Србија пуна турских терориста!

Београд – Амбасадор Турске у Србији Тању Билгиц изјавио је у Сјеници да постоје сазнања да је велики број припадника терористичке организације ФЕТО, одговорне за покушај државног удара у Турској, дошао у Србију.

„Током свих састанака акценат је стављен на борбу против ФЕТО терористичке организације, посебно у регији Санџак. Имамо сазнања да је, због тога што са Србијом постоји безвизни режим, из Турске дошао велики број припадника ФЕТО терористичке организације“, рекао је Билгиц за Анадолију.

Подсетимо, реч је о организацији турског клерика Фетулаха Гулена који је 20 година у изгнанству у САД, а који је прошлог лета оптужен у Турској као главни завереник за војни удар у тој земљи. Билгиц је указао на потребу да посебну пажњу треба обратити на припаднике поменуте терористичке организације како се чланови ФЕТО не би „угнездили на овом подручју“.

„Знамо да су се након безуспешног покушаја војног удара 15. јула прошле године у нашој земљи Бошњаци из Новог Пазара, Сјенице, Тутина и читавог Санџака супротставили ФЕТО и дали подршку легитимним властима у Турској“, истакао је Билгиц.

Стручњаци и дипломатски извори у најмању руку су изненађени овако грубо недипломатском изјавом јер, не само да је представник турске државе оптужио нашу да скрива људе који су, наводно, покушали свргавање председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, већ за то није понудио ниједан једини доказ.

И извор „Вести“ из Министарства спољних послова Србије сматра да је иступ турског амбасадора „дипломатски неуобичајен“, али и да је то покушај да се Србија увуче у унутрашње ствари Турске.

„Овде би било нормално поставити логично питање од када је то Фетулах Гулен терориста када су неки претходни амбасадори присуствовали отварању његових школа по Србији, чак и у Београду“, кратко објашњава овај извор „Вести“, док се Министарство спољних послова и министар Ивица Дачић још не оглашавају.

Стручњак из области безбедности из БиХ Џевад Галијашевић оцењује као скандалозну изјаву турског амбасадора у Србији и поручује му да „терористе“ које „види“ у Рашкој, потражи у суседној Босни.

„Нема сумње да Турска чини све да лоцира и обрачуна се са том организацијом. Немам никакве дилеме да се њени припадници скривају негде у региону, али уместо да их турски амбасадор у Србији тражи по Санџаку, препоручујем му да се „прошета“ до Сарајева и пита Бакира Изетбеговића где их је сместио“, оштро коментарише Галијашевић.

Некадашњи муфтија санџачки, а данас народни посланик Муамер Зукорлић, лидер Бошњачке демократске заједнице Санџака Муамер Зукорлић каже да је тема врло осетљива.

„Анкара на то гледа по принципу „или си са нама, или против нас“ и у том смислу ситуација није наивна, јер било каква подршка том покрету би могла да се одрази на билатералне односе. Зато треба бити веома опрезан“, сугерише Зукорлић.

Открива да су се турски представници озбиљно обрушили пре неколико дана на „Дневни аваз“ зато што је стао у заштиту те групе.

„Реч је о људима припадницима покрета Фатулаха Гулена које су турске власти оптужиле за државни удар, а који су и пре тог проблема који је потресао Турску, дошли на наше подручје.

Годинама су, претежно у Босни и Херцеговини, али делом и у Србији правили мрежу школског система. Отворили су школу у Београду, али нису могли да се инсталирају у Санџаку, јер је мој школски систем знатно савременији и напреднији од њиховог. Због тога сам у њиховој немилости“, појашњава Зукорлић за „Вести“.

 

Клерик којег се Ердоган плаши

 

Турски лидери тврде да такозвана државна сенка стоји иза покушаја државног удара у Турској, што је кодни назив за покрет турског религијског вође Фетулаха Гулена.

Турски председник Ердоган и људи око њега били су брзи у оптужби да иза покушаја државног удара стоји покрет који називају „државна сенка“, односно турски верски вођа који живи у Пенсилванији у САД од 1999. Гулен одбацује оптужбе.

„Као неко који је трпео под неколико војних удара протеклих неколико деценија, посебно је увредљиво да будем оптужен за било какву везу са оваквим покушајем. Категорично одбијам овакве оптужбе“, навео је Гулен.

Гулен је некадашњи Ердоганов савезник који је помогао турском председнику да његова верски конзервативна Партија правде и развоја дође на власт 2002. године. Међутим, двојица савезника ускоро су се разишла, наводно због питања поделе моћи и Ердогановог ауторитарног стила управљања. У мају 2016. је Гуленов покрет означен као терористичка организација у Турској.

Након више од 30 година развијања покрета Хизмет (у преводу „служење“) располаже са стотинама факултета и хиљадама школа и других образовних институција у преко 100 земаља света, међу њима и БиХ и Србији.

 

 

 

 

ИЗВОР: Вести, Васељенска