ЗА ВЛАСТ У СРБИЈИ БОРЕ СЕ: кокошке, звечарке, мајмуни, коњине

Српски политичари не бирају речи у жељи да омаловаже неистомишљенике, а социјални психолог Жарко Требјешанин сматра да је такво обезвређивање веома опасна појава.

Да ли кокошке пију седативе, било је протеклих дана главно српско питање око којег су се у жару предизборне кампање сукобили премијер и председник напредњака Александар Вучић и бивши шеф државе и лидер Социјалдемократске странке Борис Тадић.

Тадић је критиковао Вучића због све присутнијег сиромаштва у земљи, а он му љутито узвратио.

– Својевремено је Тадић као председник Србије за време поплава знао да пита да ли су кокошке назебле и пију ли седативе – казао је Вучић.

Тадић му није остао дужан:

– Поплава у Трговишту је тада уништила фарму пилића од чега су зависила радна места и врхунско је лицемерје и демагогија када нашу бригу Вучић данас исмева.

 

Блатњава арена

 

Према оцени истраживача јавног мњења Мирослава Шутића, када пернате животиње у једном моменту постану главна тема кампање и то као стандард који намеће владајућа партија, очито је да се СНС у таквом политичком ријалитију најбоље и сналази.

– Остали актери упадају у ову замку, мислећи да ће народ то да разуме, а не виде да се срозавају до ваљања у блатњавој арени. Очито да код нас све постаје дегутантно, налик некадашњим наступима посланика Биџе и Раке и ријалитија Фарма – тумачи Шутић за “Вести”.

Он истиче да се уместо понуде бирачима нечега што се тиче живота и стандарда, нуди популизам у најгорем виду и инфантилна забава.

 

Комшијско “чашћавање”

 

Политичко вређање у животињском домену, зашло је и у међународне воде, па су се септембра 2015, сада бивши хрватски премијер Зоран Милановић и српски министар рада Александар Вулин послужили мувом и кокошком, и то очерупаном.
– До тог качења је дошло у хрватској предизборној кампањи, а са намером Милановића као левичара да бирачима докаже хрватство и патриотизам на Србима да изиграва већег Хрвата од противника, десничарског ХДЗ-а – каже Бранко Радун.

Животињско царство у српском политичком речнику није новина, али се поново уочи избора враћа на велика врата, па вербално зоо ратовање које иде до чашћавања називима одређених врста постаје готово свакодневица. Тадић је недавно био актер још једне предизборне приче, када је шефа дипломатије, првог социјалисту Ивицу Дачића упоредио са једном врстом америчког пацова.

– Дачић се прави мртав као опосум, СНС га малтретира, а он живи у паничном страху да ће га неким заменити – казао је Тадић.

Шеф дипломатије је одмах и жестоко узвратио: – Не знам да ли зна да је та животиња позната као имуна на ујед звечарки, а често се храни и лешинама.

Лидер СПС био је претходних дана мета још једног политичког неистомишљеника, лидера Левице Србије Борислава Стефановића који је политику лидера СПС окарактерисао речима “побегуља, односно јегуља”.

Разлоге оваквог вређања аналитичар Бранко Радун види у старим нетрпељивостима и новој борби за политичке поене, уочи избора 24. априла.

– У позадини ове и других сочности са животињама, осим жеље за духовитошћу је и понижавање противника, али тако да се хода по ивици вулгарности и избегне основ за тужбе и суд – појашњава Радун.

Он указује и да политичари једни другима, крстећи их називом неке од зоо врста, у ствари хоће да подметну назив који ће се уцртати у свест бирача. – Животиње су згодне за пластичан опис, а људи то психолошки упамте, па када поново виде политичара коме је приписан назив неке животиње, они се тога сете – појашњава наш саговорник.

 

Венчање жирафа

 

Без обзира на то колико партијски лидери мисле да су оваквим начином обраћања духовити и да можда грађанима могу да зазвуче симпатично, социјални психолог Жарко Требјешанин истиче да је недопустиво такво јавно међусобно деградирање и свођење на зоо ниво.

– То је опасно обезвређивање, свођење на нељудско. Ако се сетимо фашизма који је читаве народе називао стеницама или бубашвабама, а онда је уследило њихово истребљење, јасно је да је оваква врста вређања нешто што се мора избегавати – каже Требјешанин за “Вести”.

Примери заласка политичара у животињско царство су бројни. Високог функционера Демократске странке Горана Јешића својевремено је погодила изјава Синише Малог да је бус-плус у Београду неодржив, па га је у поруци на Твитеру назвао магарцем.

Иста животиња је послужила и лидеру Народне сељачке странке Марјану Ристичевићу у време бивше власти ДС-а да, незадовољан неким законима, магарца прекривеног чаршавом са написом “експерт плус”, с алузијом на тадашњег министра привреде и финансија Млађана Динкића, доведе пред Владу Србије. Ипак, према оној народној да неће “с коња на магарца”, Динкић је нешто касније, 2013. по изласку из Владе Србије у казао да је у време док је био министар, радио као коњ, желећи очито да се народном изреком грађанима уреже као слуга интереса народа.

 

Мајмуни и у парламенту

 

Посланик и председник Нове странке Зоран Живковић је у недавно распуштеном сазиву Скупштине, током расправе добацио посланику напредњака Вучети Тошковићу.
– Шта је било, мајмуне – запитао је Живковић, а шеф посланичке групе СНС-а Зоран Бабић му је узвратио да није отишао даље од почетка Дарвинове теорије. Да Тошковић није невин, показао је нешто раније у скупштинском холу када је извређао сниматеља агенције Фонет назвавши га “коњином”, зато што је укључио рефлектор “а он плаћа ту струју”.

Бивши председник Србије Борис Тадић је у ђинђићевском маниру открио је да је због владе ДС са СПС-ом морао да прогута много жаба, од којих је једна била његово предавање на приватном факултету Мегатренд.

Животиње су служиле и за друге врсте порука бирачима. Тадић је у председничкој кампањи обилазио штале и мазио телад, а Драган Марковић Палма, доказани противник геј бракова је 2012. одборнике Јагодине повео у зоолошки врт Тигар, да присуствују званичној “женидби” медијски најпопуларнијег становника тамошњег ЗОО врта, мужјака жирафе Јованче са женком Емом.

За ова претеривања увођења животиња у изборне кампање могла би да послужи већ легендарна изјава једне грађанке Јагодине која је после обиласка тамошњег ЗОО врта усхићено узвикнула: “Да не беше Палме не би знала како мајмун изгледа”. Односно, парафраза: да не би предизборне кампање грађани не би сазнали како изгледа горила, павијан, орангутан, шимпанза…

 

ИЗВОР: vesti-online