Зашто паметни људи раде глупе ствари?

  • Већина нас би радије радила било шта него да размишља. Недавна студија је показала да када их оставе саме у соби, људи би радије сами себи давали електро шокове него да мирно сједе и мисле

 

Сви познајемо паметне људе који раде глупе ствари. На послу видимо људе бриљантних умова како праве најједноставније грешке. Кући можда живимо са неким ко је интелектуално надарен али нема идеје. Сви имамо пријатеље који имају висок коефицијент интелигенције али не и здрав разум.

Дуже од једне деценије, Андре Спајсер и Метс Алвесон проучавали су паметне организације које запошљавају још паметније људе, наводи Спајсер у тексту за Гардијан.

“Били смо константно изненађени тиме како ти интелигентни људи заврше на крају радећи најглупље ствари. Није ни чудо што су многи од тих интелигентних људи описали свој посао као глуп.”

Док су радили истраживање, признаје Спајсер, схватио је да је и његов живот препун глупости. На послу, проводио би године пишући научни рад који би само десетак људи читало. Студентима би дао тест знања за која зна да би их заборавили чим напусте слушаоницу. Провео је много дана сједећи на састанцима за које су сви присутни знали да су у потпуности бесмислени. Његов живот је био гори.

“Ја сам особа која често заврши плаћајући “порез идиотима” који нам намећу компаније и владе због тога што не размишљамо унапријед”, наводи Спајсер.

“Јасно је да сам сам имао лични интерес у покушајима да схватим, како ја, као и милиони других попут мене, можемо бити толико глупи толико времена. Пошто сам сагледао своја претходна искуства и прочитао брзо растући опус о томе зашто људи не мисле, мој коаутор и ја почели смо да долазимо до неких закључака.”

Висок IQ не значи и да је неко интелигентан. IQ тестови само снимају аналитичку интелигенцију; способност да се примијете обрасци и реше аналитичке проблеми. Већина стандардних IQ тестова пропушта још два аспекта људске интелигенције: креативну и практичну интелигенцију. Креативна интелигенције је наша способност да се носимо са новим ситуацијама. Практична интелигенција је наша способност да завршавамо ствари. За првих 20 година живота, људи су награђени за своју аналитичку интелигенцију. Онда се питамо зашто су “најбољи и најпаметнији” некреативни и практично неупотребљиви.

Најинтелигентнији људи праве кратке менталне резови све вријеме. Један од најмоћнијих је самоподилажење: склони смо да мислимо да смо бољи од других. Већина људи мисле да су ванпросечни возачи. Ако питате класу студената да ли су ванпросјечно интелигентни, огромна већина би дала руку да јесте. Чак и када питате људе који су објективно међу најгорима у нечему, они имају тенденцију да кажу да су изнад просјека.

“Не може свако да буде изнад просека – али сви можемо имати илузију да јесмо. Ми се очајнички држимо ове илузије чак и кад има поражавајућих доказа за супротно. Ми прикупљамо све информације које иду томе у прилог и игноришемо било какву информацију која доказује да грешимо. Осјећамо се добро, али превиђамо важне чињенице. Као резултат тога, најпаметнији људи игноришу интелигенцију других тако да се сами осјећају паметнији “, објашњава Спајсер.

Бити паметан може да кошта. За постављање незгодних питања, истраживања и пажљиво размишљање о стварима треба времена. Такође је непријатно. Већина нас би радије радила било шта него да размишља. Недавна студија је показала да када их оставе саме у соби, људи би радије сами себи давали електро шокове него да мирно сједе и мисле. Бити паметан може такође да узнемирава. Постављања тешких питања је непопуларно.

Интелигентни људи брзо уче те лекције. Умјесто да користе своју интелигенције, они ћуте и поводе се за масом. Ствари се заврше, свачији живот је лакши и људи су срећни. Али на дужи рок може да створи лоше одлуке и постави темеље за катастрофу.

 

 

ИЗВОР: Прессрс