ТАЈНА ДРЖАВА: Ко чини олигархију која заиста влада Америком

  • Постоји једна влада која се бира, а иза ње је друга, која готово независно управља огромним политичким апаратом
  • Изабрани званичници служе као пуко покриће за стварне одлуке које доноси бирократија

 

Једно од значајних дешавања у америчком политичком животу током током последњих пет година је постепено прихватање, чињенице да амерички бирачи више немају никакву стварну контролу над сопственим владама, и шире, над својим судбинама.

У априлу 2014. године, Универзитет Принстон је објавио студију која је утврдила да “економске елите и организоване групе које заступају интересе привреде имају знатан независан утицај на политике владе САД, док обични грађани и масовно засноване интересне групе имају мало или нимало утицаја”.

Затим, у октобру исте године, Мајкл Гленон, професор Универзитета Тафтс је објавио поражавајући критику постојећег стања америчке демократије, “Национална безбедност и двострука влада”, која наводи начине уз помоћ којих апарат одбране и националне безбедности ефикасно самостално влада, практично без одговорности, транспарентности, односно контроле и равнотеже било које врсте.

Он користи термин “двострука влада”: постоји једна која се бира, а иза ње је друга, која готово независно управља огромним политичким апаратом. Изабрани званичници завршавају и служе као пуко покриће за стварне одлуке које доноси бирократија. Приказ ове књиге који је приредио Бостон Глоуб био је пропраћен бруталним насловом, “Гласајте за кога желите. Тајна влада се неће променити.”

Да, људи почињу да осећају мирис трулежи – чак и они који гледају телевизију у нади да се неће морате да се суоче са бедном стварношћу која их чека након што искључите своје апарате. У септембру прошле године бивши председник Џими Картер је у разговору са Опром Винфри упозорио:”Постали смо олигархија уместо демократије. И мислим да је то причинило навише штете основним моралним и етичким стандардима америчког политичког система”, рекао је 90-годишњи бивши председник.

Последњи узбуњивач је чувени аутор бестселера Мајк Лофгрен, чија нова књига управо изашла, под називом, “Паралелна држава: пад Устава и успон Владе у сенци, која потврђује оно што је већ болно очигледно:

“Паралелна(тајна) држава је створила толико контрадикторности у овој земљи. Имате огромне разлике између од богатих и сиромашних; имате овај вечити рат, иако нам се непрекидно говори о слободи. Имамо полицијску државу, а причамо о слободи. Имамо унутрашње контрадикције. Ко зна како ће се ово завршити? Можемо пропасти као Совјетски Савез; или можда клизнути у фашизам са популистичком камуфлажом”, каже Лонгфрен.

Неки делови из недавног интервјуа са Лофгреном могу посведочити о томе како дубока држава функционише:

“Па, пре свега, то није завера. То је нешто што делује у сред бела дана. То није завереничка кабала. То су само људи који су напредовали до таквих положаја, и у њиховом најбољем интересу је да делују на овај начин. А обзиром на чињеницу да људе више занима шта ради Ким Кардашиан него шта чини буџет, или шта влада ради у Малију, Судану, или на другим непознатим местима, на крају добијамо отуђену бирократију, која служи сама себи, која је једноставно еволуирала до могућности да ради оно што сада ради. То јест, да одржава и унапређује своју моћ.

Лонгфрен говори и о томе ко (и шта) чини паралелну државу:

Кључне институције су управо оне за које људи обично сумњају да јесу: војно-индустријски комплекс; Пентагон и сви његови уговорни партнери, (али сада и читав апарат државне сигурности САД); Министарство финансија; Министарство правде; неки судови, попут оног у јужном округу Менхетна, и на истоку округа Вирџинија; контраобавештајна служба. Постоји и нека врста крњег Конгреса, који се састоји од неких људи у руководећим одборима за одбрану и обавештајне службе, који знају шта се дешава. Остатак Конгреса или не зна или не жели да зна: они су превише заузети у борби за наредни избор”.

Лофгрен даље објашњава да приватни сектор ради руку под руку са дубоком државом, без обзира на то која “партија” је на власти. Према њему, “Постоје разлике између Буша и Обаме које се могу уочити , међутим,  оне су врло ограничене.

Наравно, милиони Американаца и даље уживају да навијају за кандидата с ким би најрадије попили пиво, али вероватно дубоко у њиховим срцима сви знају да је стање далеко мрачније.

 

ИЗВОР: Russia insider