СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА компулсивно играње видео-игара сврстала међу менталне поремећаје

У СВОЈУ КЛАСИФИКАЦИЈУ УВЕЛА И „ПОРЕМЕЋАЈ ИГРАЊА ИГАРА“

  • Доктор Марк ГРИФИТС: Играње видео-игара је с психолошког гледишта као нека врста коцкања без новца. Коцкари користе новац као начин да мере успех, док се у играма користе поени. Проценат играча видео-игара који имају проблем компулсивног играња, вероватно је јако мали, доста мањи од једног процента, а многи од њих вероватно имају и друге проблеме као што су депресија, биполарни поремећај или аутизам
  • СВЕТСКА здравствена организација (СЗО) је данас саопштила да је компулсивно играње видео-игара сврстала међу менталне поремећаје

 

Критичари те одлуке СЗО наводе да тиме ризикује да дође до стигматизовања младих играча.

У најновијем, измењеном издању међународног приручника о класификацији болести, СЗО је данас саопштила да ће класификовање „Поремећаја играња игара“, као посебног стања, послужити земљама да буду спремније да идентификују тај проблем.

Доктор Шехар Саксена, директор Одељења СЗО за ментално здравље, рекао је да је та организација УН прихватила предлог да „поремећај играња игара“ треба да се сврста у ново обољење на основу научних доказа, иако на то већ у многим деловима света указују потребе и потражња за лечењем тог поремећаја.

Докторка Џоун Харви, портпаролка Британског друштва психолога, упозорила је да би нова одредница могла да обухвати само мали број оних који играју игре, док би се родитељи широм света непотребно забринули.

Други су поздравили потез СЗО, наводећи да је критично да се брзо идентификују зависници од видео-игара јер су то обично тинејџери или млађи одрасли људи који сами не траже помоћ.

„Наилазимо на родитеље који су растројени не само што виде да им дете напушта школу, него и зато што им се распада цела породична структура“, рекла је докторка Хенријета Боуден-Џоунс, из Британског краљевског колеџа психијатара.

Боуден-Џоунс је рекла да се зависности од игара обично најбоље лече психолошким терапијама, а некад и лековима.

Доктор Марк Грифитс који је 30 година истраживао концепт „поремећаја играња видео-игара“, рекао је да ће нова класификација допринети да се проблем легитимизује и да ће ојачати стратегије лечења.

„Играње видео-игара је с психолошког гледишта као нека врста коцкања без новца. Коцкари користе новац као начин да мере успех, док се у играма користе поени“, рекао је он.

Он је рекао да проценат играча видео-игара који имају проблем компулсивног играња, вероватно јако мали, доста мањи од једног процента и да многи од њих вероватно имају и друге проблеме као што су депресија, биполарни поремећај или аутизам.

 

ИЗВОР: Бета, Факти