Вандали и Венди нису ништа друго до Срби

Picture

Морамо једном за сва времена да разбијемо историјски мрак. Да скинемо копрену са очију… Име Србин је старије од имена Словен и сви историчари који су се бавили историјом “Словена“ су дошли до истог закључка – древни народ који данас називамо Словени су себе звали Срби што је значило род – рођаци. Отуда овакав наслов и сви наслови убудуће. У научним круговима је истина већ победила и време је да се полако уведе у образовни систем и свима буде доступна.

Бечко – берлинска школа се дуго натезала да искриви истину представљајући Вандале и Венде као неке древне Германе, али су на крају прихватили чињенице и стидљиво признали: Да, Вандали су “Словени“. Не господо, Словени су Срби и према томе Вандали и Венди не могу бити ништа друго до Срби. Па да кренемо…

Picture

Flavius Blondus: Вандали су Славени

Flavius Blondus 1440)[1], који на страни 14 у 1. књизи I. Декаде каже :

‘’Вандали, којих име потиче од реке Вандал, бијаху затим прозвани Славени…’’

Текст у фокусу, страна 14 :

(серб.)

‘’ Долази до промена у тим народима, Вандали се назваше по локалној реци, већина њих које је Стилико прогнао из отаџбине назваше се Склави, који живеше у Симерском Босфору на Дону, доспеше до седишта Вандалског. ‘’

(лат.)

‘’Facta aute est postmodum alia in dictis gentibus mutatio : siquidem vandali a fluvio regionis sic dicti : paulo postquam illi quos stillico se contulit : patria erant prosecti : se Sclavos dixere a nomine gentis : que a bosforo cimerico in Tanaim fluvium habitare solita : se contulit in sedes Vandalorum.‘’

Референце:
[1] Historiam Blondi forliviensis ab inclinatione Imperii romanorum,
​Flavio Biondo 1494., стр. 14 књига 1, Декада I.
*

Извор и назив дела :
Наслов : Historiam Blondi forliviensis ab inclinatione Imperii romanorum
Страна : 14
Аутор : Flavio Biondo
Издао/ла : 1494
Дужина 898 : страница

Francisco Irenico – СРБИ – ВАНДАЛИ

„ Иако се то чини новином, слава заслужена оружјем и у крви наравна је и наследна ствар у Славена(СРБА). Уосталом, бише они славодобитницима у Азији, Европи и Африци, а бијаху то Вандали, Бургунди, Готи, Остроготи, Визиготи, Гепиди, Гети, Алани, Верли или Херули, Авари, Скири, Хири, Меланклени, Бастарни, Пеуци, Дачани, Швеђани, Нормани, Фени или Финци, Укри или Ункрани, Маркомани, Квади, Трачани и Илири, који сви припадаху истом славенском народу и говораху истим језиком. Када у почетку изађоше из заједничке им домовине Скандинавије, имаху сви (изузев Илира и Трачана) јединствено име Готи, као што извештава Францискус Иреникус (Germaniae Exegeseos Volvmina Dvodecim A Francisco Irenico Ettelingiacensi Exarata Eiusdem oratio protreptica, in amorem Germaniæ …

​Vrbis Norinbergæ descriptio, Conrado Celte enarratore, volume 3, Franciscus Irenicus 1518)[1] у 3. књизи, поглављу 10., где каже да су Анти, да су према Прокопијеву сведочењу прави Славени, заправо Готи, при чему наводи као сведоке Аблабија и Јорданеса. У 1. књизи, поглављу 32, 33., исти тај Иреникус (Germaniae exegeseos volumina duodecim a Francisco Irenico Ettelingiacensi exarata eiusdem oratio protreptica, in amorem Germaniae, cum praesentis operis excusatione, … Vrbis Norinbergae descriptio, Conrado Celte enarratore, volume I)[2] пише да од Гота потекоше Славени, Анти, Авари, Скири, Алани и други, што потврђују такођер и Аблабио, Јорданес Алан и Павао Варнефрид.“

Референце :
[1] Germaniae Exegeseos Volvmina Dvodecim A Francisco Irenico Ettelingiacensi Exarata Eiusdem oratio protreptica, in amorem Germaniæ … Vrbis Norinbergæ descriptio, Conrado Celte enarratore, Том 2, Franciscus Irenicus, Konrad Celtis, Thomas Anshelmus, 1518., страна : LIBER TERTIUS LX., X.
[2] Исто ; LIBER PRIMUS, XXXII и XXXIII.
*

