Томислав Кресовић: Размена територија на Балкану ратни сценарио-План за Србију “Предкумановска”?

Америчко-немачки и ватикански интереси

 

 

Размене територија међу државама и народима најчешће се реализују после ратних сукоба уз међуародну арбитражу или мировне конференције. Размена територија на Балкану увек је била уз велике сукобе и интересе моћних држава. У 20 веку, тај случај је био са грађанским ратом у БиХ и Дејтонском мировном конфернцијом која је Републици Српској одузела териорију 70 одсто територија коју је држала РС војно и (или) катастарски на 49 одсто кроз у Републику Српску.

Претходно исељавање становништва на просторима Балкана бележено је после првог и другог светског рата кроз етничке реторзије. Односи међународне политике према Србији увек су били у склопу интереса великих сила. Тако је било 1878. године у време Сан-Стефанског и Берлинског уговора и конгреса и интереса царске Русије и европских владара. Балкански ратови 1912. и 1913. године донели су увећање територија Србије за простор Косова и Метохије и Македоније. Србија је битно скраћена формирањем Краљевине СХС и Југославије формирањем бановина, а онда је умањена на предкумановску географију током другог светског рата и поделама међу силама Рајха уз пресељене српског становништва и физичко истребљење. После 1945. године, Срби са Косова су насилно пресељени у централну Србију. Србија је у Брозовој власти федерализована, а након НАТО агресије 1999. године, Србији је отето Косово и Метохија. Западне силе су мимо резолуције 1244 СБУБ, 2008. године признале независност Косова коју сада 103 државе третирају као самосталну државу.

 

 

 

 

Геостратешко слабљење Србије на Балкану

 

На политичком столу разних интересних лобија и дипломатија стоји пропагандна мапа размене територија и становништва између Србије и Косова. Тако бивши британски амбасадор у Југославији сер Ајвор Робертс изјавио је да Србија и Косово треба да размене територије јер је то, по његовом мишљењу, једини начин за постизање трајног мира и стабилизацију односа. По дипломати Робертсу Србија би требала да „уступи“ југ Србије како Албански сепартатистички покрет назива „Прешевска долина“, да би Србија „добила“ територију Косова северно од реке Ибра. Србија би дакле требала да уступи Косову важан саобраћајни коридор геостратешког значаја у склопу тзв. моравско-вардарског коридора који води ка Солуну и Бугарској, да би „потраживала“ своју територију на северу Косова и да би на тај начин признала државу Косово. Ова опција није реална јер политика „велике Албаније“ има шире интересе коју подржава власт у Тирани. Она гласи „Косово република у целини плус југ Србије односно “Прешевска долина“ плус федерализација Македоније“. Овај план није прихваљив ни за Србију и њене интересе, нити је реалан за власти у Приштини и Тирани које имају шире апетите уз помоћ својих ментора у САД и ЕУ.

 

Ратни сценарио за Македонију у име „велике Албаније“

 

Недавно је и амерички републикански конгресмен Дејн Рорабахер изјавио за албанску телевизију Вижн Плус да треба редефинисати границе на Балкану тако да „Албанци са Косова и из Македоније треба да буду Косово, а остатак Македоније део Бугарске или неке друге земље са којом мисли да је близак“. Овде је реч о комадању Македоније која је реална само у ратној опцији.

Америчка политика на Балкану иде ка федерализацији Македоније, и тесније везе Албанаца у Македонији са Приштином и Тираном, као што се врши притисак да Прешево и Бујановац у Србији буду у теснијим везама са Приштином и Тираном, а да Србија буде државотворно и национално подељена и ослабљена.

Стејт департмент за сада одржава став према Македонији да подржава суверенитет и територијални интегритет Републике Македоније. Паралелно испод стола афирмише се модел „велике Албаније“ која највише одговора утицају САД и неких моћних држава ЕУ на Балкану. Преко „пузеће“ стратегије „велике Албаније“ или „природне Албаније“ или „великог Косова“ функционише пројекат контролисане Србије која је ближе моделу „предкумановске“ из 1912. године. Интерес Запада је слаба Србија и јака Хрватска и Албанија. Циљ Русије је јака Србија, стабилна Македонија. Неизвесно је како ће се поделити интересне карте моћних држава у наредних десетак година на Балкану.

 

 

 

 

ИЗВОР: Видовдан