УНИШТАВАЊЕ СРБИЈЕ: Нестручни кадрови спорних биографија на челу државних органа

Три кључне институције које треба да контролишу државу, укажу на корупцију и штите грађане од власти – не раде или су њихови чланови у најмању руку спорних биографија.

У Србији много тога не функционише како би требало, али су, чини се, у најгорем положају независна тела. Њихови извештаји стоје у фијокама, мишљења се игноришу, трпе озбиљне политичке притиске, а избор нових кадрова праћен је контроверзама.

Најбољи пример је можда Агенција за борбу против корупције, важно тело које, између осталих задужења, треба да контролише имовину државних функционера, финансирање странака и изборних кампања, већ месецима због недостатка кворума не може да донесе одлуке, нити да изабере новог директора.

Озбиљни приговори стављају се и на избор новог заштитника грађана, као и чланова Савета за борбу против корупције, званично владиног тела, које се у свом раду свих претходних година понашало независно.

Али, кренимо редом. Шта све шкрипи у избору чланова српских независних институција?

Заштитник грађана

Зоран Пашалић, председник Прекршајног апелационог суда, изабран је данас за новог омбудсмана, а на његово именовање постоје озбиљни приговори – од дугогодишњег студирања до неискуства у области људских права, што би требало да буде кључно за посао заштитника грађана.

Откривено је да је Пашалић студирао чак 13 година и да му је просек оцена био 6,73, али то можда не би требало да буде толико важно колико нешто друго.

Наиме, он на функцију заштитника грађана долази са места прекршајног судије, без икаквог искуства за позицију на коју ће ускоро да ступи. А то је један од четири основна услова. У Закону о заштитнику грађана се наводи да кандидат мора да има „запажено искуство“ у заштити права грађана. То је заправо и најозбиљнија замерка за његов избор.

Посланици опозиције имали су и неке друге приговоре, попут оне да је прешао из Скупштине ФК „Црвена звезда“ у Скупштину ФК „Партизана“, називајући га „прелетачевићем“, а власт је то чак похвалила уз објашњење да је „тиме показао да може бити близак и једнима и другима“.

Агенција за борбу против корупције

Посао овог тела је да контролише имовину државних функционера, финансирање политичких странака, прати изборне кампање… Ипак, Агенција је последње председничке изборе дочекала без директора, са свега два члана Одбора (треба да их има девет) и то пре свега захваљујући парламенту, односно владајућој већини.

У априлу је четворици чланова Одбора истекао мандат, а претходно Скупштина две године није хтела на дневни ред да стави предлог новинарских удружења, нити кандидата повереника и заштитника грађана. Неколико месеци чекало се на избор кандидата тадашњег председника Томислава Николића.

И онда се догодио преседан – њихови кандидати су прошли на седници надлежног одбора, да би на крају исти тај одбор повукао те предлоге, уз објашњење да је заштитнику грађана и председнику Србије истекао мандат, па ће се сачекати предлози њихових наследника.

У Скупштини Србије коначно су данас изабрана четири нова члана Одбора Агенције, што значи да ће то тело сада имати кворум за доношење одлука, а моћи ће и да изабере директора, после осам месеци чекања. Ипак, посланици нису желели да на то место поставе Живојина Ракочевића, кога су предложила новинарска удружења.

Како се одлуке Агенције третирају, показује и понашање судова према пријавама које је подносила. Од почетка 2010. године то тело поднело је 62 кривичне пријаве против државних функционера, након контроле њихове имовине. До данас је окончано свега 38 случајева, према писању ЦИНС-а пријаве су одбачене у 27 случајева, а од седам осуђујућих у шест случајева казне су биле условне.

Савет за борбу против корупције

Ово тело „прославила“ је његова некадашња председница Верица Бараћ, која је са другим члановима припремила чувени извештај о 24 спорне приватизације. Иако је реч о Владином телу, у пракси је радило самостално, не обазирући се на велике притиске.

Нови чланови бирани су на предлог Савета, све до скоро. Наиме, Влада Србије изабрала је два нова члана пре недељу дана, а да о томе никог у том телу није ни обавестила, већ су информацију добили читајући Службени гласник.

Најгоре је што су биографије нових чланова Владана Јончића, пензионисаног професор Правног факултета у Београду, и Едварда Јерина, пензионисаног апелационог јавног тужиоца у Нишу, проблематичне. Наиме, професорка Правног факултета Јасминка Хасанбеговић написала је пре две године отворено писмо у којем је свог колегу Владана Јончића јавно прозвала за плагијат.

Јончић је оптужен да је плагирао чланак Катхерине Фаллах, стручњака за међународно право и професора Универзитета у Сиднеју, а није познато да је ове оптужбе икад оповргао.

Проблематичан је и избор Едварда Јерина и то због одбијања кривичне пријаве коју је поднела тадашња потпредседница Владе Ивана Дулић Марковић против председника Скупштине Лесковца Горана Цветановића, јер је њу, њеног оца и брата назвао усташама који су „клали Србе“. Јерин, тада окружни тужилац, објаснио је да је пријава одбачена јер „нису нашли да је Цветановић учинио кривично дело изазивања националне и верске мржње и нетрпељивости“ и посаветовао Марковићеву да поднесе приватну тужбу.

Урушавање институција траје годинама

Златко Минић, некадашњи члан Одбора Агенције за борбу против корупције, наводи за „Блиц“ да је све оно што се сада дешава епизода, као и да цела прича о урушавању институција траје већ годинама.

Независне институције трпе вербалне нападе представника власти, који не поступају по њиховим препорукама. О извештају заштитника грађана, који треба да усвоји Скупштина, није било расправе већ три године. Влада се слично односи према предлозима закона који се договарају са повереником или Агенцијом – истиче Минић.

Он додаје да се власт сваку критику доживљава као рат и не разуме улогу независних институција.

– Они не схватају да је добро да власт неко контролише и за државу и за грађане. Што се тиче предложених кадрова, па и самог Пашалића, треба им дати шансу, иако због односа према независним институцијама оних који су га предложили, изазива стрепњу – каже Минић.