ВЕЛИКА СРБИЈА У ПРОШЛОСТИ

Пише: Хаџи Драгиша Шоћ

У Малој Азији се помињу и Меса-Гети, који су се населили све до данашње Украјине, Азовског мора и Каспијског језера.То су уствари Гети, али их Грци као и многе друге смјештају под заједничко име Варвари.

Ријетко се ко од Грка усуђује да нека од тих племена назову правим именом.

Ова племена на том граничном појасу између континената и даље на Исток углавном зову Скити и читав тај поменути простор, али и подручја сјеверно од Алпа и Дунава, Црног мора и Кавказа зову Скитија.

Кроз вјекове ово име остало је везано углавном за данашњу Монголију и Монголе.

Херодот, тај бард историјске науке истиче да су Скити номади и не представљају етничку групу, а ни народ.

Додајући каже да они уствари и нису Скити, већ Сколоти.

Херодот је обишао Скитију и утврдио да су међу њима седам различитих племена, при чему неке од њих назива крањевским, што упућује на то да су они били владајући.

Неки од Античких писаца тврде да на подручје Скитије не живе Скити, већ Гети и Мега – Гети. Сами Скити су себе називали Скуте, што значи штит.

Српски велики штит је покривао и скуте, па и то упућује на народност.

Херодот их смјешта на простор од Дона и Каспијског мора до Дунава, и при томе истиче да преко Дона није Скитија, већ Сарматија што је изведено од Сарбатија и при томе објашњава да је то простор од Азовског мора 15 дана хода.

Према античким писцима постоје двије Сарматије. Европска од Дона до Германије, Балтичког мора до Дунава и друга Азијска која је источно од Дона!

Савременији западни писци готово искључиво користе име Скити, како би избјегли Србе.

На подручју на којем Херодот смјешта Ските, Анонимус Равенски помиње Дардане и то Велику Дарданију, што буквално значи Велика Србија, јер је у то вријеме на Хелмском (Балканском полуострву) постојала српска Дарданија. Меса -Гети су били на простору између каспијског и Аралског језера.

Њих су источни народи звали Саки. Херодот каже да су носили шиљасте капе и били наоружани сјекирама.

Доста тога упућује да су они пронашли и штит. Равенски у близини Касписког језера проналази и Касне, по којима и то језеро добија име. На тим просторима помињу се често три главна племена: Дави, Мега – Гети и Ворки.

По Страбону и Плинију, Дави су Дачани, а Гети су владајући сталеж, те је јасно да је то исти народ или племе. Саке су живјели преко ријеке Мораве, па се често у литератури зову Заморавци.

Сјеверније од њих су живјело је племе Дервика, који су добили име од ријечи дрво. Много касније и у Русији се помињу Деревљани. Познат је у историји упад Сака у Месопотамију 620. године прије нове ере.

Вођа им се звао Медуа, а Срби су доњи ток Дунава називали Медова, или Меда, чиме постаје јасно да су Мега-Гети са Дунава. Страбон помиње и религију Мага-Гета, која се не разликује од других српских племена тога доба.

Много касније прозвани Готи су уствари Гети, што нам потврђује Свети Јероним.

И ријека Волга се звала Раша, Грци су је звали Араксес, а Арапи Рош.

Још у Старом завјету се помиње Рош, а то јесу Рашани са Волге.

Везано за ову тврдњу додајем да је Џон Кемпбел открио у Мерашу натпис уклесан у стијени који потиче из 9. или 10. вијека прије Христоса у којем се помиње народ Рас или Раса, као и његови градови.

То је онај Старозавјетни, већ помињани народ. Он даље наводи да су ови Рашани из Лудеје, исти они од којих су Расени у Италији, али и најстарији руски народ по којем и име Русија.

Страбон говорорећи о Иберима, наводи да су исти као и они нешто сјеверније, те им налази сличност са Јерменима и Медима и истиче да су истородни са Сарматима, што значи да су Срби.

Грци их иначе називају Тиберони, а по њима је Иберија, српска Иберија.

Постоје мала и велика, при томе мала је испод Кавказа, а велика је Шпанија. Ибар је ријека у Србији, а и старо име за ријеку Марицу је Ибар. У Шпанији је Ебро, а у Италији Тибар.

Име ријеке Ибар Грци изговарају Хеб-рос. Шпанија се прво звала Иберија, а касније Келтиберија.

Расени су се населили у Италији прије Ибера у Шпанији, а све то у вријеме Сербоновог похода на запад. Иначе, Ибери, Расени и Дардани су исти народ, а писмо им је Србица.

 

(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће “Јерусалим” из Бара)

 

ИЗВОР: Барски портал