Задрти Србин

Picture

ПИШЕ: Братислав Росандић
 
       Баш се заинатио, још од давне 2046. године, када су његови сународници масовно умирали од рака, Србин Последњи Задрти се не да смрти. Радиоактивно зрачење из бомби са осиромашеним уранијумом покосило је и старо и младо, али не и њега! Он је терао инат болестима, Европској унији, НАТО пакту! Живео је из ината! Болести су ломиле зубе о оклоп његове задртости, па је данас 28.06. 3013. године задртији и здравији него икад! Обучен у србску традиционалну ношњу, Србин Последњи Задрти је седeo испод своје шљиве и гледаo како време тече поред њега. Био је острво у времену, последњи Србин испод последње шљиве! Био је последњи примерак народа који је дуго одолевао злу, ратним играма, издајама, корупцији и политичком идиотизму, народа који је због ниске стопе наталитета нестао са мапе света, са мапе Србије, са мапе живота. Од територије коју је некад насељавао србски народ, остало је само ово парче земље на којем сада седи, живи и, терајући инат смрти, пече шљивовицу последњи задрти Србин. Задрти инаџија је одбијао вакцине и лекове које му је нудила Светска здравствена организација. Лечио се шљивовицом из свог казана, а хранио се само плодовима са своје шљиве! Гасећи жеђ кишом из облака који је молитвом везао за своју шљиву, задрти Србин је продужавао свој живот у недоглед, терајући инат Јевропи, Рокфелеру, Ротшилду, Сорошу, НАТО пакту!? Зар Новом светском поретку смета последњи задрти Србин? О, да, смета! Боде очи, гризе савест, подсећа да победа није потпуна док се последњи Србин не сатре! Док НАТО чизма не згази понос последњег задртог Србина!

Из дубоке замишљености у хладу шљиве вратио га је рад мотора од двеста коња, али задрти Србин није био изненађен. Мирно је гледао како се испред његовог парчета земље, на којем је ширила гране последња србска шљива, паркира сиви џип са превише жутих звездица на плавој подлози. Из металик сивог модерног џипа изашао је војник у маскирној униформи, високо подигнуте, кратко ошишане главе на којој се курчила плава беретка. Србин Последњи Задрти није реаговао, као да се војничка чизма није превише приближила последњем парчету србске земље. Није реаговао ни када је задригли дебељко у тегет оделу изашао из џипа, ни када је тај исти господин скинуо наочаре са лукавог погледа и, гледајући србску тробојку која се вијорила на највећој грани шљиве, обрисао зној са ниског пегавог чела. Када су им се погледи срели, господин у тегет оделу је вратио тамне наочаре на зајапурено лице, и накашљао се…
– Господин…Србин Последњи Задрти, ја сам Скот, Сам Скот – пришао је ближе дебелом хладу чачанске родне у којем је последњи Србин седео на дрвеном троношцу и ложио казан за печење ракије.
Господин Скот није веровао својим очима, ово што сада види припадало је давној прошлости. Последњи Србин Задрти је на себи имао јелек и панталоне од чоје, памучну везену кошуљу, вунени појас око струка, плетене црне дубоке вунене чарапе и кожне опанке шиљкане на необично великим стопалима. Ту архаичну слику додатно је украшавала шајкача на косматој глави задртог Србина.

-Да, да, Србин први и последњи, скоте енглески! – процедио је кроз зубе, са пелином у гласу, као да скот у тегет оделу није био достојан ни његовог погледа ни његове увреде.

Испљунувши коштицу од шљиве на траву, између сјајних, црних ципела на ногама енглеског скота, задрти Србин је подигао шајкачу са густих обрва на високо чело, загладио дуге проседе бркове на јакој вилици и пркосно подигао главу…

-Господине Последњи Задрти, ја сам представник НАТО-а и Европске уније – лепо угојени скот је показао акредитацију око свог врата и наставио своју тираду:

-Долазим по службеној дужности, господине, ту сам да вам уручим протест, господине…- пружио је последњем Србину два папира формате А4, са добро познатим ознакама НАТО-пакта и Европске уније, али то Србина Последњег Задртог нимало није импресионирало.

