ЗАНИМЉИВОСТИ О РУСКОМ ЈЕЗИКУ: колико је руски језик тражен данас?

 

Драган Антић

 

Осим у Русији, која има око 145 милиона становника,  руски је један од два званична језика у Белорусији, службени језик у Казахстану, Киргистану и неким другим бившим совјетским републикама, а као свој први језик користи га око 45 % становника Украјине. Такође, то је један од 6 званичних језика у УН, УНЕСКО-у,  и другим међународним организацијама. Главни је језик међународне комуникације у Евроазији. Руски језик покрива већу територију чак и у односу на кинески језик, иако кинеским говори око седам пута више људи. Све у свему, то је 5. најраспрострањенији светски језик и 7. на светској листи најзаступљенијих матерњих језика.

Руски језик у Србији

Руски језик имао је велики утицај на развој модерног школства у Србији. У Сремским Карловцима је 1726. године отворена једна од првих школа у Србији „Славјанска школа“, и то на молбу митрополита Мојсија Петровића Русији, након које је руски цар послао учитеље  Максима и Петра Суворова да дођу у Србију и помогну развоју школства. Њих је касније наследио Емануил Козачински.

Године 1877. у Београду је основана Катедра за руски језик и књижевност при тадашњој Великој школи (данашњи Београдски универзитет).

Права експанзија у учењу руског језику у српским школама десила се шездесетих година прошлог века, а до распада СССР-а и почетка рата у бившој Југославији, руски језик је учило више од 50% ђака у српским основним школама. Након тога, популарност руског знатно опада, тако да се данас учи као опциони друри страни језик, и то само у појединим школама. Укупно, учи га свега око 10% ђака.

Да ли је учење руског језика добра опција за наше ђаке и студенте?

Наравно да јесте. Руски је и даље први европски језик и последњих година, јачањем руског утицаја на глобалну светску политику, доживљава поновну експанзију.  Са друге стране, обзиром да као и руски, и наш језик потиче од прасловенског и старословенског, реч је о сродним језицима, што знатно олакшава учење руског.

Најзад, ако се узме у обзир да са Русијом традиционално имамо добру привредну сарадњу, али и да смо тесно повезани и у свим другим сферама, знање руског језика отвара многе могућности. Наравно, преводилац  је једно од најтраженијих занимања које подразумева добро знање руског језика. Између осталог, све је већа потражња за судским тумачима. Тумачи за руски језик из Либре кажу да има пуно посла, а да је све више клијената који се обраћају овој агенцији и траже услуге превођења извода, диплома, сертификата, уговора, решења и разних других документа са руског или на руски језик. А таквих агенција је пуно и многе од њих траже преводиоце за руски језик.

Занимљиве чињенице о руском језику

Прва граматика руског језика написана је 1755. године

Прву руску граматику израдио је 1755. године Михаил Ломоносов, књижевник и научник, оснивач Московског државног универзитета, који данас носи његово име.

Александар Пушкин, творац модерног књижевног језика у Русији

Чувени писац Александар Сергејевич Пушкин сматра се највећим реформатором  руског књижевног језика, који је у својим делима успео да направи синтезу руских народних, црквено-словенских и елемената преузетих из других језика. Норме Пушкиновог књижевног језика значајно су утицале на многа велика имена руске књижевности: Гогољ, Тургењев, Чехов, Горки, Достојевски, Толстој… само су неки од њих. У таквом облику се руски књижевни језик, са одређеним унапређењима, сачувао до данашњих дана.

Не постоје изворне руске речи које почињу на слово „А“

Од најранијих времена, руске речи скоро никада не почињу словом „А“. Неки значајни изузеци су реч „азбука“ (абецеда) и „авось“ (можда), али то нису изворно руске речи. Ако и видите руску реч која почиње са „А“, она је вероватно позајмљена из другог језика.

Ако хоћете да постанете астронаут, мораћете да научите руски језик

Свако ко жели да се вине у свемир и постане астронаут, мораће прво да научи руски језик. Брзе инструкције које се шаљу астронаутима у хитним случајевима искључиво су на руском језику.

Руски језик говори више од 280 милиона људи широм света

Подаци о томе колико људи користи руски језик као матерњи варирају између 160 и 180 милиона, док руским језиком укупно говори око 280 милиона људи на свету.

Историја руског језика

За већину онога што данас знамо о пореклу руског језика можемо захвалити напорима историчара и лингвиста. Међу њима се истичу два имена: др А.А. Сокољски, лингвиста и истраживач еволуције руског писма, дијалеката, фонетике, морфологије и стила, аутор „Историје руског језика“ (1966.), као и Валентин Кипарски, такође лингвиста, професор на неколико реномираних европских универзитета  и један од највећих истраживача словенских језика.

