Вандалски чин краља Александра – УНИШТИО ЖРНОВ и на његовом месту поставио МАСОНСКЕ СИМБОЛЕ

Средњовековни град-тврђава Жрнов, познат и под називом Жрнован, налазио се на највишем врху Авале, на 511 метара надморске висине. Године 1934. град је миниран по наређењу краља Александра Карађорђевића I и на његовом месту подигнут је маузолеј Споменик Незнаном јунаку чији је аутор вајар Иван Мештровић.

 

жрнов

Прошлост утврђења Жрнов

Најстарије утврђење на месту срушеног града подигли су Римљани како би надгледали Сингидунум и руднике који су се налазили на обронцима Авале. Није познато тачно кад, али Срби су у средњем веку на рушевинама старог римског утврђења подигли град Жрнов који је име добио по жрвњевима којима се млела руда. Чувени путописац Феликс Каниц забележио је да су на темељима римске осматрачнице српски принчеви подигли Жрнов, а Евлија Челебија га помиње као једно од шест најзначајнијих утврђења у Србији. Како легенда каже, у овом граду је столовао Порча од Авале, турски јунак за ког народна песма говори да је страдао од руке Србина деспота Вука Бранковића који је опеван као Змај Огњени Вук.

Године 1442. Османлије освајају ово утврђење од стратешке важности и ојачавају му источни и јужни део бедема. Само две године касније, били су принуђени да Србима врате Жрнов, међутим поново га заузимају 1458. године у неуспелој намери да освоје Београд. Ходи паша тада проширује Жрнов додатним бедемом и сувим шанцем створивши од њега тврђаву која је имала улогу да узнемирава, смета Београду. Тако је, од речи хавала, што значи сметња, настало и име планине Авала. Након пада Београда 1521. године, Жрнов почиње полако да губи свој стратешки значај.

Минирање утврђења

Није познато до кад су на тврђави боравиле војне посаде, али се претпоставља да је у 18. веку град већ био напуштен. Иако је од тад био препуштен зубу времена, Жрнов је до 1934. године, када је Александар I Карађорђевић напрасно одлучио да га уништи, био прилично добро очуван. Тадашњи Београђани нису веровали да ће краљ срушити овај историјски споменик и били су прилично затечени кад је минирање почело. Он никад није открио који су разлози за минирање града, а на негодовање народа и чаршијске приче гледало се као на антидинастичку пропаганду.

 

жрнов

 

У жељи да се утврда што пре сруши, коришћен је експлозив, а рушење су обавили минери инжењерске чете југословенске војске 18. и 19. априла 1934. године у три серије експлозија. После другог минирања града пронађен је слој из римског периода где је, између осталог, нађена и цистерна са питком водом и пећ за печење хлеба. Званично оправдање овог вандализма било је да се обезбеди простор за комплекс споменика Незнаном јунаку, посвећеног свим јунацима палим за слободу у Првом светском рату, међутим остаје мистерија зашто је споменик морао да се изгради баш на том месту, поред толико околних брда. Незванични разлози за рушење града везују се за краљеву наводну припадност масонској ложи и уплитање масона у такву одлуку чији су симболи видљиви на новоизграђеном маузолеју.

Убрзо након минирања утврђења, терен је очишћен, поравнат и избетониран чиме је свечано отпочела изградња споменика Незнаном јунаку. Од некадашњег утврђења Жрнов остало је само неколико фотографија и записа који сведоче о бруталном рушењу једног историјског споменика који датира још из античког периода. Краљ Александар I није дочекао да види завршени маузолеј јер је убијен у Марсељу неколико месеци након отпочињања радова. Споменик Незнаном јунаку на Авали аутора Ивана Мештровића свечано је отворен 28. јуна 1938. године.

 

 

ИЗВОР: kafenisanje.rs, Хронограф