СРБОФОБИЈА ПОД КАПОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ј. Арсеновић

 

 

Загреб – Бруку хрватске државне телевизије која је напрасно прекинула пренос церемоније додела медаља на Светском првенству у ватерполу само да тамошње пучанство не би слушало српску химну „Боже правде“, загребачки „Јутарњи лист“ насловио је са „Срби бијесни што је ХРТ прекинуо пријенос ватерпола“. Не само што наслов није тачан, већ свако ко је читао београдску штампу могао је да чује чак и ликовање појединих Срба јер су, како кажу, Хрвати још једном показали колико имају комплекс од Београда и како своје успехе мере само победама у односу на српске суседе, па чак и по цену да унижавају успехе сопствених спортиста.

Тако се натезање ко је већи злочинац после обележавања две деценије од хрватске војне акције „Олуја“ када је протерано више од 250.000 Срба, пребацило на спортски терен, показујући још једном да истинских добросуседских односа између Србије и Хрватске не само што нема, већ се потпирују нове острашћености, у чему предњаче Хрвати.

Њихов премијер Зоран Милановић с дозом презира одбацио је предлог српског колеге Александра Вучића да све државе бивше СФРЈ прихвате заједнички дан за сећање на невине жртве из рата 90-их. Уочљиво је и да ником у Бриселу не пада на памет да очита буквицу званичном Загребу што је проусташком певачу Томпсону дозвољено да „увелича“ јубилеј „Олује“ усташким повицима „За дом спремни“.

„У ЕУ се нико озбиљан не бави питањима људских права у Хрватској, јер су Срби изгледа објекат, а не субјекат. Хрватима је дозвољено оно што другима није. Када се деси неки инцидент у Хрватској, онда је то патологија појединца, а када се деси у Србији, онда се прозива Гарашаниново „Начертаније“, Карађорђевићи, Милошевићево наслеђе и слично“, примећује историчар Чедомир Антић.

Званични Београд се налази стално у фази некаквог извињавања, а потези српске дипломатије су тек само контра одговор на енергичност хрватских колега. Србија је упутила ноту Загребу због Томпсона, тек након што је Хрватска затражила санкционисање Војислава Шешеља због паљења шаховнице испред хрватске амбасаде.

Последњи шумови на релацији Београд-Загреб само је појачао утисак да односи Србије и Хрватске никада нису били лошији још од 2000. године.

„Анализе Напредног клуба показују да се србофобија повећала у Хрватској откако је Хрватска ушла у ЕУ. Проблем лежи у идентитету саме Хрватске. То је народ у којем непрекидно трају прозивке и оних који не говоре новохрватским језиком. Мислим да би чак и Анте Павелић, да се којим случајем појави на загребачким улицама, добио батине, јер се не би служио тим новоговором. Замислите шта би се тек десило Србину. У таквој атмосфери нема помирења“, анализира председник Напредног клуба Чедомир Антић.

 

Српска химна ипак на ХРТ

 

Под притиском јавности Хрватска телевизија је дан касније, у недељу увече, емитовала је видео-прилог о додељивању медаља и неколико секунди српске химне. Претходно је на свом Фејсбук профилу бивши саветник председника Хрватске Дејан Јовић критиковао потез ХРТ.

„Још једна срамота. Спремни су понизити хрватску репрезентацију која је освојила сребро само да не бисмо гледали Србе победнике. ХРТ, наравно, претпоставља да нико од њихових претплатника не навија за Србију, а још мање да има оних којима су драга оба тима“, написао је Јовић, иначе Србин по националности.

 

Мржња уткана у корене

 

 

Чедомир Антић упозорава да хрватски модел србофобије преузимају и друге земље у региону, пре свега Македонија, отцепљено Косово, Црна Гора, БиХ, па чак и у Словенија.

„То је мржња која је уткана у идентитет модерне хрватске нације“, додаје овај историчар.

 

 

 

ИЗВОР:  Вести