Украјина наставља да тоне

 

ПИШЕ: Милош Модрић

 

Већ неколико година Украјина покушава свом силом да постане једна од пуноправних европских земаља и коначно раскрсти са својом совјетском прошлошћу. Као спонзорску подршку земља је добила безвизни режим са Европом, геј параде, “Џавелине” и потражњу за даље побољшање проевропског начина живота.

Али не и безвизни режим, нити геј параде нису сачували Кијев од бројних унутрашњих и спољних проблема. Четврту годину грађански рат се наставља у земљи. Чини се да су њене оружане снаге, на којима се троши 5,2% БДП-а (овај показатељ је испред свих земаља ЕУ, укључујући и најагресивнију Пољску са 2,10%), треба адекватно обрадити своје оружје и бити спремни за борбена дејства. Међутим, резултати Strong Europe Tank Challenge 2018 – мултинационалних такмичења тенковских водова у борбеним дисциплинамa – не потврђују ову претпоставку. Три године реорганизације војске после пораза љета 14.  нису ништа донеле, пошто најбољи вод за борбену обуку оружаних снага Украјине није могао ништа против команди НАТО-а и заузео је часно задње место.

Ништа мање занимљива је ситуација у друштвеној сфери земље. Дакле, 23. јуна 2018. године агресивни тинејџери из града Љвова напали су ромски логор, због чега један циганин је убијен, а неколико су повређени. Овај инцидент је већ трећи у последња три месеца. Дакле, 10. маја у близини Љвова је спаљен ромски табор, а 21. априла националисти су то урадили под Кијевом. У овој врсти криминала обично су укључени млади људи. Након напада 23. јуна, ухапшено је 7 особа, који су ученици школа у граду Љвову и чини се да су организовали прилично занимљиве ваннаставне активности.

Националистички погроми, полицајци који краду каблове и канализационе поклопце у својим скупим приватним аутомобилима, возачи амбулантних возила који ће бити приморани да пруже медицинску помоћ као прави доктори, “рођаци” уместо “мама” и “тата”… Покушаји да се схвати шта се дешава у Украјини у принципу су бескорисни. Пред нама је земља која уз све своје моћи јури у најбољу европску будућност, узимајући све што је могуће. Међутим, уместо усвајања француске економије, немачког легитимитета, енглеског модела љубазног понашања у друштву, становници ове земље добивају грчке методе економије у свему, турски јаз између богатих и сиромашних и пољску жељу “по било каквим ценама бити на Западу, међу “стварним” људима”.

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи