Српски економисти о добитницима и губитницима у ЕУ

Душан Ковачев

 

Они су српски економисти који ствари посматрају објективно и стога их баш и не препознају медији „европске Србије“. А требало би, пошто су обрадили економске показатеље ЕУ за период од 2000. до 2016. године, дакле пре него што је ЕУ препоручила да у буџетске приходе укључе и приходе од трафикинга који су до сада били илегални.

„Стално проширивање ЕУ је једно од њених највећих достигнућа и судећи по све већем броју чланица ЕУ, то је једна од њених најуспешнијих политика“ тврде аутори који су економисти. Економски раст, ширење трговине, раст страних директних инвестиција су очигледни добици нових чланица. Међутим, то је аверс медаље.

Трошкови преображаја су реверс успеха нових чланица: Убзање раста домаћег дуга, неповољан демографски развој и живот привреда на кредит чине реверс медаље.

Одлази Британија а будућност еврозоне је неизвесна. Нове чланице живе од европских субвенција, навикле су се на њих, а у ЕУ их третирају као другоразредне земље. У апстракту аутори напомињу: „Тешко је знати хоће ли на својој дугој трци нове чланице добити крофну Европске уније, или само рупу“.

 

ИЗВОР: Центар академске речи