УКРАЈИНА ЈЕ СРЦЕ РУСИЈЕ

 

Јуче је било разних негодовања поводом објаве о Русима настањеним на обали Црног Мора, контрааргументи су били да је Русија извршила агресију на Украјину и да се Украјинци требају поредити са нама Србима јер им комадају државу. Како би објаснили узрок овог сукоба осврћемо се, наравно, на историјска дешавања:

Историјско језгро руске државе није, како многи мисле, у Москви већ је оно у Кијеву. Наиме, у староруским летописима град Кијев носи ласкаву титулу «матерью городов русских» илити мајка руских градова“, чиме се наглашава његов надређени статус у односу на друге градове Старе Русије. Други назив за област Украјине била је ,,Црвена Русија“ и ,,Малорусија“. У данашњој Украјини, међутим, придев „руски“ није добродошао. Званични Кијев и радикално настројени кругови украјинског друштва свим силама покушавају да се дистанцирају од свега што је „руско“. То се односи на све области живота, па и на историју.

И Олег седе у Кијеву да влада, и рече: „Нека ово буде мајка руских градова!“. Тако је у најстаријем Несторовом летопису описана одлука кнеза Олега, једног од првих владара Старе Русије, да Кијев постане престоница недавно формиране државе источнословенских племена крајем 9. века. Ту државу је створила династија Рјуриковича на територији Ладоге и Великог Новгорода. Из тих руских градова државност се проширила и на Кијев када су га Рјуриковичи заузели, убивши тамошње кнезове Асколда и Дира и припојивши га својој кнежевини. Летописци су ту државу називали Рус (Русь). Термин „Кијевска Русија“ („Киевская Русь“) смислили су историчари у 19. веку. Тако је и народ који је живео у тој држави назван Руси („руские“), као што се зову и данашњи Руси. Тај етноним су у разним варијацијама (Рус, Русин, Русак, Руснак) користили сви православни и поунијаћени Источни Словени, житељи средњевековних руских кнежевина, Московског царства, Литваније и Пољско-литванске државне заједнице, а касније и православно и поунијаћено становништво Руске и Аустријске империје, све до средине 19. века, када на неким територијама тих држава почиње да се формира засебан украјински и белоруски идентитет. Русини или Рутени, којих има и у Војводини, Руси су пореклом. Помен Крајине у Украјини је географско-војнички, попут Српске Крајине, стога у историји никада није имао националну конотацију. Једини вековни крајишници у Украјини били су Руси (додуше и Срби у Новосербији). Козаци ће се развити из овог покрета управо на овој територији, шаблонски узевши изглед моћног кијево – руског кнеза Свјатослава, освајача Хазарије и Бугарске. Овај славни владар с престоницом у Кијеву, се у изворима помиње само као руски кнез, не украјински. Са ове територије ће доцније цар Иван Грозни кренути у освајања преко Урала до Сибира, проширујући Русију.

Тај историјски став у данашњој Русији је непромењен. Међутим, у суседној Украјини многима се не допада заједничка прошлост са Русима и чињеница да се у свим старим изворима помиње реч „руски“, а не помиње се реч „украјински“. Званична историјска верзија данашње Украјине каже да је Кијевска Русија била протоукрајинска држава, а то се тврди на основу погрешног мишљења да се већина територије некадашње Старе Русије налази у данашњој Украјини (а заправо се налази на територији савремене Руске Федерације). Полазећи, дакле, од те заблуде, данашња званична украјинска историја приказује руске кнезове као да су украјински, а Кијев као град који је одувек био украјински. Штавише, и сама Стара Русија се третира као Украјина, па се чак тако и назива: „Украина-Рус“ („Украина-Русь“). Тако се ствара представа која подразумева директну везу између Старе Русије и савремене Украјине. Штавише, тврди се да данашња Русија нема ништа заједничко са историјом Кијевске Русије. Савремена Русија се приказује као некаква северна земља која је настала отприлике средином 12. века. Стварност је, међутим, таква да је Кијев заиста једно време имао доминантну позицију у Старој Русији, али се временом центар државе преместио на север – најпре у град Владимир, а затим у Москву, с тим што је Велики Новгород задржао посебну и врло важну улогу као културни и трговачки центар и као извор државности и колевка династије Рјуриковича. Даље, данашњи Руси се у актуелној украјинској интерпретацији историје приказују као посебан народ који нема везе са Кијевском Русијом, који је пре свега угрофинског порекла, и у чијој генези су доста учествовали Татари – још од 13. века када су дошли на ту територију и поробили претке савремених Руса. И сви Срби у Хрватској и Босни, су заправо православни Власи зар не? Истина је, међутим, у томе да је Златна Хорда покорила управо Украјину, и то у потпуности (Кијев је разорио Бату-кан), после чега су данашњу украјинску земљу поделиле Хорда и Литванија. Са друге стране, Хорда није ни освојила ни разорила највећу староруску феудалну кнежевину у којој су водећи градови били Новгород и Псков. Данас званична украјинска историја оптужује Русе да су јој украли наслеђе Кијевске Русије и да га промовишу као своју сопствену историју, отимајући на тај начин Украјинцима национално сећање. Може се рећи да је такав приступ усмерен на узурпацију историје Кијевске Русије са тежњом да се данашња Русија избаци из некада заједничког историјског миљеа.

