УЧИТИ О ТЕРОРУ У НДХ: Уџбеници историје о ужасу који се догодио српском народу

  • Министар Вулин затражио да држава пише уџбенике историје. Павловић: Tреба указати на умањивањe броја жртава

 

ПИШЕ: Љ. БЕГЕНИШИЋ

Фотографија:  П. Милошевић

 

УЏБЕНИКЕ историје треба да пише држава и око тога не сме да буде дилеме. То сам тражио и на седници Владе – изјавио је министар одбране Александар Вулин поводом све учесталијих испада у Хрватској којим се негирају усташки злочини и врши ревизија периода НДХ.

– Када се тај ужас већ десио српском народу, хајде да га научимо и да знамо све о њему – поручио је министар.

Историчар др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, који је и сам аутор неколико уџбеника, каже да држава има законски оквир који регулише прављење наставних планова и програма, припремање, одобравање, избор, издавање, повлачење и праћење уџбеника за основну и средњу школу.

– На основу усвојених наставних планова и програма, које ради Завод за унапређивање васпитања и образовања, који су усвојени, прави се посебан план уџбеника, опет на предлог овог Завода, а по прибављеном мишљењу Националног просветног савета. Тај план доноси министар – појашњава Павловић за “Новости”.

С друге стране, честе су критике да се злочин у Јасеновцу и страдање Срба у НДХ недовољно третирају у уџбеницима историје. Одговарајући на ову примедбу Павловић каже да је, зависно од уџбеника, којих има десетак, ово питање делом различито и по садржају и по обиму третирано.

 

           Момчило Павловић, фото З. Јовановић

 

Да су наставници ти који би требало ђацима детаљније да појашњавају страдање Срба у Јасеновцу и период НДХ, сматра Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања.

– Није важно да ли о некој теми, на пример, о Јасеновцу, у уџбенику има написана само страница и по. Наставник је тај који процењује колико је одређена тема заслужила пажње. Важан је исход учења, односно да ученик када се обради та тема о њој зна много више него што му је у уџбенику предвиђено – појашњава Грушановић за наш лист.

СИСТЕМСКА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ

КАДА је реч о све учесталијим ревизионистичким наступима у Хрватској, Павловић наводи да је то велики проблем са готово свим историографијама у државицама насталим на развалинама Југославије као и у земљама источне Европе.

– Научна истраживања ће свакако померати границе сазнања и то је природно кретање науке, а не ревизија. Али тенденциозно тумачење историјских чињеница и догађаја, њихово релативизовање или негирање или учитавање садашњих односа на догађаје у прошлости ствара оправдани утисак и бојазан систематске ревизије знања и сећања на прошлост. А она не доприноси умирењу међу дојучерашњом браћом – каже он.

 

ИЗВОР: Вечерње новости