове године је добила десетак упита о одрицању, у којима се помиње Доналд Трамп, према Максу Риду, једном од њихових пореских правника.

Али многи Американци се одричу свог држављанства због ретких пореских закона заснованих на држављанству, по којима су грађани САД који живе у иностранству у обавези да попуњавају веома компликоване годишње пореске формуларе, а понекад и да плате порез ИРС-у. Такође морају да плаћају порез у земљи у којој живе, чије путеве и болнице користе. Једина друга земља која опорезује своје грађане који живе у иностранству је Еритреја.

Последњих неколико година, ови закони су се прелили и у друге обавезе које су навеле неке иностране банке да престану да послују са локалним Американцима, и да им у неким случајевима не дозвољавају да отворе ни текуће рачуне. Кетел је почео да размишља о одрицању када је његова локална банка у Швајцарској одбила да рефинансира његов луксузни стан који је коштао 450 хиљада долара.

У склопу Закона о опорезивању странаца (ФАТЦА) из 2012, иностране банке морају да установе који власници рачуна су амерички грађани – и потенцијално приложе њихову имовинску карту Пореској управи, под претњом високих казни. Многе европске банке су оцениле ризик од ФАТЦА као исувише велик, па забрањују америчким грађанима да отворе чак и текући рачун. Закон је осмишљен за хватање оних који искоришћавају предности пореских рајева, али се односе на свих осам милиона грађана САД који живе у иностранству.

Ове компликације присиле неке од Американаца који живе у иностранству да сасвим прекину све везе са САД, према Џону Ричардсону, адвокату из Канаде који води своје клијенте кроз процес одрицања од држављанства.

„Не могу да приуште тегобне трошкове опорезивања и плаћања пореза”, каже ми Ричардсон. Не желе да живе у страху, и због тога се одричу.”

 

 

амбасада сад у берну

Амбасада САД у Берну, Швајцарска, где се Даниел Кетел одрекао свог држављанства. Фотографија припада амбасади САД у Берну, са Фејсбука

 

 

 

Керела Ходкинсон, америчка имиграциона адвокаткиња са седиштем у Уједињеном Краљевству, рекла ми је да је први корак у одрицању од држављанства установити да ли је неко држављанин САД. Свако ко је рођен у САД аутоматски добија држављанство; деца држављана САД рођена у иностранству такође имају право на то, ако их родитељи пријаве.

Један од клијената Ходкинсонове из Велике Британије, такозвани случајни Американац, тек са педесет и нешто година је сазнао да му је мајка извадила америчко држављанство у иностранству.

У таквом случају, адвокати препоручују припрему пореских пријава Сједињеним Државама за период од пет година, и намиривање свих дугова према САД. Мора да се закаже састанак у конзулату или у амбасади САД, и да се плати такса од 2350 долара (која је је 2014. године повећана са 450 долара, делом из због све већег броја грађана који не живе у земљи). И коначно, грађанин САД мора да подигне десну руку и пред службеником конзулата се закуне да се одриче. Када се то обави, издаје им се сертфикат о губитку националности. Ходкинсонова каже да цела процедура укупно траје око 45 минута.

Међутим, припрема за одрицање може да буде много скупља и да захтева више времена. Карен Алперт, која се у јуну одрекла америчког држављанства, каже да је све укупно платила око 55 хиљада долара трошкова, у које су укључени такса од 2350 долара, правна помоћ у припреми апликације, и пет година заосталих пореза у САД.

За неке грађене постоји и порез за експатријацију, једнократна такса, ако им имовина вреди више од 2 милиона долара. Ова такса, позната као „амандман за милијардере”, осмишљена је због људи који се поигравају са законом – људи са новчаницима као што је онај Едуарда Саверина, суоснивача Фејсбука који се одрекао држављанства САД непосредно пре него што је компанија 2012. године на берзу изнела акција у вредности од 104 милијарде долара (Саверин пориче да је његова одлука имала било какве везе с порезом.).

Алперт и њен муж, који су обоје професори, 1995. су се преселили у Аустралију да раде на универзитетима. Због великих пореза на пензионе фондове за Американце који живе у Аустралији, одрицање од држављанства им је деловало као једина опција да финансијски не пропадну.

Алперт, њен муж и њихова ћерка – такође америчка држављанка – су на састанак поводом одрицања од држављанства дошли из Бризбејна у конзулат САД у Сиднеју. То путовање су доживели као мали одмор и обилазак града, опуштајући се након што су пресекли све формалне везе с Америком.

„Мислим да је то баш био фин гест, да се сво троје заједно закунемо да се одричемо од држављанства”, каже ми она.

Док неки процес одрицања прослављају уз шампањац, други то описују као болан и скуп развод. Ходкинсон се присећа једног клијента коме су се, после процедуре у конзулату, сузе сливале низ лице. Његов отац је емигрирао у САД и тамо засновао породицу. „Рекао је, ‘Само сам помислио шта би мој отац рекао'”, каже ми Ходкинсон.

„То је веома емотиван процес”, каже Ричардсон, који и сам има двојно канадско и америчко држављанство. Али на крају, често вреди одрећи се држављанства јер, као што то пише на Ричардсовом сајту, „Држављанство САД је проблем који треба решити”.

 

 

ИЗВОР: vice.com