Српско језеро нестало у земљотресу: Најлепши немањићки дворци били су изграђени на њему

 

Само пет километара западно од Урошевца, на обронцима Шар планине, на највишој коти у кањону Неродимке, све доскора налазили су се остаци српског средњовековног града Неродимља – некадашњег седишта истоимене жупе и престоница Немањића. Код Неродимља налазило се и Сврчинско језеро.

За време последњих Немањића Сврчинско језеро било је средиште српске државе, а око њега и на њему Срби су саградили неколико двораца. Језеро је отекло у катастрофалном земљотресу у 16. веку.

Нешто јужније од места на коме се налазило језеро данас се налази Урошевац, пошто је катастрофални земљотрес у 16. веку довео до истицања ове водене површине. А управо је та водена површина била најлепши споменик наше негдашње генијалности и напредности, поред у свету јединственог инжињерског подухвата – виновода који је од Големе Хоче снабдевао вином двор цара Душана у Призрену.

Сврчинско језеро, како су га наши преци називали, било је вештачко језеро створено у доба Немањића. Знамо да је било вештачко зато што се то изричито напомиње у Грачаничкој повељи краља Милутина, издатој 1321. године; знамо и да је створено према унапред направљеном плану, на основу истог документа, подизањем бране и прокопавањем канала који је повезивао ток Неродимке код њеног окрета ка југу и реци Лепенцу, са једним од извора Ситнице, тачније речицом Сазлијом. Тако је део њене воде преусмерен ка северу чиме су наши преци направили бифуркацију и формирали водоток полукружног облика, који се пружао од данашњег Урошевца до настанка Ситнице.

Пошто су се на њега са запада утопале и Штимљанка и Кошарка, још две речице од којих настаје Ситница, око којих су се пружале мочварне области које су на југу допирале до Неродимке, направили смо прстенасти водени појас са острвом у свом средишту, које данас обухвата села Лашкобара, Прелез, Папаз, Хамидија, Бабуш и Сврчина.

 

Srpsko Nerodimlje, poslednja prestonica dinastie Nemanjić. Jedan od porušenih nemanjićkih manastira od strane Šiptara 1999.

Српско Неродимље, последња престоница династије Немањић. Један од порушених немањићких манастира од стране Шиптара 1999.

 

 

Сврчинско језеро је имало тројаку улогу у Краљевству Срба: политичку, војну и економску. Политичка улога језера оличена је била у чињеници да су на њему и око њега били смештени дворци Немањића, и то Пауни и Штимље на обалама, Сврчин на острву, и Неродимље западно од њега. Војна улога се очитавала у безбедности династије и самим тим и државе; пошто наши средњевековни дворци нису били утврђени (за тим није било потребе јер су Срби волели своју династију, а друго, тада ни на Косову ни било где око њега није било другог народа до Срба), у случају напада са стране и допирања непријатеља до владајућег средишта, краљ (односно цар) са породицом је могао да се смести на сигурно, у Сврчин.

Наравно, постојали су и други системи заштите у случају напада непријатеља споља, попут тврђава Малог и Великог Петрича који су штитили дворац у Неродимљу, али је језеро било далеко најефикасније. Економска улога такође није занемарљива. Од овог језера је направљен рибњак, а речице које су се у њега уливале су покретале бројне воденице. Зна се да су се рибњаци и воденице Липљанског епископа пружали дуж језера, од настанка Ситнице до изворишта Неродимке.

 

Crkva Svetih Arhanđela u čijoj je porti bio crni bor koji je zasadio car Dušan. Albanci su posekli i spalili bor, a crkvu minirali i uništili. Foto: Wikipedia/Gajdario

Црква Светих Арханђела у чијој је порти био црни бор који је засадио цар Душан. Албанци су посекли и спалили бор, а цркву минирали и уништили. Фото: Википедиа/Гајдарио

 

 

Нажалост, ми нисмо баш најбољи синови оних који су све ово радили и градили. Никада се нисмо били ангажовали на истраживању и ископавању остатака наших двораца из тог периода, а и оно што је остало уништено је од стране других. Тако су Албанци посекли и запалили црни бор који је засадио цар Душан у Неродимљу, као и све цркве које су на том месту остале од наших предака.

 

 

ИЗВОР: Опанак