СТВАРАЊЕ ВЕЛИКЕ РУМУНИЈЕ: Претња и за Србију и за Молдавију

  • Српска јавност не обраћа пажњу на покушаје стварања Велике Румуније
  • Наиме, Румунија, подржана од стране НАТО и Европске уније, тежи остварењу старог сна – стварању Велике Румуније (пројектовано је да ова држава заузима простор од Волге до Јадранског мора)
  • Због ове идеје учествовала је у сваком злу против Словена, а и извршила духовни и културни геноцид над својим становништвом које је насилном асимилацијом (а код нас нико не покреће ово питање пред међународним институцијама, како би се румунска власт казнила и натерала да исправи и обештети Словене) румунизовала, о чему најбоље сведочи забрана коришћења црквенословенског језика и ћирилице
  • Тренутно Румунија жели продор на Исток, тј. жели да „прогута Молдавију“, како би се стекли услови за даље напредовање ка Волги
  • Када је Србија у питању Румуни су развили снажну пропаганду у Источној Србији, уз помоћ малог броја поткупљених Влаха, и прећутну сагласност власти у Београду, које због уласка у Европску унију трпе ову нову румунску агресију
  • Последњих недеља Румунија је покренула велику офанзиву на Молдавију желећи да ову државу припоји себи, а становништву наметне румунски језик
  • Но, да би се видело, колико је ово силеџијска амбиција показује испитивање јавног мњења Молдавије које је и против присаједињења Румунији и против усвајања румунског језика

 

Молдавски обичаји су веома слични српским

 

 

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

 

Према резултатима социолошког истраживања 72 посто испитаника сматра да је потребно да државни језик у Молдавији остане молдавски, док 23 посто мисли да то треба да буде Румунски.

Истраживање је спровела компанија „Фонд јавног мњења”, по наруџбини листа „Timpul“, а очигледно показује да становници Молдавије нису за присаједињење Румунији као ни за то да се у уставу државе измени државни језик.

Према поменутом истраживању, ако би следеће недеље био референдум о питању присаједињења Молдавије Румунији, 62,8 посто испитаника гласало би против, док би за гласало 22, 2 посто. Неопредељених је било 7, 8 , а 5, 9 посто је изјавило да неби гласало. Још 1,3 посто није одговорило на постављена питања.

Истовремено, 72 посто испитаника сматра да државни језик у Молдавији треба да остане молдавски, док 23 посто мисли да треба увести румунски. Још 4 посто испитаника сматра да државни језик треба да буде неки други, а 1 посто није одговорило на питања.

Нешто раније прорумунска Либерално-демократска партија Молдавије у парламенту је предложила измену Устава у смислу да се брише члан по којем је државни језик молдавски и да се уведе румунски. Иницијативу је потписало 35 посланика од 101, колико има молдавски парламент, после тога Уставни суд Молдавије (у коме седе власници румунских пасоша) је дао позитивно мишљење о овом предлогу закона, те се после овога нашао на дневном реду молдавског парламента.

Уколико две трећине посланика гласа за овај предлог, догодиће се незапамћени духовни и културни геноцид. Све што је написано и стварано на молдавском језику постаје део румунске културне баштине, а Молдављани као нација нестају из историје. А пројекат Велике Румуније добија невероватан ветар у леђа.

Председник Молдавије Игор Додон је изјавио да ће блокирати ову иницијативу, ако за њу буде гласало две трећине посланика.

 

Председник Молдавије Игор Додон

 

 

Истраживање је урађено у периоду од 7. до 29. октобра 2017. године, а у њему је учествовало 4517 испитаника из 290 насељених места Молдавије. Максимална грешка у обради података може да буде 1,5 посто.

 

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи