ЗАБОРАВЉЕНО РОДНО МЕСТО СВЕТОГ САВЕ: Србија не може бити држава док се стиди своје историје

  • На месту где се некада налазила прва српска држава, коју је подигао Стефан Немања, данас нема ничег. Ретко ко, широм Србије, да је чуо за Дежеву и Мишчиће, а управо у овој долини били су први двори Стефана Немање
  • Ту су се и родили и расли будући српски краљеви Стефан Првовенчани, Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин, а у засеоку Мишчићи, недалеко од Петрове цркве и Ђурђевих ступова, рођен је и први српски просветитељ, Свети Сава

 

Будући да у Дежеви нема апсолутно ниједног обележја о славној српској историји која је започета на овим просторима, мештани са разлогом постављају питања зашто су Савина родна кућа и Немањина саборна црква у корову.

На месту где је сваки камен историја ништа се не истражује, а нико га и не посећује.

“Србија не може бити озбиљна држава док се стиди своје историје, последњи је тренутак да обновимо своје душе и своје задужбине. Родно село Светога Саве и цела Дежевска долина треба да буду место српског ходочашћа и српског окупљања и саборовања, место којим ће се цела Србија поносити”, истиче мештанин Желимир Новаковић, видно огорчен због запостављања постојбина и славне српске прошости.

Да ипак не буде све препуштено случају и забораву, побринули су се верници из Дежевског краја. Пре три године они су одлучили да у центру Дежеве, близу остатака Немањине Саборне цркве, подигну Храм Светоме Сави. Владика Теодосије благословио је ову идеју, а новчана помоћ је стигла од Епархије рашко-призренске, али и од многих верника из Швајцарске, Немачке, Аустрије, Аустралије…Посао је, како кажу, стигао до половине. Брзина изградње зависи од новца који имају, али мештани се не предају. Планирано је да храм буде висок 15 метара, а до ове зиме процењују да ће стићи до деветог метра. Већ идућег лета требало би да укрове светињу.

Парох дежевски Иван Јеремић сматра да ће храм освежити и препородити Дежевску долину.

Занимљива је и легенда о томе како је село Мишчић, родно село Светога Саве, добило име. Наиме, по повратку из Студенице, Стефана Немању је испред двора у Дежеви, сачекала властела, а његова супруга је у наручју носила њиховог трећег сина – Растка. Прихвативши сина први пут на руке, Немања је шапнуо: “Мишчићу мој, мишче моје”, па је село зато и названо Мишчићи.

 

ИЗВОР: Вечерње новости