ЗАШТО ОПАДА ПОДРШКА РУМУНСКОМ ПРОЈЕКТУ ПРИСАЈЕДИЊЕЊА МОЛДАВИЈЕ?

  • Подршка припајања Молдавије Румунији, како у самој Молдавији тако и у самој Румунији је драстично опала, а то има своје разлоге. Очигледно је да се на обалама реке Прут становништво првенствено бави преживљавањем, а не борбом за неку идеју, ма какве оне биле
  • Социолошка истраживања показују да је 2018. године «за» присаједињење Републике Молдавије Румунији било тек 27 посто грађана Румуније»

 

 

Број грађана Молдавије који су категорички «против» присаједињења своје државе Румунији стабилно расте, само за последње две године четири посто, како је утврдила анкета «Барометар јавног мнења». Пошто се у Молдавији тешко живи, принцип «нема новости – то је добра вест», је филозофија живота, јер народ више не жели никакве нове потресе, реформе и авантуре власти.

У Румунији се догађају слични процеси, народ још није схвати смисао уласка у Европску унију, јер је стандард, уместо да расте, опао. Но, главна очекивања да ће после уласка државе у НАТО и ЕУ страни инвеститори похрлити да граде фабрике и запошљавају Румуније су се распршила као магла. Уместо инвестиција Румуни су у рекама усмерени да траже посао у државама ЕУ, где су дочекани као нови робови, омаловажени и до краја експлоатисани на најгори могући начин. Што је најтрагичније исељавање Румуна се наставља, а статистичари сада износе податак да су Румуни четврти по бројности у државама ЕУ. Највише Румуна је прешло у Италију, Шпанију, Немачку и Велику Британију. Румуни су из ЕУ за протеклих 10 година рођацима послали 50 милијарди евра, што је више од свих инвестиција западних компанија у истом том периоду. Тако се формирала реална позиција Румуније у ЕУ – држава која извози јефтину радну снагу! И ништа више од тога.

 

ШТА РУМУНИ МИСЛЕ О ПРИСАЈЕДИЊЕЊУ МОЛДАВИЈЕ?

 

У ситуацији када многи Румуни гледају да оду из државе у потрази за послом, нереално је очекивати да их интересује идеја присаједињења суседне државе. Социолошка истраживања показују да је 2018. године «за» присаједињење Републике Молдавије Румунији било тек 27 посто грађана Румуније». Другим речима, заговорници унионизма (присаједињења) немају на кога да се ослоне. Због тога се идеја пренела у румунски парламент, где се усвајају ритуалне декларације о потреби припајања Молдавије Румунији, као и на фудбалске стадионе где навијачи-екстремисти постављају пароле са унионистичким порукама.

Истина, постоји још један важан фактор – спољашњи. Јасно је да у западним колонијама, какве су несумњиво Румунија и Молдавија, власт имају инострани центри моћи и да они имају значајну улогу у подстицању на унионизам. Ту се првенствено мисли на САД, Сороша и Ватикан. Но, и овде има јако лоших вести. Због важнијих питања, какво је несумњиво сиријско и могућност избијања Трећег светског рата, малобројним лобистима идеје унионизма (уједињења) одједном су затворена врата у већини западних центара моћи. Ова тема сада мало кога интересује, јер поред свих проблема, сада Европи не треба још један нови. Посебно не онај који се тиче неважне Румуније.

 

ВИШЕ О ОВОЈ ТЕМИ У КЊИГАМА “АНАТОМИЈА РУМУНСКЕ ПОЛИТИКЕ” И РУМУНИЈА И РУМУНИЗАЦИЈА СРБА”

ЦЕНА 1.500,00

ЦЕНА 1.200,00

НАРУЏБИНЕ НА ТЕЛЕФОН 064/2243349

 

ИЗВОР: Центар академске речи