Извор и назив дела :
Наслов : Germaniae exegeseos volumina duodecim a Francisco Irenico Ettelingiacensi exarata eiusdem oratio protreptica, in amorem Germaniae, cum praesentis operis excusatione, … Vrbis Norinbergae descriptio, Conrado Celte enarratore
Стране : LIBER TERTIUS LX., X., LIBER PRIMUS, XXXII и XXXIII.
Аутори : Franz Friedlieb, Konrad Celtis
Сарадници : Koberger, Johann, Anshelm, Thomas, Convento di Santa Maria in Aracoeli : Biblioteca, Convento di San Bonaventura al Palatino : Biblioteca, Gesuiti : Collegio Romano
Издао/ла : 1518
Оригинал из : Централна национална библиотека у Риму

Луцио Фауно: Вандали и Славени бијаху исти народ
‘’Луцио Фауно (Lucio Fauno. Della antichita della citta di Roma, raccolte e scritte da m. Lucio Fauno con somma breuità, & ordine, con quanto gli Antichi o Moderni scritti ne hanno libri V, Lucio Fauno, Micholo Tramezzino, 1553)[1] у књизи, LIBRI I, CAPT. VIII., следи Прокопијево мишљење[2]. Будући дакле да су Вандали прави Готи, не може се одбити да Славени нису такођер један те исти народ с Готима, кад сви прослављени писци кажу да Вандали и Славени бијаху исти народ.’’

Референце :

[1] LVCIO FAVNO. DELLE ANTICHITA DELLA CITTA DI ROMA, Lucio Fauno, per Michele Tramezzino, 1553., стр. LIBRI V., LIBRI I, CAPT.VIII
[2] Procopius, Том 1, Corpus scriptorum historiae byzantinae, стране : 312, 313, Procopius, Wilhelm Dindorf, E. Weber, 1833.

*

(I)
Извор и назив дела :
COMPENDIO DI ROMA ANTICA.RACCOLTO E SCRITTO DA M. LUCIO FAUNO CON SOMMA BREVITA’
Autore: FAUNO LUCIO
Curatore: TALLINI G.
Editore: CESATI
Data di pubblicazione: Febbraio 2014
Collana: FILOLOGIA E ORDINATORI
Codice: 9788876674761

*

(II)
Извор и назив дела :
Наслов : Lucio Fauno. Delle antichità della citta di Roma, raccolte e scritte da M. Lucio Fauno con somma breuità, & ordine, con quanto gli antichi ò moderni scritti ne hanno, libri 5. Reuisti hora, e corretti dal medesimo autore in molti luoghi, con aggiungerui per tutto infinite cose degne: e con un …
Страна : 12, LIBRI I, CAPT. VIII
Lucio Fauno. Delle antichità della citta di Roma, raccolte e scritte da M. Lucio Fauno con somma breuità, & ordine, con quanto gli antichi ò moderni scritti ne hanno, libri 5. Reuisti hora, e corretti dal medesimo autore in molti luoghi, con aggiungerui per tutto infinite cose degne: e con un Compendio di Roma antica nel fine, doue con somma breuita si uede quanto in tutti questi libri si dice, Gesuiti : Collegio Romano
Аутор : Lucio Fauno
Сарадници Ottavio Grampini, Tramezzino, Michele, Gesuiti : Collegio Romano
Издавач : Michele Tramezzino, 1553
Оригинал из : Централна национална библиотека у Риму

Серби(Венди) – Sorben (Wenden)

Текст у фокусу, страна 79 :

(серб.)

„Имена Сорба и Венда су се различито, традиционално употребљавала за именовање народа у централној и источној Европи. Римски историчари су Венетима називали онај народ који је живео дуж северног Јадрана, па све до иза граничног зида (Limes (Grenzwall), данашње Источне Немачке. Касније су Немци и Славени (Серби) са појединим не-славенским племенима, разним су миграцијама формирали Источну Немачку и Аустрију, а њихов је назив изведен као Венди понегде такође и Виндима.

Име Сурби, Сорби, Серби (Sorben) се првобитно пружало од реке Сале па до реке Мулде, и припадају такозваном западно-славенском роду (Племе- Stämme). Овај назив се проширио и Франачком, до самог врха тока реке Шпреје (Шпреја или Шпрева (нем. Spree, глс. и длсерб. Sprjewja). Прецима Миличана и Лужичана зовемо Сербима (Вендима). Етничка ознака (Србин, Срб Сарб = Сорб) долази у различитим фонетским облицима. У писаним изворима из IX и X века племена под скупним именом Сораби или Сорби, простирала су се од река Мулде и Лабе до река Одре и Нисе. Сорби/ сорбски језик у горњој Сорбији (Срби/сербски/горња Сербија), или доња Сорбија (Серске, такође Серби/серрски језик, Сербски), Сорби или Серби, то име носе и данас.“

(гер.)

