УБИЦЕ ВИСОКОШКОЛСКОГ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ: Вербић, Шуваков, Доличанин, Вујчић, Поповић

  • Високошколско образовање у Србији је уништено!
  • Корупција у овом сектору – победила је здрав разум, законе, институције државе, збунила омладину…
  • Једноставно, систем високошколског образовања је пред колапсом, у највећој кризи, још од периода Другог светског рата!
  • Уписни рок, и за државне и за приватне универзитете – прошао је катастрофално!
  • Не памти се да је икада било близу 3.000 упражњених места на Београдском универзитету, а приватни универзитети имали су пад у упису бруцоша и до 500-600%! Шта се, заправо, десило?

У време министровања промашеног физичара Срђана Вербића и његовог помоћника Милована Шувакова (такође физичара, који за себе тврди да је бољи од Ајсака Њутна) и у време неприкосновене владавине Комисијом за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) од стране Ћемала Доличанина и Вере Вујчић (која још увек траје) дато је близу 50 акредитација тзв. „високим струковним школама“, за које – узгред-буди-речено – нико не зна чему служе!

Наиме, застарели концепт настао, такође, у главама „препаметних“ горе поменутих ликова. И после скоро деценије од успостављања ове образовне креатуре готово никоме није јасно чему служи ова врста образовања. Творци ове глупости превидели су чињеницу да је ова врста образовања, већ више од четврт века, напуштена у развијенијим европским земљама (на пример, политехнике у Великој Британији и двогодишње више школе професионалног образовања у Француској). Међутим, изгледа да је то, само на први поглед, био превид. Високе струковне школе су идеалан покретач корупције у високом школству, која је достигла неслућене размере у последњих пар година.

Наиме, оснивање ових „пачјих школица“ је, захваљујући КАПК-у и Националном савету за високо образовање – постало „дечја игра“. Ове (не)образовне институције не морају да буду чланице универзитета да би постојале, услови за добијање акредитација су максимално поједностављени, па их тако оснивају и лекари, а у подручју менаџмента и директори јавних предузећа (такође менаџмент, пословна економија, итд.), затим бивши директори пропалих друштвених предузећа, бивши припадници САЈ-а (избачени из јединице, пошто су крали оружје и опрему), итд, итд…

Дакле, прави хаос! Лакоћа оснивања ових школа, наравно, потпомогнута је и финансијским средствима „испод жита“, на руке. Тако, на пример, давање акредитације мало „затегне“ Долићанин из КАПК-а, па се оснивач жали Националном савету, а тамо га дочека Дејан Поповић, председник овог савета и бивши (неуспели) амбасадор у Великој Британији! И акредитација прође, уз како се предпоставља (није проверено, хаха!) знатну новчану стимулацију! И тако су никле ове квази високошколске институције у сваком селу, вароши, вукојебини, на свим местима погоднима да се обмањује непросвећени народ. Које су актуелне последице ове невиђене корупције?

Прво, намножавање квази-образовних институција, што је довело до дистрибуције, ионако смањеног броја матураната, на стотину оваквих школа, које „раде“ у шупама, малим становима на спратовима оронулих зграда, без основне опреме и учила. Али оснивачи, мање-више не из академског света – нуде брзу диплому и за мале паре! И због таквих се критично смањио број студената на озбиљним, старим, више пута акредитованим, угледним универзитетима – и државним и приватним.

Друго, ово масовно давање акредитација, уз видљиву корупцију, штети угледу озбиљних образовних институција, са вишедеценијском и вишевековном традицијом.

Треће (и најважније) обмањују се млади Србије, доводе у конфузију, па, последњих година, радије одустају од студија схватајући да високо образовање у Србију неумитно пропада, остају на улици или траже посао са средњом школом, у земљи и иностранству. Другим речима, млади се суочавају са безнађем и бесмислицом образовања у високошколском систему, који разара корупција невиђених размера.

 

 

 

 

ИЗВОР: pressonline.rs