Велесова књига (2)

 

Пише: Хаџи Драгиша Шоћ

Код Срба Бог је представљен као једно и једино свемогуће биће, док су сви остали богови били другостепени и одражавали су природне силе.

Бог је носио име Троглав, што јасно указује на тројединство.

У једном од ранијих текстова на једном јесту сам написао да обратите пажњу, јер ће доћи вријеме да пишем о српском православљу, много прије појаве Исуса Христа.

Видите на што сам мислио са констатацијом о Троглаву, али, то је само почетак…

Још је много тога уткано у хришћанску науку. За разлику од других религија српска, готово да није, или врло мало персонификује богове и не представља их као надљуде, нити им даје људске особине. Ко је прочитао превод Велесове књиге може лако закључити да је религија предантичких и античких Срба представљена као религија радости, а обиљежавала се разним гозбама, такмичењима, пјесмом и игром.

Молили су се три пута на дан. Ујутро Богу Перуну, у подне Богу сунца Херосу и увече Дајбогу.

Такође у књизи налазимо и везе Скита са Србима. Скити су насељавали сјевер данашње Украјине и базен Црног Мора.

Књига и потврђује да су Срби насељавали цијело Хелмско ( Балканско) полуострво и већи дио Апенина! Протезали су се чак до ушћа Дунава и што је важно, све то много прије појаве Римљана, а поготову прије појаве Христоса и то за више миленијума.

То јесте најбољи доказ о староставности српског народа. На трагу онога што сам написао као предхришћанско православље код Срба, навешћу још понешто из српске митологије.

Древна и прадавна српска митологија је толико богата, да су много тога посвојатали Грци, Римљани и други народи. Многа заборављена вјеровања код данашњих Срба проналазимо у савременим српским обичајима, али и у савременим религијама.

Наши древни преци су вјеровали у постојање Неба, Земље и Подземља. То су замишљали и у то вјеровали на следећи начин: прво небо је људско са гмљавинама и олујама, а изнад њега је друго небо по којем крстаре небеска тијела и мањи богови, или полубогови.

На најгорњем небу је био врховни Бог. Земља им је била, како су вјеровали, огромна плоча, а подземље је по њима био свјет у коме бораве душе мртвих.

Тамо се стизало кроз пећине и провалије, а пошто су вјеровали да је душа бесмртна, спаљивали су мртве! Небо, Земљу и Подземље, повезује свето дрво – храст! Вјеровање им је било да врхови грана допиру до самог Бога на горњем небу, а да у крошњама бораве сунце, мјесец и звијезде!

Коријење се шири на све четири стране свијета кроз подземно царство.

Све ово су објашњавали разним митовима, о којима ћу писати кад завршим са овом колумном.

Наши преци су вјеровали у постојање једног врховног Бога који је господар цијеле васионе и коме се приносе жртве на посебан олтар. Врло је важно да су жртве увјек биле неке од животиња и готово никад људи. Вјеровали су да један Бог заповједа осталим боговима који су били заштитници шума, воде стоке, поља…

Разна су имена тог врховног Бога. Код балтичких Срба је био Световид, а код Руса Перун. У доба Нестора Часног Кијевског и у вријеме кнеза Владимира око 980. год. на једном узвишењу је био постављен на првом мјесту Перун, уоколо су била поређана остала божанства: Хорз, Дажбог, Стрибог, Мокош.

Код балканских Срба Перуново име се среће у народним пјесмама, али и у Македонији, Бугарској, Словенији, и даље чак –  у Пољској, нека мјеста се зову Перун. Световид је велики Бог Срба на острву Рујану, толико велики да по Хелмуду су сви остали богови поред њега ниже вриједности, или полубогови.

Занимљиво је да се врло мало помињу женска божанства. Зна се за богињу Сиву или Шиву, код Полапскх Срба, која је била заштитница људских живота и природе.

Руси из Новгорода помињу у истом контексту богињу Диву. Помиње се и Зазилеја, богиња дјетињства и још богиње Лада и Морана.

Руси још помињу домаће богове, поготову заштитника породице којег замнишљају као старца који се дању крије иза пећи, а по ноћи излази и једе храну коју му спреме.

Код балканских Срба нема спомена о домаћим боговима…

И даље ћемо о спрским вјеровањима и обичајима….

 

(Аутор је професор историје и извршни директор Издавачке куће “Јерусалим” из Бара)