Вучић се одрекао православља и прешао у протестанте!

  • У ауторском тексту за нови број „Печата“, Александар Вучић истакао да му инспирација није епископ Николај већ Мартин Лутер, оснивач протестантизма

 

 

 Пише: Донко Ракочевић

 

 

Још јануара 2013. године, у интервјуу за „Информер“, Александар Вучић је изразио своју наклоност протестантској реформацији православља: „Било би добро када бисмо, чувајући нашу православну веру, прихватили барем део оне европске протестантске етике, на којој, на пример, почива успон Немачке, када би се са више снаге, знања и енергије кретали ка постављеним циљевима.“

А онда је прије двије године, у ауторском тексту за новогодишњи број „Вечерњих Новости“, написао да је књига која га највише инспирише она од Макса Вебера: „Протестанска етика и дух капитализма“.

Коначно, прије неки дан, у ауторском тексту за јубиларни 500-ти број недељника Печат, написао је: „Можда је Печатов приступ романтичарски, можда је мој прагматичан, можда ја више нагињем обреновићевском, а Печат револуционарном, карађорђевићевском моделу, можда ја инспирацију више тражим у Лутеру, а Печат више у епископу Николају, али када се подвуче црта, кад једни друге питамо шта желимо, долазимо полако, али сигурно, на једно те исто. На слободу као циљ, на слободу као сан, и на слободу као разлог свих разлога и узрок свих узрока.“

Дакле, сваком ко умије да чита јасно је да се Вучић одрекао православља, и окренуо протестантизму односно лутеранству (дио западног хришћанства које се заснива на учењу реформисте из 16. вијека, Мартина Лутера), које проповиједа да спасење не лежи у праћењу црквених, односно Божјих заповијести, већ да је довољно само вјеровање.

Оно што је можда мање јасно онима који не познају православно учење, јесте чињеница да је Вучић антиправославне ставове изнио причајући и о слободи као једином циљу, „разлогу свих разлога и узроку свих узрока“.

Наиме, првородни гријех је био први слободни акт човјекове воље. Човјек је сам изабрао пут који се не подудара са вољом Божијом; нарушивши од Бога дату заповијест, стао је на пут својевољног самоутврђивања. Тај акт, слободан сам по себи, довео је човјека до ропства, и по својим посљедицама је био губитак слободе која му је дарована.

Но, кроз живот у Богу, сваки се човјек сједињује са Богом („Који се сједињује са Господом, један је дух са Господом“). Првородни гријех је тако искупљен, и могућност сједињења са Богом је опет постала могућа. А самим тим је поново успостављена и слобода. Зато се у Новом завјету говори: „Стојте у слободи коју нам је даровао Христос, и не подвргавајте се опет јарму ропства… Купљени сте скупом цијеном; не будите робови људи.“

Само кроз вјеру ослобођен човјек остаје слободан, и не одаје опет себе у ропство гријеху и смрти. Та слобода је дата цијелом свијету као реалност, али човјек, онако како је слободно починио првородни гријех и тиме се одрекао од своје слободе, исто тако се он и данас одриче (или не одриче) од слободе која му је дарована Искупљењем.

А по Лутеру, Искупљење није потребно, нити су потребна добра дјела да би се зарадио вјечни живот: „Не бјежите од гријеха, него се трудите да будете тврди у вјери“ (Лутер). Сада вам је ваљда јасно зашто Вучић онако безочно лаже, јер његова „вјера“ то не забрањује!

 

 

ИЗВОР: Седмица