СРБИЈА, ХРВАТСКА И РАТНИ ЗЛОЧИНИ

dusan_maric

                 Душан Марић

 

 

Хрватска све чешће пријети да ће блокирати улазак Србије у ЕУ, између осталог, и због стања у правосуђу Србије. Траже да буде промијењен закон према којем је Тужилаштво за ратне злочине у Београду надлежно да процесуира ратне злочине у бившим југословенским републикама. Што се тиче блокада пријема Србије у ЕУ, тиме би нам учинили услугу. Нити ће Србија уласком у ЕУ профитирати, нити је тај савез дугог вијека. Што се тиче тужилаштва у Београду, оно треба да почне да ради свој посао, да буде укинуто или да му име буде промијењено у Тужилаштво за прогон Срба. Јер, откад га воде Војислав Вукчевић и Бруно Векарић, од 64 оптужнице које је ово тужилаштво подигло, 57 је против Срба. Значи, 90 одсто.

У међувремену, био би ред да званични Београд проговори о томе како Хрватска процесуира ратне злочине. У недавно објављеном извјештају Комитета за људска права УН пише да је државно тужилаштво у Загребу до краја 2013. године поступке за ратне злочине покренуло против 3.446 особа. Међу њима је 3.300 Срба и 146 Хрвата.

У рату од 1991. до 1995. године из Хрватске је протјерано 600.000 Срба. Половина из окупиране РСК, а друга половина из Загреба и других подручја у којима није било ратних дејстава. У “Олуји” је убијено 2.000 Срба, у “Бљеску” најмање 290. У операцији “Масленица” у јануару 1993. године убијено је 392 Срба, међу њима 35 жена и троје дјеце. У Медачком џепу 9. септембра 1993. године масакрирано је 88 Срба, од чега 13 жена. На Коранском мосту 21. септембра 1991. године заклано је 13 заробљених војника ЈНА. Миро Бајрамовић је признао да је само он, као припадник специјалне јединице полиције, својом руком, у логорима у Пакрачкој Пољани и Марином Селу, убио више од 70 српских цивила. Србима је одузето , 50.000 станова. Запаљено им је неколико стотина хиљада кућа и других објеката. Уништена имовина вриједи десетине милијарди евра. Српство у Хрватској је безмало уништено, затрто, налази се на граници заборава.

Двије деценије од завршетка рата, Хрватска је за те масовне злочине осумњичила мање од 150 Хрвата. Међу њима огромну већину чине обични војници или каплари, а нема високих официра хрватске војске и полиције, оних који су наређивали злочине. За сваког ко зна основне чињенице о посљедњем рату у Хрватској и размјерама злочина који су почињени над Србима коментар није потребан. Осим ако је тај неко луд. Или је усташа.

 

 

ИЗВОР: Прессрс