Таква интерпретација је прилично радикална и обилује фантазијом, која се може упоредити са усташком и скорије, милогорском реториком. Јер права поредба Руса и Украјинаца је ова међу Срба и Црногораца, донекле, јер је Црна Гора за разлику од Украјине имала заиста државност, српску свакако. Али стварање црногорског национа под аустријском, а затим и комунистичком палицом, од географског стварањем неканонске црногорске православне цркве – је управо оно шта су Украјинци Русима. Украјинци Русе називају ,,Московитима“, ,,Угро – Финцима“ и ,,свињама“. Величају нацисту Бандеру, њиховог Секулу Дрљевића! Замислите да Срби Крајишници прогласе нацију Крајишник и почну да асимилују Србе у Крајини, оснују своју цркву и избаце све српско из историје па и Србе из Крајине, а затим интервенцију Београда називу агресијом. Е то су Украјинци!

Потпуно је погрешно одвајати од Кијевске Русије историју територије која је касније постала Московска кнежевина. На оба места су владали кнезови исте новгородске династије Рјуриковича. Они су били блиски рођаци. Према украјинској интерпретацији испада да је, на пример, отац кнезовао у Кијевској Русији, а син у некаквој замишљеној држави 12. века која се звала Московија. Међутим, староруски владари су били међусобно тесно повезани, а идеја јединства Старе Русије била је лајтмотив свих староруских летописа. Назив ,,Рус“, што неки доводе у везу са шведским Варјазима, најамницима на Кијевском двору, са бојом косе (русе косе = црвени, риђи) или реком Волгом (на угро-финском ,,Рос“) једини је назив на територији данашње Украјине. Нису Руси напали Украјинце, већ су Украјинци ударили на домове руских жена, деце и стараца проглашавајући их за агресоре на њиховој земљи, нису Руси у Украјини одбацили своје етничко име и цркву, већ су то учинили Украјинци, нису Руси шовинистички и с омаловажавањем окренути ка Украјинцима већ обратно. Границе Украјине су вештачке и измишљене у СССР, као што су то авнојевске границе република Југославије. Као што су Срби остали заробљени у Хрватској и БиХ, тако је и гротло Руса заробљено данас у антируској Украјини, под подршком запада, која као некада Хрватска гомила трупе на границама Новорусије. Да ли су Срби крајишници извршили агресију на Хрватску?!

Недавна генетска истраживања указала су да је генетска слика Малоруса (Украјинаца), Белоруса и Великоруса потпуно истоветна. Белоруси су, захваљујући непромењеном називу, и даље наклоњени саплеменицима, док су Украјинци, којима је ,,Рус“ избачен из имена данас су ,,Укропи“ и ,,Бандеровци“ којима је циљ НАТО и истребљење Руса. Крим је Украјини, којој никада није припадао, поклоњен од стране Хрушчова. Руси су тамо доживели егзодус од Татара који су се приклонили Хитлеру, уосталом као и Украјинци. Татари су били због тога расељени, а Украјинци нису одговарали због нацистичке прошлости. Као такви, у потпуности одговарају западњачким плановима у разбијању Русије и руског јединства, тј. словенске државе од Придњестровља до Владивостока.

Кијев је руски Призрен. Севастопољ је руски Скадар. ,,Украјина“ тј. Малорусија је руско Косово – срце Русије! До коначног уједињења

ОПШИРНИЈЕ У ЗБОРНИКУ “УКРАЈИНСКО ПИТАЊЕ ДАНАС”. КЊИГУ МОЖЕТЕ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН 064/2243349

ЦЕНА 900,00 динара

 

ИЗВОР: Српска историја, ПАТРИОТ