У СЕНЦИ МИГРАНТСКЕ КРИЗЕ, Лондон реформише ЕУ према свом моделу

Многе земље ЕУ сада схватају чињеницу да британски предлози реформи могу довести до много већих промена него што је ико мислио да су могуће. Изгледа да ће доћи до договора који ће, у многим областима, вероватно усмерити ЕУ према пројекту у британском стилу.

Када је британски премијер Дејвид Камерон одлучио да поново преговара о условима британског чланства у ЕУ, суочио се са стратешком дилемом. Треба ли да захтева посебан третман за Лондон, или треба да покуша да реформише целу Европску унију? Уместо да тражи даље изузетке за Велику Британију, он је тражио од ЕУ да се савије према вољи Лондона, и невероватно је колико је у последњих неколико месеци у томе и успео.

Како се ЕУ припрема за самит 18/19. фебруара, три сета питања стоје на путу договора: расправа око квоти за мигранте, питање односа између чланова еврозоне и осталих, и питање “јаче уније”. У срцу сваке од ових дебата је Камероново првобитно питање: да ли је боље да Европа понуди Лондону посебан третман или да Лондон покуша да промени ЕУ као целину? Иако је британски премијер направио јасан избор, још увек има колебања у другим земљама чланицама.

Неки, забринути због британских повластица, брину да ће оне створити популистички преседан, који би охрабрио друге земље чланице да траже посебан третман и одржавање референдума. Објава Мари Ле Пен је да ће следити британски преседан ако буде изабрана за француског председника, је уплашила многе чланице ЕУ, која је већ два пута на примеру Грчке показала нелагоду због ове врсте “уцене референдумом”, прво 2011. године и у јуну 2015.

Други су забринути због договора око модела Европе који је постао сувише британски. Они страхују да изузеци за Британију могу важити за све остале чланице. Земље попут Белгије и Шпаније су посебно нервозне због предлога за оснаживање националних парламената или промене политике “све ближе уније”. Иако је председник Европског савета Доналд Туск јасно поручио Камерону да су неке земље још увек посвећене политици јачања интеграција унутар ЕУ, изгледа да ће она изгубити своју снагу ако се не примењује универзално.

Неке од више евроскептичних земаља чланица ЕУ имају заједничке страхове везане за примену измена имиграционе политике. Земљама Вишеградске групе (Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка) је посебно стало да Уједињено Краљевство остане у ЕУ. Они виде Камерона као истомишљеника и преко њега желе да заштите права својих сународника становника Британије, и да помоћу њега спрече систем квота за мигранте.

У многим другим европским престоницама су ошамућени због тога колико су ствари кренуле на Камеронов начин. Европски савет за спољне односе је прошлог лета почео мерење односа чланица ЕУ према британским предлозима. У лето 2015. године, слика није била посебно ружичаста за реформу ЕУ према британским предлозима. Током протеклих шест месеци, ситуација се драматично променила, и неколико земаља је потпуно променило став.

Сада у ЕУ има девет земаља који у потпуности подржавају британске напоре: Аустрија, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Финска, Грчка, Ирска и Луксембург. Неке друге чланице разумеју да би се британски пример могао односити и на њих. Нарочито је видљиво да земље као што су Аустрија, Француска и Немачка занима како би се на њих применили мере изузећа.

Многе земље ЕУ сада схватају чињеницу да британски предлози реформи могу довести до много већих промена у ЕУ него што је на почетку ико мислио да су могуће. Изгледа да ће доћи до договора који ће, у многим областима, вероватно усмерити ЕУ према пројекту у британском стилу. У земљама чланицама ЕУ се надају да ће британска јавност на референдуму рећи “да” и најзад схватити колико сви други желе да задрже Уједињено Краљевство.

 

Приредио М.Ђорђевић

 

ИЗВОР: Politico, Курир