Томислав Кресовић: Куда иде Србија?

Србија не(ће) бити у ЕУ 2025?

 

Председник владе Србије Александар Вучић оптимистички „прогнозира“ за швајцарски лист „БИК“ пут Србије у ЕУ и каже: „До сада никада нисам хтео да одредим датум. Данас ћу први пут јавно рећи: надам се да ћемо 2022. постати чланица ЕУ. Сигуран сам да ћемо пре 2025. постати чланица ЕУ“.

По кризи у ЕУ која је дубока, и са Брегзитом Велике Британије, тешко је очекивати да ће Србија бити у ЕУ и 2025. године. Ако реално сагледамо, Србији ће у најбољем случају под условима да се чланице ЕУ сложе, сва поглавља бити отворена наредних седам до десет година, а онда је и дужи период усаглашавања око затварања поглавља уз сагласност свих чланица ЕУ, ако оваква ЕУ остане што је велика сумња. Искуства Турске на путу ка ЕУ охрабрују Србију у односу на политичку, економску и геополитичку моћ Турске у Европи. Поред тога, сва отворена поглавља за приступање ЕУ су и велики финансијски изадатак, посебно поглавље екологије која ће бити “тешка” између пет и седам милијарди евра. Те паре Србија тешко може да приушти сем да се додатно задужи, или разним концесијама распрода све што може у Србији. Србија ће дуго остати кандидат и у међувремену, ЕУ наредих година може очекивати озбиљну реформу или чак политичку урушавање и евро зоне и напуштање ЕУ још неких чланица. Могуће је очекивати напуштање ЕУ још неколико јачих држава, али и излазак из евро зоне Грчке у наредних две до три године. Дугови унутар ЕУ и евро зоне су на хиљаде милијарди евра и то значи дугорочно дужничко ропство унутар ЕУ и евро зоне. Србија у таквим пројекцијама може само да се задужује, стеже свој “каиш” на штету грађана, и да новим дуговима или распродајом Србије отплаћује ММФ и ЕУ камате на дугове. Србија се сада “храбри” од стране ЕУ да би се држала под контролом и политичком и финансијском, али и да би се удаљавала од Руске федерације и њених интереса на Балкану.

 

Политика моћи или моћ политике

 

Председник владе Александар Вучић каже за лист “БИК”: „Ми смо опоравили земљу за ЕУ. Привреда расте, нема дефицита. Тиме сам задовољан. Мени не треба моћ, али једног дана ће људи ценити мој рад“.

Србија се није опоравила она је само на инфузијама ЕУ и ММФ и примењује ригорозну економску нулту исхрану националне привреде и финансија. „Наша привреда напредује. Ове године расте за 2,8 процената. Следеће године можда за четири процента. Ми практично немамо дефицит. Дођите у Београд – на сваком ћошку се гради“, каже премијер. Право огледало Србије је енормни број “картон економије” разних “бувљих пијаца” и на сваком кораку продавница “секенд хенд” робе преминулих у државама ЕУ, као и броју осиромашених и незапослених и младих који напуштају Србију.

 

“Челична” или “папирната” власт

 

Тако је Србија постала слаб “организам” која добија јаке “лекове”, кредите и од ње се очекује дуго лечење, и још дужи опоравак. Председник Србије Александар Вучић се труди да се ЕУ и Немачкој покаже као моћан политичар-државник, а још више код грађана Србије, где је његова политика и личност медијски третирана као неприкосновена. Политичка моћ Александра Вучића је оно што је највише хтео и желео у својој каријери. Политичка моћ му даје за право да доноси одлуке сам или у ужем кругу сарадника и саветника, пре свега страних, а да му грађани служе само као бирачко тело. Стално поигравање са политичким рејтинзима и својим утицајима говори да “апсолутна власт, апсолутно квари”. Мора се констатовати да Александар Вучић има апсолутну власт веома сличну као Слободан Милошевић. Међутим, искуство учи да је боље у политици имати ограничену моћ да би се дуже трајало, јер политички пад људи са апсолутном моћи и власти веома је болан и по политичаре-владаре, али и по државу и народ. Стално поигравање и тестирање јавности да председник владе Александар Вучић може бити и неприкосновени међу грађанима Србије и за председника Србије, указује на чињеницу да се гради “виртуелни култ” око Александра Вучића. Председник владе на констатацију новинара да би могао да се кандидује на предстојећим председничким изборима у Србији каже: „Али, одлука још није донета. На крају крајева, одлучује народ“

 

Вучић против Вука

 

Председник владе око политичких шпекулација за кандидовање на председничким изборима Вука Јеремића бившег министра спољних послова Србије, кога је Вучић подржао као кандидата за генералног секретара УН где је у трци Јеремић био други. Председник владе каже: „Питао ме је да ли бих га подржао. Одбио сам га, јер код њега не видим чисту линију. Кад је у Русији прича проруски, када је у Вашингтону – проамерички. Он баш и нема кичму”. Ако Вук Јермић нема “кичму” зашто га је председник владе подржао, а рецимо шеф државе Томислав Николић није. Вучић је прагматичан и подршку Јеремићу као кандидату са Балкана дао је као део могуће политичке “трговине” и игре и утицаја појединих страних дипломатија које су играле на карту Јеремића. Председник владе Александар Вучић прихватио би Јеремића као кандидата ако би чврсто стајао уз њега и његову политичку моћ. Политичка и председничка трка Вућић-Јеремић хипотетички би личила на некадашње изборе за место председника СРЈ између Слободана Милошевића и Милана Панића, кога је 1992. године подржао ДЕПОС, а Милошевић победио.

 

Председник Николић на Вучићевом “посматрању”

 

Због тога ће Вучић ићи на “фингирано” јачање лидера СРС др Војислава Шешеља да он сломи кандидата “демократске“ опозиције како би СНС имала лакши посао за победу. Најбољи пут за ту победу су и превремени парламентарни избори који би били и референдум за политику Александра Вучића и добијање нових четири године власти до 2021. године, уз могуће ослобађање од неких садашњих коалиционих партнера у власти пре свега СПС-а. Демократије и државе у кризи иду на честе изборе.

Тако новинар пита председника владе Србије Александра Вучића: „Шта ако народ жели председника Вучића?“ Премијер наводи и да нико данас не зна ко ће победити на тим изборима. Председник владе самоуверено и са доста мистерије оставља јавност у недоумици ко ће бити председнички кандидат СНС. Овакви ставови председника владе Александра Вучића, стављају у инфериорну позицију углед и утицај Председника Србије и оснивача и првог лидера СНС Томислава Николића. Председник Србије је “на леду” односно провери лојалности Александра Вучића његовој процени и “милости”. Ово указује да се Александар Вучић понаша као “господар” од кога зависи не само судбина владе, већ и превремени избори, председнички избори, пут Србије у ЕУ. Таква политика на крају се покаже као авантуристичка и погубна. Страним “пријатељима” председника владе Србије привремено одговора оваква његова позиција у Србији, а онда следи велика промена и болно свргавање с власти.

 

 

 

 

ИЗВОР: Видовдан