„Die Begriffe Sorben und Wenden gehen auf unterschiedliche Traditionen in der Benennung der Völker in Mittel- und Ostmitteleuropa zurück. Römische Geschichtsschreiber übertrugen den Namen der Veneter, die in der Po-Ebene und an der nördlichen Adriaküste lebten, zunächst auf die gesamte nichtgermanische Bevölkerung östlich des Limes (Grenzwall). Später werden im Deutschen alle Slawen einschließlich einzelner nichtslawischer Stämme, die seit der Völkerwanderung im nachmaligen Mittel- und Ostdeutschland sowie Österreich siedelten, mit dem davon abgeleiteten Namen Wenden oder Winden belegt.

Den Namen Surbi (Sorben) trugen ursprünglich die zwischen Saale und Mulde ansässigen westslawischen Stämme. Diese Bezeichnung breitete sich im Ergebnis des Vordringens der Franken nach Osten bis hin zur oberen und mittleren Spree aus, wo die Milzener und Lusizer – die Vorfahren der heutigen Sorben (Wenden) – siedelten. Diese Stämme hatten ihrerseits ethnische Selbstbezeichnungen, die in unterschiedlichen Lautformen auftraten (Serb, Srb, Sarb = Sorbe). In den schriftlichen Quellen des 9. und 10. Jahrhunderts wurden die verbliebenen Stämme zwischen Mulde/Elbe und Oder/Neiße/Bober als Sorabi oder auch Sorbi erwähnt. Sorben/sorbisch hat sich im Obersorbischen (Serbja/serbski) bzw. im Niedersorbischen (Serske, auch Serby/sersski, serbski) bis in die Gegenwart erhalten.“

Извор и назив дела :
Аутор : Martin Neumann
Назив : Sorben (Wenden) Eine Brandenburger Minderheit und ihre Thematisierung im Unterricht
Стране : 79, 80, 87, 92
Rahmenlehrplananalysen und Überblicksinformationen mit Unterrichtsbezug
Überarbeitete und erweiterte Neufassung der Teile I und II (2009)
Zentrum für Lehrerbildung der Universität Potsdam (Hrsg
Адам Бременски: Славени су они који пре бијаху Вандали

Адам од Бремена

Подаци о Адамовој биографији су оскудни. Био је веома скроман и о себи није оставио много података. Потицао је из источне Франконије, негде са њене границе са Тирингијом, могуће из Мајсена. О његовој скромности сведочи и начин на који је започео своје животно дело. Себе назива „каноником А“. Ко стоји иза иницијала сазнајемо на основу дела Хелмолда, Словенска хроника, у коме наводи да је користио „Дела хамбуршких епископа“ Адама из Бремена. Школовао се у Бамбергу, а 1066-7. године је постао каноник катедрале у Бремену. Око 1069. године је именован за управника тамошње катедралне школе. Умро је 12. октобра, убрзо после 1081. године, најкасније до 1085. године.

​Адам Бременски у 2. књизи Црквене повести[1] каже да су Славени они који пре бијаху Вандали.

Текст у фокусу, страна 52 :

(серб.)

„Склавиниа дакле, највећа је покрајина Немачке, а њено су становништво Винули, који су раније били под називом Вандали (Венли и Винеди – произилази Винди или Венди)…“

(лат.)

„Sclavania igitur, amplissima Germaniae provintia, a Winulis incolitur, qui olim dicti sunt Wandali(Venlas et Vinedas- Veni, Vindi, Vendi)…“

Референце :
[1] Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum, Adam, of Bremen, d. ca. 1085, Hannoverae : Hahniani 1876., стр. 52 LIBRI II.
*

Извор и назив дела :
Наслов : Gesta hammaburgensis ecclesiae pontificum
Страна : 52
Том 7 књиге Monumenta Germaniae historica: Scriptores
Том 14 књиге Monumenta germaniae Historica. Scriptores. Scriptores rerum Germanicarum in usum scholarum separatim editi
Том 2 књиге Scriptores rerum Germanicarum in usum scholarum ex Monumentis Germaniae historicis recusi
Scriptores rerum Germanicarum
Том 2 књиге Scriptores rerum germanicarum in usum scholarum separatim editi
Уредник : Bernhard Schmeidler
Издавач : Hannoverae : Hahniani, 1876
Дужина : 353 страница

Picture