УЖАС: У Србији украду једну бебу недељно

Радна група министарстава здравља, правде и унутрашњих послова израдила је Нацрт закона о поступку утврђивања чињеница о положају новорођене деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији.

Како наводе из групе, циљ закона је утврђивање свих чињеница и околности на основу којих се може утврдити истина о положају деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији, а са друге стране, извршавање обавезе Републике Србије из пресуде Европског суда за људска права у предмету Јовановић против Србије. Србија је том пресудом обавезана да „предузме одговарајуће мере у циљу установљавања механизма који би омогућио свим родитељима у сличним ситуацијама да добију одговарајуће одговоре и накнаду“.

– Нацрт закона објављен је на веб страници Министарства правде, а јавна расправа ће трајати 45 дана, односно до 15. септембра – наводе из Министарства правде.

– Када заменици јавног тужиоца буду радили на предметима несталих беба, биће им потребни лекови за смирење – каже Владимир Чичаревић из Удружења родитеља несталих беба, поводом завршетка Нацрта закона о несталим бебама.

Он додаје да је „апсолутно сваки предмет сличан и за 90 одсто њих мораће да прогласе излажирану смрт новорођенчета“.

Према овом закону, родитељи несталих беба којима држава није била у стању да пружи адекватан одговор о судбини несталог детета, добијају одштету у висини до 10.000 евра. Нацрт поменутог закона предвиђа да подносилац тужбе или кривичне пријаве у року од 30 дана достави документацију која подразумева пол детета, узрок смрти, начин саопштавања, податке о обдукцији…

– Морам признати да ми је помало смешан тај део у закону. Тачно је да се тражи пол детета, име, презиме и слично. Па да ли знате колико је случајева да у папирима за једну породиљу и дете у болничкој документацији пише женско, а у папирима матичне службе пише мушко? Да ли знате да у матичним књигама и изводима из МК у рубрици „Име и Презиме“ не пише ништа? Сигуран сам да је то један мали парадокс, јер министарства и тужилаштво апсолутно не знају ништа у вези с добијањем документације. На пример, Вишеградска не даје документацију ни до шест месеци, иако је законски рок 15 дана. Наравно, нико за ово не одговара. Документација је најбитнија, јер она доказује малверзацију, лажирање и прање докумената која су круцијална као доказни материјал – наглашава Чичаревић.

Према његовим речима, немогуће је утврдити тачан број украдених беба без правоснажних пресуда. Ипак, претпоставка је да је током потоње четири деценије украдено више од 10.000 беба, али да та цифра сада лако може да прелази и 100.000. – У Удружењу „Родитељи несталих беба Србије“ сматрамо да апсолутно у сваком случају можемо да откријемо које карике су учествовале у лажирању смрти новорођенчади. Тачно је да имамо проблем у кривичном поступку, а то је „застарелост“, што значи да не може да се суди ретроактивно, али смо ми и за то спремили одговор и решење који се тренутно још припрема у нашој канцеларији. Тврдим и да закон није једини начин да се реше случајеви несталих беба, јер држава има још неколико механизама које ће морати да употреби – истиче Чичаревић.

Он указује да се крађа беба у српским породилиштима, у најмању руку, дешава једанпут недељно. – Иза ове информације стојим својим животом, јер је немогуће да у једној недељи у Вишеградској умре 12 беба. Лично сам видео тај документ, али наравно нећу рећи ко ми га је показао. Узмимо да у једној недељи умре у просеку осам беба, пута пет седмица, то је 40 беба. То нису фетуси и ране трудноће, то су бебе које се носе на сахрањивање у гробницу где се сахрањују преминула новорођенчад од шест месеци трудноће па надаље. Значи, 40 беба месечно у једној болници, а где су десетине других болница, додаје он.

 

 

ИЗВОР: Правда