Зашто је важно служење војног рока?

Виктор Вуловић
        Рат се кроз историју много мењао, али је једна његова компонента остала иста упркос свим технолошким и организационим иновацијама – с обзиром на то да рат подразумева животну опасност, он увек захтева ангажовање храбрих и психофизички способних људи, спремних да се суоче са сваким изазовом у циљу постизања победе за своју отаџбину. Ово нарочито важи за земље попут Србије које се налазе у непријатељском окружењу, на територији која је увек била интересантна страним силама са империјалним амбицијама.

Историјско искуство, али и геополитичка реалност, нас уче да је за Србију важно да поседује јаку народну војску, способну да поднесе велике жртве и истовремено се бори на неколико фронтова. У противном, пораз у рату за Србију је неретко значио и физички нестанак са мапе света, као и трагична страдања њеног становништва од којих се тешко опорављала.

Рат је, пре свега, нарочит облик деструктивне реалности у којем важе правила битно другачија од оних у миру. С обзиром на то да је основно обележје ратне стварности борба која значи директан напад на живот људи, природно је што животна опасност у којој се људи налазе изазива унутрашње доживљаје мало или потпуно непознате мирнодопској свакодневици. Човек је непрекидно испуњен спознајом да иде у борбу са противником и да у тој борби евентуално може да изгуби живот или буде осакаћен. То је противречност које се нико у рату не може ослободити и из које проистичу многа осећања, хтења, свесни напори и практични поступци. Основно осећање које из тога извире јесте страх што отвара питање храбрости као способности његовог савлађивања. Давно је уочено да човек плашљиво реагује на изненадно суочавање са опасношћу, посебно ако не познаје природу те опасности. То значи да се, уколико један колектив боље познаје природу ратне стварности и мере помоћу којих би се избегла изненађења у њој, повећавају услови за храбро држање читавог колектива у рату. Симулирање потпуно веродостојних ратних услова за васпитне потребе наравно није могуће, нити је потребно, али служење војног рока може у великој мери пружити потребна знања и вештине којим ће појединац лакше савладати страх узрокован ратном реалношћу. Да се једно друштво не би изненада сусрело са свом суровошћу ратне реалности, неопходно је у миру расправљати о тим проблемима и у миру оспособити становништво да их лакше савлада ако до рата дође.

 

 

Резервисти Војске Србије на обуци, извор: МОД РС

 

 

Различите реакције појединаца на конкретну ратну ситуацију резултат су многих чинилаца. Сваки човек је до рата градио одређене погледе на живот, друштво у коме живи, себе, итд. Од тих погледа зависи и однос појединца према његовој евентуалној улози у рату. Међутим, уколико једно друштво у дугом временском периоду избегава да своје чланове припреми за понашање у ратним условима, па се нађе у ситуацији у којој су читаве генерације размажене демилитаризујућим индивидуализмом, оно ризикује да буде суочено са тоталним распадом уколико се у ратним околностима нађе.

Основно средство мирнодопске припреме становништва за понашање у ратним условима јесте служење војног рока. Не само да служење војног рока доприноси психофизички квалитетној изградњи личности, њеној емоционалној стабилности, дисциплинованости и способности да рукује средствима за вођење рата, него и учвршћује дух колектива директно подучавајући појединца да је део своје друштвене заједнице чије вредности мора да поштује у циљу њеног успешног функционисања. Тако служење војног рока постаје својеврсна животна школа за изградњу солидарности са колективом којем појединац припада, што је уједно и темељ патриотског осећања. А патриотизам је основа моралне снаге сваког народа и његових оружаних снага.

 

Тимски рад је у основи војничког позива, извор: МОД РС

 

 

Поврх свега тога, оспособљеност појединаца за ратовање јача уверење колектива у успешност његовог вођења када до њега дође, као што неорганизованост и површност убијају борбени морал становништва. Најбољи пример овога је израелски систем општенародног оспособљавања за одбрану земље, као и доктринарни темељ према коме ,,Израел не сме изгубити ниједан рат“. Србија би морала да научи из овог примера, с обзиром на то да са Израелом дели сличну реалност окружености непријатељски настројеним државама које су солидарне у ставу да Балкан треба што је могуће више десрбизовати. А рат не даје много шанси за исправљање грешака, не омогућава дуго тражење решења и кажњава пропуштање повољних прилика.

Коначно, степен развоја савремене борбене технике и комплексне промене у начину на који се савремени ратови воде подразумевају да данас није могуће ,,на брзака“ оспособити становништво за руковање наоружањем и борбеном техником. Неопходна је превентивна колективна едукација становништва о ратној вештини и алатима за вођење рата, у противном је опасност од техничке необучености становништва за руковање наоружањем сасвим реална.

 

Војничка заклетва

 

 

Сваки од ових разлога у прилог служењу војног рока добија додатну тежину када се подсетимо да Србија настоји да егзистира као војно неутрална земља. Војна неутралност даје изузетан ниво међународног угледа и дозвољава држави да у одређеној мери наступа са позиција моралне величине према земљама које су опредељене за чланство у различитим војним савезима и алијансама, али истовремено значи и да је земља приморана да се у евентуалном ратном сукобу ослања искључиво на сопствене капацитете. Зато војно неутралне земље неретко имају респектабилне војне снаге и обавезно служење војног рока, попут Швајцарске. За војно неутралну земљу, уколико жели да сачува своју неутралност као одраз врхунске тежње ка слободи, више него за било кога другог важи мото ,,живимо као да ће увек бити мир, спремамо се као да ће сутра бити рат“.

 

 

 

 

ИЗВОР: Говори Србија