СРБИ У РЕГИОНУ: Између асимилације и опстанка

  • Представници Срба из осам држава региона окупиће се крајем године у Скупштини Србије у потрази за одговорима како сачувати национални и културни идентитет нашег народа. Домаћин састанка Миодраг Линта, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, каже да ће то бити прилика да се чује не само шта све мучи око два милиона наших сународника у окружењу већ и да се дође до неких предлога решења како би се побољшао њихов статус

 

Аутор: Миленко Пешић

 

„Позваћемо на скуп све релевантне представнике Срба из региона, посланике, председнике политичких и културних организација, владике СПЦ. Једино смо задовољни положајем нашег народа у Мађарској и Румунији. Власти у осталих шест држава у већој или мањој мери не да не помажу српску заједницу, већ је по разним основама дискриминишу”, каже Линта за „Политику”. За овог народног посланика једно од важних питања које би требало отворити на овом састанку, како би се зауставила асимилација, јесте унапређење концепта допунске наставе, да би што већи број српске деце у региону учио ћирилицу, нашу историју и књижевност.

Иако је патријарх Иринеј оценио да је статус Срба у Црној Гори, где чине трећину становништва, као у доба НДХ, положај нашег народа није бољи ни у осталим државама насталим на простору бивше Југославије. Историчар Чедомир Антић, чији Напредни клуб годинама прати стање политичких права српског народа у окружењу, сматра да је загранично српство практично најобесправљенија европска нација. А Срба у околним државама, како подсећа Антић, има више него Словенаца у Словенији, или свих Македонаца, или Бошњака.

Много се зна на које се све начине Срби у Хрватској и Црној Гори онемогућавају да остваре уставом и законима загарантована права. Зато Линта посебно указује на трагичан положај преосталих Срба у Федерацији БиХ. Више од пола милиона наших сународника, ако се упореди с пописом из 1991. године, више не живи на том подручју.

„Педесетак и нешто хиљада Срба је изложено системској дискриминацији како кантоналних, тако и власти у Сарајеву. Узмимо пример четири општине у Ливањском и Унско-санском кантону, у којима су Срби већина. Српска деца једино у Дрвару уче националну групу предмета на ћирилици, док им је то онемогућено у Гламочу, Босанском Грахову и Босанском Петровцу. Србе на све могуће начине онемогућавају да се запосле у јавном сектору. Обнова у рату порушених кућа је спора и компликована. Имате још хиљаде Срба којима није враћено станарско право, иако многи мисле да је то Дејтонским споразумом решено”, прича овај посланик, који је и председник Савеза Срба из региона.

Миодраг Линта истиче да повратак Срба у те крајеве отежава и прича да ће се у српским селима Липа и Медено Поље градити прихватни центри за мигранте који долазе с Блиског истока: „У Липи, општина Босански Петровац, већ неколико година без струје живи једна српска повратничка породица. А сада одједном има пара да се ту смести неколико хиљада миграната.”

Члан Одбора за дијаспору посланик Александар Чотрић сматра да је најгори положај Срба у Албанији. По званичном попису, само их је 155, а процена је да наших сународника у овој држави има између 30.000 и 40.000. Интересантно је да у неколико села око града Фјера у централној Албанији живе и Срби исламске вероисповести који су се из Санџака иселили у време стварања Краљевине СХС. Иако под великим притиском, успели су умногоме да сачувају српски језик. Албанија донедавно није имала ни Закон о националним мањинама. Сада је Србима, каже Чотрић, омогућено да поврате своје српско име, али тај поступак кошта око хиљаду евра.

„У матичне књиге Срби су били уписани као Албанци. А када је био попис, нису смели да дају другачији податак о својој националности јер би у противном платили високу казну. Србија помаже свој народ у Скадру, који је окупљен око удружења ’Розафа – Морача’. Већ десетак година се организују курсеви српског језика не само за децу већ и за одрасле”, објашњава Чотрић.