Порекло руског језика

Негде између 3.500. и 2.500. године пре нове ере људи који су говорили индоевропски језик почели су постепено да формирају дијалектичке заједнице и да се одвајају једни од других. Из те масе издвојили су се и Словени и развили свој сопствени језик који је назван прасловенски језик. Ова племена су била настањена у срцу данашње источне Европе и наставила су вековима да користе међусобно разумљиве дијалекте.

Приближно око 500. године нове ере прасловенски језик су говорили људи који су се поделили на западне, источне и јужне групе.  Источни Словени су подигли своје домове близу реке Дњепар на подручју данашње Украјине. Датум се не може тачно одредити, али прве историјске информације везане за источне Словене датирају из 9. века. Према ономе што је пронађено у записима, у то време источни Словени су били познати као Анти. Постојећи источнословенски или староруски језик  је подељен на три додатне главне дијалектичке групе: украјински, белоруски и руски језик.

Иако постоји неколико различитих хипотеза о хронологији ових промена, Кипарски тврди да се историја руског језика заснива на писаним подацима који указују на настанак украјинског дијалекта негде око 950. године. Међутим, украјински није био званично признат као посебан језик све до 1906. године.

Са друге стране, о независности белоруског језика говори се тек након Руске револуције 1917. године“ када су Белоруси постали независан народ и створили свој књижевни језик заснован на југозападним дијалектима Минске области.

Иако се ова два дијалекта староруског језика данас препознају као различити језици, стотине других дијалеката се и даље сматрају делом пространог географског подручја где се говoри руским језиком. Ова територија се данас простире од Конинсберга (Калининград) до Диомеда у Беринговом мореузу и од северног пола до персијске границе. Овај језик са великом традицијом је кроз векове претрпео бројне лингвистичке промене.

Писани језик

Еволуција писаног језика код источних Словена од свог почетка до данашњег дана може се објаснити кроз четири важна догађаја. Они укључују: рађање“ ћириличног писма 862. године нове ере, затим скуп реформи из 13. века познат као Други јужнословенски утицај, потом језичке реформе цара Петра Великог из 18. века и најзад, комунистичке реформе из 1917. године.

Иако многи људи имају другачије мишљење, Сокољски тврди да се први покушај описмењавања десио 862. године нове ере од стране солунских монаха Ћирила и Методија. Под утицајем Византије, која је желела да прошири јеванђеље међу словенским народима, ови мисионари су почели да преводе Библију и друге религиозне књиге на језик овог народа.

Упркос неким неслагањима у прошлости, већина научника данас верује да је систем писања који су створили Ћирило и Методије било сложено глагољско писмоЋирилично писмо, које је много једноставније, засновано је углавном на грчком, хебрејском и копстском писму. Сокољски тврди да је овакав систем створила друга особа након смрти Ћирила и Методија, вероватно епископ Климент. Било како било, важно је да је највећи део тог писма и данас остао да служи као ортографска основа већег броја светских језика.

Током историје руског језика дошло је до неколико драстичних ревизија његовог писаног облика.  Као што Сокољски наводи у својој „Историји руског језика“, након пада византијског царства 1453. године велики број учених људи из Византије емигрирао је у Москву. Уочавајући недоследност у правилима и бескрајну „русификацију“ старих религиозних текстова и записа оригинално писаних на старословенском језику, ови учени људи су покушавали да стандардизују писани језик. Главни циљеви ових реформи познатих као „Други јужнословенски утицај“ (први је био утицај македонског дијалекта) били су обнављање архаичних израза који су били модернизовани, поновно увођење фонема /д/ и /тс/ и супротстављање замени старословенског језика.

Следећи пример планиране промене језика јесу језичке реформе из 18. века, под владавином Петра Великог. Према Сокољском, цар Петар је желео да шири писменост међу становништвом, а са том намером он је у периоду од 1708. до 1710. увео нову, једноставнију и лакшу азбуку познату као петровска (руска) грађанска азбука.

Сокољски такође напомиње да су неке мање ортографске промене у поједностављењу и модернизацији петровске грађанске азбуке покренуле нове власти након револуције 1917. године. Тадашње реформе дотакле су сваку сферу живота, па тако и образовање. Неколико година касније, речник је проширен, и на тај начин је постао универзалан на читавој територији СССР-а, оформљеног 1922. године.

 

ИЗВОР: Васељенска