Свештеник Александар Шумски: Зашто Дмитриј Песков нешто не научи од Мајкла Корлеонеа?

      „За мене је очигледно да су немири антиглобалиста у Хамбургу праобраз страшних догађаја који ће, ако се антихристова глобализација настави, у блиској будућности захватити читав свет“.

Свештеник Александар Шумски

+ + +

Прошле недеље (почетак јула 2017. – нап. „Борба за веру“), Владимир Соловјев се, у свом вечерњем ТВ-е шоу, обратио путем видеоконференције заменику руководиоца Администрације Председника и прес секретару Председника Руске Федерације Дмитрију Пескову са питањима на тему тек завршеног самита „Велике Двадесеторице“, одржаног у Хамбургу. Песков је с одушевљењем говорио о самиту.

Пошто је рекао да је сусрет светских лидера протекао у стабилној и радној атмосфери, Соловјев га је упитао: „А шта је са протестима антиглобалиста у Хамбургу?“ Дмитриј Песков је одговорио да у тим протестима нема ничег страшног и да је то обично хулиганство. То јест, за водећег помоћника Председника Русије, протести житеља Хамбурга, у којима је повређено око 500 полицајаца, без обзира на то што су, по признању градских власти, биле предузете све мере безбедности, –  су само испади неких обешењака!

Отац Александар Шумски 

Дмитриј Песков не жели да види оно што је очигледно: злосутно значење хамбургшких немира. Замислимо само: у једном од највећих европских градова, у време сусрета светских лидера, који разматрају проблеме глобалног светског поретка, влада скоро потпуна анархија! За мене је очигледно да су немири антиглобалиста у Хамбургу праобраз страшних догађаја који ће, ако се антихристова глобализација настави, у блиској будућности захватити читав свет. Свакако, таква, благо речено, недалековидост једног од главних чиновника председничког апарата, и једног од истакнутих припадника владајуће елите, је веома забрињавајућа.

С тим у вези, сећам се и коментара Дмитрија Пескова поводом гнева руског друштва због флагрантног јавног испада једног од најбогатијих грађана Русије са свадбом својега сина, која је татицу коштала десетине милиона долара. Са свим детаљима овог венчања наслађивали су се различити медији. Песков је изјавио да је то лична ствар једног човека и да не треба задирати у његову приватност. Формално гледано ово је исправно, али је по суштини – изругивање. Ради чега цинично демонстирати свој презир према већини сународника? До чега таква демонстрација може довести? И како на сличне догађаје треба да одговори државни службеник вишег ранга? Желео бих да подсетим господина Пескова, како се према богатству односио познати гроф Михаил Воронцов, чијим је личним средствима био препорођен Крим.  Он је говорио: „Треба живети тако да вам људи могу опростити ваше богатство“.

 

Дмитриј Песков 
 Фото: bbc.co.uk

Још желим да подсетим Дмитрија Сергејевича на једну филмску сцену – Мајкла Корлеонеа из драмског филма „Кум“ Франсиса Кополе. Тамо постоји овакав сиже. Шеф америчке „Коза Ностре“, Мајкл Корлеоне, кога глуми генијални Ал Паћино, допутује на Кубу на сусрет светских вођа мафије. Зашто не рећи светски самит? Возећи се кроз Хавану, Мајкл наилази на слику о којој говори за време сусрета са другим лидерима мафијашких кланова. Мајкл каже: „Данас сам видео нешто занимљиво. Војна полиција је ухапсила једног побуњеника, но уместо да се преда, он је активирао бомбу скривену у јакни. Убио је себе, али и заповедника гарде“. Неко од учесника мафијашког самита је добацио: „Ти побуњеници су лудаци!“ Мајкл је одговорио: „Да, можда је и тако. Али, пало ми је на памет да су војници плаћени да се боре, а побуњеници раде свој посао бесплатно“. Један од мафијаша, по имену Хајман Рот, пита: „И шта ти то говори?“ Мајкл одговара: „Да они могу победити“.

И не би било лоше да се Дмитрију Пескову и другим представницима владајуће елите постави питање: „А шта ако се Хамбург понови у Москви?“ Јер даље увлачење Русије у глобални пројекат неће јој донети ништа друго осим вртоглавог раста цена, пада квалитета живота и огромних духовно-моралних губитака. А сада замислите, господине Песков, да негде, кроз неку годину, на пример за време светског фудбалског првенства, на улице Москве, Санкт Петербурга и других градова изађу жене, тинејџери и деца, спремни да гранатама разнесу себе и полицајце. Да ли ћете рећи исто што и лик из „Кума“: „Ти побуњеници су лудаци“? Зар није боље забринути се последњим речима Мајкла Корлеонеа: „Они могу победити“?

 

 

Превод и приређивање: „Борба за веру“

 

 

Извор: „Одигитрија“