Од четири регионалне државе чланице ЕУ, у којима су Срби аутохтоно становништво за разлику од Хрватске, где су дискриминисани и Словеније, где још нису признати као национална мањина, ситуација је знатно боља у Румунији и Мађарској. Обе државе издашно финансијски помажу српску заједницу. За Српску кућу, која је у Темишвару отворена 2011. године, Србија је дала 20.000 евра, а Букурешт скоро милион. У обе државе Срби имају политичке представнике у парламенту, своје школе, вртиће, гласила на ћирилици.

„У Мађарској, која има српско позориште више од 200 година, постоји и манифестација ’Месец српске културе’, која се одржава у 40 места. А готово сва средства за ову манифестацију обезбеђује мађарска држава”, истиче Чотрић. Заменик председника СПО-а каже да све околне државе све већу пажњу посвећују својим сународницима који живе у Србији и осталим државама. Будимпешта је својим сународницима у Војводини дала стотинак хиљада држављанстава. Хрватска практично свим својим сународницима нуди пасоше, а осим тога врше притисак и на Буњевце да узму хрватско држављанство.

„Многи Срби у Македонији су ми се жалили да јако тешко долазе до држављанства Србије, зато би наше процедуре за добијање српског пасоша требало либерализовати по угледу на Бугарску. Осим тога, требало би повећати и број наших студената из региона које Србија стипендира. Према неким сазнањима, Румунија стипендира чак 700 академаца с простора Србије”, указује Александар Чотрић.

Док околне земље углавном имају Министарства за дијаспору, Србија од 2012. године нема у Влади портфељ који се бави с око четири милиона наших сународника у ближем и даљем расејању. До 2014. је постојала Канцеларија за дијаспору као самостални орган Владе. У последње четири године тај ниво је спуштен степеницу ниже, на Управу за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, у оквиру Министарства спољних послова. Али и та управа већ четири године нема директора и заменика директора.

„Лично сам незадовољан том чињеницом, иако управа ради максимално коректно свој посао. Наш скупштински одбор је имао неколико састанака с представницима МСП-а, на којима смо тражили да се именује директор Управе за дијаспору како би тај одсек добио већу политичку тежину. Добијали смо уверавања да ће се то решити, али, нажалост, још није”, истиче Линта.

Као председник Савеза Срба из региона, Миодраг Линта се залаже за оснивање посебне државне канцеларије за Србе у региону. „Брига о Србима у региону треба да буде једно од важних националних питања у Србији и зато треба да постоји један самостални државни орган. А нашом дијаспором која живи по Европи, САД и Аустралији и даље треба да се бави Министарство спољних послова. Срби у региону су аутохтон народ над којим се врши системска дискриминација, што није случај с нашим сународницима, на пример. у Аустрији, Немачкој или Шведској”, објашњава Линта.

СРПСКИ ДОМ У ВУКОВАРУ БИЋЕ ОТВОРЕН ДО КРАЈА ГОДИНЕ

Српски дом у Вуковару биће највероватније први од три српска културна центра у региону који ће уз финансијску помоћ Владе у Београду бити отворен. Српска кућа у Подгорици још није опремљена јер јој Управа прихода Црне Горе није вратила повраћај ПДВ-а од 480.000 евра, због чега је поведен спор пред Управним судом. А за Српски центар у Книну још није одређена тачна локација.

На предлог Александра Вучића, Влада Србије је прошле године из буџетске резерве амбициозно издвојила 5,4 милиона евра с циљем да својим сународницима у Црној Гори и Хрватској омогући да изграде и обнове центре под чијим кровом ће деловати српске културне и националне организације. На куповину објекта Српске куће у Подгорици је отишло највише средстава, 3,4 милиона евра. За Книн и Вуковар је издвојено по милион.

Влада Србије је прошле године издвојила и додатних 5,5 милиона евра помоћи општинама Републике Српске и Федерације БиХ, у којима претежно живе Срби. Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону је 23. маја донела одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, у укупном износу од 55 милиона динара, што је нешто више од 460.000 евра.

