ВУЧИЋ УЗ НЕМЦЕ, НАРОД УЗ РУСЕ

zoran-pavlovic-wide

Зоран Павловић

Још једном се показало да велико руско срце куца за српски народ. Вето Русије у Савету безбедности УН, којим је спречила доношење резолуције којом се Срби стављају на стуб срама и којом би лаж да су Срби геноцидан народ била постављена у средиште међународне политике, представља још једну потврду да је Русији најпреча Истина, да жели да заштити међународни поредак од бескруполозне манипулације западних сила и да ни по коју цену неће изневерити свог вековног пријатеља и савезника.

Неизгласавање Резолуције о Сребреници у Савету безбедности и посета Ангеле Меркел Београду поново су отворили причу о спољнополитичкој оријентацији српске власти. Још од потписивања Бриселског споразума било је јасно да владајућа гарнитура одано извршава налоге западних сила. Међутим, од тада је понеки пут избијало на видело и пријатељско држање према Русији (војна парада пред Путином, одбијање да се уведу санкције), тако да је неко могао да помисли да наша власт води избалансирану политику, да хоће и може са свима. Али оно што се збило последњих дана само је потврдило правац којим се уистину креће политика српске власти: слепа послушност према Немачкој и дистанцирано пријатељство са Русијом, само онолико колико се мора, односно колико Немци могу да „прогутају“, без успостављања чвршћих економских веза које су реално могуће.

 

Резолуција Савета безбедности

Још једном се показало да велико руско срце куца за српски народ. Вето Русије у Савету безбедности УН, којим је спречила доношење резолуције којом се Срби стављају на стуб срама и којом би лаж да су Срби геноцидан народ била постављена у средиште међународне политике, представља још једну потврду да је Русији најпреча Истина, да жели да заштити међународни поредак од бескруполозне манипулације западних сила и да ни по коју цену неће изневерити свог вековног пријатеља и савезника. Оно о чему смо учили на часовима историје, сада смо лично доживели. Као што је Свети цар Николај ушао у рат да би заштитио Србе, тако су сада, на други начин, Руси ушли у сукоб са западним светом да би одбранили Истину и опет сачували Србе, сада најпре од медијског линча и лоших последица које су могле да проистекну.

То што се десило ући ће у уџбенике историје не само као потврда великог пријатељства два народа, већ као сведочанство да су руски и српски народ још једном заједно били на страни Истине и Правде. Тиме су ова два народа показала пут којим треба да ходи слободољубиви део човечанства. После великог ударца који је западном свету задало грчко НЕ, и овај догађај је показао да западни идеолошки концепт има алтернативу и да је потребно да се отпор неолибералном и антихришћанском тоталитаризму врши из дана у дан.

У горњим редовима намерно смо користили израз српски народ, а не српска власт. Народ је на страни Русије. Српска власт је на другој страни.

 

 Посета Ангеле Меркел Београду

 

На дан када је Русија уложила вето и сачувала част Србије, у посету Београду стигла је госпођа Меркел. Ништа неуобичајено, осим простора у медијима који је овај догађај добио у односу на вето Русије. Уместо да вето буде ударна вест, то је била госпођа Меркел и европске интеграције. Осим у вестима свих прорежимских медија (а то су сви медији), Немачка је била у центру пажње и у специјалним емисијама у којима су пронемачки и проевропски аналитичари доказивали неопходност још чвршће сарадње са главном европском силом. Њихове аргументе је приликом редовних и ванредних обраћања новинарима истицао премијер, као извршилац поменуте сарадње. Он је истакао и мало познату чињеницу да су два његова саветника у кабинету Немци, које је послала немачка влада.

Док је тако лепо говорио о сарадњи са Немачком, премијер је потпуно занемарио да су му Руси истог дана спасли част. Њему и његовом народу. И не само тог дана, он је и пред расправу у Савету безбедности, дакле пре него што смо чули став Русије, изнео претпоставку да нам можда нико неће помоћи и да ћемо можда опет морати да се уздамо само у своје снаге. Као да је тиме желео да нам нико и не помогне, како би имао адут у причи због чега толико воли западни део света. Када је вето ипак стигао, одмах се оградио да Руси ништа нису тражили.

Ова анализа јасно показује каква је спољнополитичка оријентација српске владе – потпуна окренутост Немачкој и западним силама, из чега произилази апсолутно послушничко извршавање свих налога, нарочито оних који се тичу Косова и Метохије. Похвала госпође Меркел за конструктивност у сарадњи са Приштином довољно сведочи о томе.

А на другој страни је Русија, блиска због порекла, историје, културе, традиције, вере, али и неопходна због економских односа, који ни близу нису развијени онолико колико је потребно и колико је могуће. Пре свега тога, Русија је пријатељ, у историји толико пута доказан, сада још једном потврђен. Као пријатељ, Русија помаже и чека. Оно што је било до ње, урадила је. Нажалост, српска власт није адекватно захвалила и поздравила њен гест. Али је огромна већина српског народа свесна значаја руског вета и осећа велику захвалност.

Каква ће даље бити позиција Русије према Србији? Верујемо пријатељска, због свих разлога које смо навели, али и због очувања међународног права и одбране Истине. Али Русији је сигурно јасно на коју страну се окренула актуелна српска власт. Иако Вучићеви западни пријатељи никада нису били на страни Србије, Вучић и даље хрли ка њима. И занемарује Русију и сарадњу са њом, која је тренутно највећи српски интерес. То говори само једно: актуелна власт мора да буде смењена. Србији требају снаге које ће знати да воде праву спољну политику, које ће као најзначајнијег партнера видети великог пријатеља са Истока. Верујемо да је та промена, после свега што се догодило, после свих промашаја у спољној политици, после пропасти нада у Европску унију, после свих предаја и пораза, врло могућа. Немцима ништа неће помоћи што је Вучић уз њих. Српски народ је уз Русију.

 

ИЗВОР: двери