Стари земљопис Германије

Лужичка Србија у 7. веку (Фото: Магацин)
Лужичка Србија у 7. веку (Фото: Магацин)

Лужичка Србија у 7. веку (Фото: Магацин)

             Лужичка Србија у 7. веку (Фото: Магацин)

 

Берлин – Средишњим делом данашње Немачке протезала се некада србска граница Лимес сорабикус (Limes sorabicus) са местима основаним од стране Срба као што су Хамбург, Хановер и Нирнберг. Остаци тих северних Срба познати су под именом Лужички Срби. Њих чине остаци два српска племена: Милчани и Лужичани. Они себе зову Срби, а нас Јужни Срби.

Област северно од реке Лабе је до 18. века била српска, а погранична племена покорили су Франци, Б(а)ранци или Вранци, одрођено србско племе пастира, по предању од Тројанаца или Брига (гр. Фрига). Око 400. године с. е. живели су на ушћу Рајне у море, бавећи се пљачком и покоравајући околна српска племена. Први франачки владари имају српска имена, а Франци су ширећи свој утицај стигли до царстава под Карлом Великим. Покорили су Тетовце (Tetmarcones), Маршане (Marcomanes, познате данас као Маркомане), Хете (Holcates) што долази од лужичке речи холци, момци (слов. хлапци). То је данашњи Холштајн (нем. Holstein, шупља стена). Равничарска је област, а њен југоисточни део зове се Травенија и пун је србских топонима. Такав је рецимо Олденбург, који се до 1127. године звао Стариград, а потом је писан као Олденбург (Oldenburg, буквално Стари град), због тога што су Франци у десетом веку престали да користе слово „р“ као самогласник. Како су га погрешно чули, тако су га погрешно записали, као што су то радили Енглези са речима старих Брита.

(Фото: Магацин)

(Фото: Магацин)

 

Срби у овим областима су се чврсто држали својих обичаја. Хелмолд каже да никако нису хтели да се одрекну својих кућних заштитника, тј. Славе. Доказ да се заиста ради о српским областима је и данас чувена раса коња Холштајнски препонаш. Она је потпуно бела као и липицанери. Такви белци су укрштани хиљадама година од стране српских свештеника који су их користили у храмовима за обред богу Световиду.

Југоисточно од Хамбурга налази се област Хумфелд (Humfeld/, Хумине или Захумље), у којој је живело племе Барди (Брадани), у историји познати као Лонгобарди. Они су пре 13. века покорени од стране Франака. Источно до њих живели су Срби Дервани (Деревљани), на чијем подручју се у десетом веку одиграла Видовданска битка, у којој је на превару страдало 120.000 Срба, по немачким хроникама. Ко данас памти да се град Линеберг некада звао Глинобор, у коме је живело чувено племе Глињана (Glinones)? Или да се у подручју званом Хановерска српска земља (нем. Hanoverisched Wendland) говорило полапско-србски.

 

Лужишке Српкиње остале верне древним ускршњим обичајима (Фото: Магацин)

Лужишке Српкиње остале верне древним ускршњим обичајима (Фото: Магацин)

У подручју Нирнберга постоје гранични каменови из раног средњег века између Срба и Франака. А западније од од овог подручја и данас је пуно српских топонима, како западно тако источно од Рајне, која је и сама српски назив. Такви су Базел (село Ба), Фрајбург ин Бразгау (Слободни град у жупи Брус), Стразбур (до петог века Бродница), Висбаден (Бaњa Високо), Кобленц (Опленац), Келн (Кална), Солинген (Солин), Утрехт (Валета), Амстердам (Славеноград).

Речице Бреге и Бригах које чине Дунав извиру под Трибергом (Триглавом). Западно од Рајне и јужно од реке Мозел (Мосла) читава област се зове Сарланд (српска земља), а њен јужни део данас је у Француској и допире до Стразбура.

 

 

 

ИЗВОР: Васељенска тв