По овом основу, највише новца су добили пројекти српских удружења из БиХ (9.330.000 динара), а најмање из Румуније (700.000). За Албанију су одобрена два пројекта у укупном износу 2.100.000 динара, за српски центар у Скадру и за православно удружење „Свети Јован Владимир”. За 21 пројекат српских организација из Црне Горе издвојено је укупно 6.620.000 динара. Српске организације у Хрватској ће добити 6.370.000, Словенији 4.160.000, Македонији 4.100.000 и Мађарској 2.260.000 динара за ову годину.

Шибенско-книнска дожупаница Ања Шимпрага за „Политику” каже да, иако је Србија издвојила милион евра, у Книну још није почела обнова објекта у којем би требало да буде отворен српски центар. „Имамо једну зграду у оронулом стању која је у власништву Српског националног вијећа. За њену обнову је потребно јако пуно новца и нисмо сигурни да ли се то исплати. Размишљамо да тражимо неку другу локацију, али су све добре позиције у граду Книну већ заузете. Тако да још размишљамо шта би било најпаметније”, прича председница СДСС-а Шибенско-книнске жупаније.

Зграда Српског дома у Вуковару је купљена заједничким средствима Српског националног вијећа, Заједничког већа општина и Српске црквене православне општине. Помоћ Владе Србије од милион евра се увелико користи на санацију и опремање зграде и Срђан Јеремић, председник Заједничког већа општина очекује да ће сви послови бити завршени до краја године.

„У овом објекту ће бити смештене све српске институције које немају адекватан простор у Вуковару, као на пример, Српско певачко друштво Јавор, а две просторије ће користи и СПЦ. У току је и израда пројектне документације за изградњу једне мултифункционалне сале од 220 места која ће бити одмаху наставку Српског дома“, каже за наш лист председник ЗВО Срђан Јеремић и додаје да ће за Српску кућу тражити и новац од Фонда за Вуковар који располаже са укупно осам милиона евра.

ВЛАДА ВОЈВОДИНЕ ПОМАЖЕ СРПСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ У ИСТОЧНОЈ СЛАВОНИЈИ

Срђан Јеремић, председник Заједничког већа општина с подручја Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније, посебно хвали бригу војвођанске владе која финансијски помаже рад српских институција, удружења и медија у овом делу Хрватске. „Добили смо од покрајинске владе из Новог Сада пет милиона динара за информисање. За нашу ТВ продукцију, која прави двонедељну емисију ’Хроника Славоније, Барање и западног Срема’ и која се емитује на сателитском програму РТС-а, ТВ Републике Српске и РТВ Војводине, али и двонедељник ’Извор’, који се штампа ћирилицом у 8.000 примерака. Од тог износа око три милиона динара су добиле и три радио-станице са српским предзнаком: Радио Борово из Борова, Радио Дунав из Вуковара и Радио Банска Коса из Белог Манастира”, каже Јеремић, председник ЗВО.

СРБИЈА СТИПЕНДИРА 94 СТУДЕНТА

У оквиру пројекта „Србија за Србе из региона”, од 2011. закључно са школском годином 2017/18, наша држава стипендира 94 српска студента из региона. Како саопштава Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у септембру 2017. расписан је конкурс за 18 стипендиста, а примљени су сви који су се пријавили, њих 13. Највише стипендиста који основне, матер и докторске студије завршавају на универзитетима у Србији је из Албаније (32), БиХ (17), Мађарске (8), Македоније (16), Румуније (2), Хрватске (4) и Црне Горе (15). За реализацију овог пројекта, МПНТР годишње у просеку издваја око 50 милиона динара. Стипендистима је обезбеђена месечна стипендија у износу од 15.000 динара, бесплатан курс српског језика, бесплатно школовање на факултетима, смештај, исхрана и здравствено осигурање.

 

ИЗВОР: Политика