Свештеник Сергеј Карамишев: Како паписти асимилирају православље на Косову

Свештеник Сергеј Карамишев, публициста, Рибинска епархија РПЦ

 

 

Ако је веровати челнику католичке заједнице у српској покрајини, испоставља се да је од прадавних времена Косово било настањено папистима, који су изградили овдашње храмове, борили се против турског освајања и патили под Отоманским јармом…

Свештеник Сергеј Карамишев

Петог септембра 2017. кардинал Ернест Троскани Симони (пореклом Албанац), освештао је у Приштини катедралу у част Терезе Калкутске, коју је папска црква канонизовала пре годину дана. Катедрала је великих димензија и градња још није завршена. Према пројекту, биће опремљена са два звоника високих 70 метара, тј. постаће један од највиших објеката у граду.

Све ово не би било толико значајно да се не појављује природно питање: ко су парохијани новосаграђене цркве? Можда православни, којима се сада препоручује да забораве веру својих отаца и чије су храмове албански терористи систематски рушили и оскрнављивали 1999. и током неколико следећих година?

Генерални викар католичке заједнице на Косову, Луш Ђерђи, нимало се не колебајући, изјавио је буквално следеће: „Морамо да обновимо оно што је уништено током Отоманског царства, а то су биле на стотине цркава. У оним данима када су на Косову живели католици, имали смо 10 катедрала.“

Права новост је, како се испоставља, да на Косову никада није било православних хришћана. Ова земља је од прадавних времена била настањена папистима, који су овде изградили храмове, борили се против турског освајања и патили од Отоманске јарма … и нико, осим Турака, храмове није никада рушио. О православним Србима, није речена ниједна реч…

Како је ово могуће?! Ово је и сасвим политички некоректно – па на церемонији освећивања (катедрале) присуствовали су и председник Косова, Хашим Тачи, официри и војници НАТО-а (а не само паписти). Симболично је да је катедрала саграђена на раскрсници улица Била Клинтона и Џорџа Буша и да служи као додатни симбол окупације.

 

Катедрала Терезе Калкутске (Фото: Valerie Plesch/ NCRonline.org)

 

Дуги прсти паписта су продрли у дубину историје, како би преотели за себе и само сећање на туђе светиње. Шта је ово, ако не и један од најподмуклијих облика геноцида?! Ако им ово успе, зашто не користити то ново искуство и у другим земљама у којима живе православни? На пример, у Белорусији и Украјини? Наравно, не сада, већ после одређеног броја година или чак деценија, а након довољно испирања мозга.

На крају крајева, за ово треба само понављати да између Православља и папизма нема значајне разлике. И ако је тако – једноставно заборавите Православље, сагласите се са историјским фалсификатом, прихватите да су ваши преци били паписти, са малим одступањима, заборавите и оне озлоглашене разлике и на крају претворите се и сами у најпобожније паписте! Како би се рекло, све у славу Бога…

 

 

 

 

 

ИЗВОР: Руска народна линија, Стање ствари