СРБИЈА ИМА 107 ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА, стиже још једна – “затвореничка” партија Јоце Амстердама

Стефан Веселиновић

 

Једна од бољих ствари код изборне атмосфере у друштву је што јутарње прелиставање новина више није исто. “ЈОЦА АМСТЕРДАМ ИЗ ЗАТВОРА ОСНИВА СТРАНКУ”– запљуснуло нас је јутрос са једне насловнице. Жеђ за кофеином и никотином моментално престаје, а празну јутарњу главу нападају питања: Како? Зашто? Ма, да л’ је реално?

Сретен Јоцић, међу бирачима познатији као Јоца Амстердам, у предизборну трку ушао би са, никада званично потврђеном, репутацијом “најопаснијег човека на Балкану. Наводно је у једном делу своје каријере, током деведесетих, “затребао Служби”, посебно у пословима ликвидације. Свој пословни ЦВ допунио је, опет наводно, као један од кључних играча у западеноевропској рути трговине наркотицима – кокаином и хероином. Ипак, то није оно због чега је у затвору – тренутно је на издржавању затворске казне од петнаест година због подстрекивања на убиство Горана Марјановића 1995.

Да живимо у епизоди Саут Парка (као што живимо) у којој се оснива затворска партија па треба изабрати председника, ја не видим боље лице за плакате, рекламе и предизборне митинге у дворишту Забеле од овог:

Лице од поверења, а у исто време мистично. Лице за које знате да је способно чак и када је иза решетака. На крају, не постоји лице са којим ће се већина базичних бирача, а посебно генерација првобирача, лакше идентификовати.

Питање колико је све то реално и законски могуће и даље је на столу. Да бих то сазнао позвао сам неколико људи из области права који су ми на брзом бирању баш због оваквих случајева. Ипак, нико од њих са стопроцентном сигурношћу није могао да ми каже каква су све права затвореника у оваквим ситуацијама.

Затвореници не губе бирачко право, ни активно ни пасивно. То значи да имају права и да бирају и да буду бирани – каже адвокат Огњен Рашуо за ВИЦЕ.

Када је у питању посланички имунитет и остале правне зачкољице које могу да постоје у случају да “затвореничка партија” обезбеди резултате на предстојећим изборима који им омогућују улазак у скупштину, нико није баш сигуран како то иде.

Разумљиво, јер би то заиста био преседан у политичкој историји Србије. Ако изузмемо Шешеља и Вука Драшковића који су се политиком бавили in and out of jail, ово је једини случај у коме би се осуђени криминалац кандидовао на изборима.

Када мало боље размислим, избори су савршене убице времена, што и јесте највећи непријатељ свим осуђеницима овог света. Организовати кампању из затвора звучи као вожња коју ни сам не бих волео да пропустим. А и сигуран сам да ће им време пролетети. Чак није ни битно које године заглавите иза решетака, избора у Србији ће вероватно бити.

Да бих проверио да ли су припреме кампање већ у току позвао сам адвоката Драгоша Цукавца, који заступа Сретена Јоцића.

– Да, то је истина. То је његова идеја. Има бирачка права, и да гласа и да буде биран. Ако си у затвору, нису ти узели душу – каже Драгош Цукавац за VICE Србија и додаје да “осуђено лице не може да учествује у власти”.

Осуђено лице не може да буде посланик, одборник или да учествује у Влади. Овде се ради о његовим захтевима који су реални. Нагласак је на социјалној политици и права затвореника су оно чиме ће се партија бавити – каже Цукавац.

Захтеви се тичу обавезног условног отпуста, поправљања положаја затвореника и њихових породица, као и чешће право на коришћење такозване “љубавне собе”, које је тренутно ограничено на једном у три месеца. У реду, ово последње нисам знао и звучи као нешто за шта бих гласао да се промени.

– Седиште ће бити у Београду. Сретен ће кампањом координирати из затвора. Ускоро се креће у прикупљање 10 хиљада потписа колико је потребно – закључује адвокат Цукавац.

Устав је прилично јасан – Сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран. Као и Закон политичким партијама – Политичку странку могу основати најмање 10.000 пунолетних и пословно способних држављана Републике Србије.

Педесеттрогодишњи Јоца Амстердам дефинитивно испуњава први од услова. Његова пословна способност – да згрне огромну лову – пре одласка у затвор, такође не би требало да буде упитна, јер, будимо реални, не иде се на изборе без пара. Што се тиче периода после одласка у затвор, то би ипак требало да питамо чувара у столарској радионици у Забели.

Нагласак је на социјалној политици и права затвореника су оно чиме ће се партија бавити.

Генерално, идеја о организацији која би се бавила правима затвореника није револуционарна, нити нова. До сада није била нешто ни успешна у Србији, мада, руку на срце, ниједну до сада није водио Јоца Амстердам.

Идеја да ће се и он кандидовати на изборима пробудиће вам машту све и да сте усамљени пањ у викендици у Ивањици. Ко ће бити на тој листи? Хоће ли Јоца држати говоре из затвора? Са ким би могао у коалицију? И најважније – који би ресор у влади “затвореничка” партија могла да поправи?

С обзиром на искуство које, наводно, име, Сретен Јоцић би, наводно, могао мало да нас посаветује око трговине, спољних послова, а посебно у области унутрашњих послова и правосуђа. Па видите колико је само криминалаца који се, због “недостатка доказа”, ослобађају пресуде или им се уопште не суди.

На крају, Закон о политичким партијама, члан 4. став 3 – Политичка странка не може непосредно вршити власт, нити је потчинити себи.

Је л’ сада разумете зашто је моје питање, “да ли је све ово легално могуће?”, од старта погрешно?

 

 

ИЗВОР: vice