Упорно је гледао кроз дебелог, пегавог енглеског скота у облаку парфема, који је скупим оделом, фирмираним наочарама и луксузним сатом на руци покушавао да маскира недостатак људскости у себи! Пошто је последњи Србин упорно игнорисао скота са безразложним комплексом више вредности, скот је прешао на ствар…

-Господине Задрти, преносим вам захтев из Брисела у три тачке, који у року од недељу дана морате спровести у дело – погледао је са висине у Србина Последњег Задртог, па одлучно наставио:

-Прва тачка: У року од недељу дана морате скратити гране своје србске шљиве, које нарушавају простор НАТО-пакта и Европске уније. Последња србска шљива, чачанска родна, може ићи два метра у ширину и исто толико у висину, а корен јој не сме бити дубљи од једног метра. Брисел вам строго забрањујемо истицање србске заставе на србској шљиви, као и производњу шљивовице и осталих производа од шљиве који су већ регистровани и заштићени жигом у институцијама Европске уније. У супротном, сматраћемо да нарушавате интересе Европске уније, Светске трговинске организације, Организације за економску сарадњу, и НАТО-пакта, па ћемо бити принуђени да вам војном интервенцијом уништимо опрему за производњу шљивовице! У том случају ви лако можете постати колатерална штета наше легалне акције, јер је ваша опрема за производњу шљивовице наш легитимни циљ! – застао је, погледао у незаинтересовано лице последњег Србина, удахнуо дубоко и наставио повишеним тоном…

-Друга тачка: Вакцинација је обавезна за све, па и за вас, господине Задрти! Убудуће, морате прихватати храну, воду и лекове које вам шаљу Светска здравствена организација и Комисија за заштиту здравља из Европске уније, или ћемо бити принуђени да вас подвргнемо третману лоботомије – изнервиран одсутним изгледом задртог Србина, наставио је још гласније…

-Трећа тачка: Морате платити порез на производњу шљивовице као и боравишну таксу за ваш неоснован боравак у овој енклави за претходних седамдесет година, господине…- када је завршио са читањем, господин у тегет оделу је подигао главу и победнички погледао у последњег Србина. Али на лицу последњег Задртог Србина није видео ни страх ни бес, већ духовну снагу која је заболела дебелог скота у тегет оделу…

-Господине, јесте ли чули, разумели шта Брисел захтева од вас – бесно је просиктао господин Скот, очекујући било какав одговор.

Господин Скот је годинама радио овај посао али га још нико није ћутањем спустио на дно као овај задрти Србин, проклети задрти Србин испод проклете србске шљиве. Пошто задртог Србина нису интересовали папири из Брисела, енглески дебели скот је незадовољно бацио папире испред кожних опанака последњег задртог Србина, бесно се окренуо и пошао ка свом џипу.

-Господине – гласом који је одавао немерљиви презир према дотичном господину, последњи Србин је натерао скота да се окрене. Надајући се било каквом одговору, господин Скот се вратио у дебели хлад у којем се ширио мирис праве србске шљивовице. Намештајући циничан осмех, господин Скот је победнички погледао у последњег задртог Србина, који је, убацивши дрво у ватру, наставио своју реченицу, не гледајући према зајапуреном скоту у тегет оделу.

-Господине Скот, и ја имам један захтев…

-Да, господине Задрти… – господин Скот се сав претворио у уво, учинило му се да је најзад успео да оствари значајан напредак у комуникацији…

-Пренесите својим газдама у Бриселу да ми убудуће шаљу захтеве на трослојном тоалет папиру… – тек када је завршио реченицу, задрти Србин је подигао главу и погледао скота у очи…

-Шта? – господин Скот је бесно погледао у огрубело, кошчато лице задртог Србина, на којем се огледао савршен мир. Неколико тренутака је запањено гледао у ледено хладне очи, а онда се нагло окренуо и бесно ушао у џип. Залупивши врата, дубоко је удахну ваздух кроз нос и просиктао:

-Проклети Србин…- док се металик сиви џип пресијавао на врелом коридору 10, који већ петнаест година повезује Тирану и Београд, два највећа града Републике Велике Албаније, србска тробојка се, пред мутним погледом последњег Србина, пркосно вијорила изнад последње србске шљиве.

ИЗВОР: srbski.weebly.com