СРБИ И БУГАРИ – Опоравила се Русија, поново је сила! Морамо заједно! Балкан ће бити слободан!

  • Историја србско-бугарских односа је трагична, али не и толико компликована, рјешења су уствари једноставна. Наравно, уколико се хоће ријешити спор и успоставити братски комшијски однос
  • Проблем је у све већем самоубилачком менталитету Срба и упорно болесном одбијању истине од стране већине Бугара
  • Иза једне и друге несреће стоји Запад који вуче и Србе и Бугаре у добровољно ЕУробство

СРБИ И БУГАРИ

Игор

Пише: Игор Војиновић,  Косовска Митровица

 

Већина Срба одбија сваке д оговоре са Бугарима због бугарских издаја (1913.1915. и 1941.) које су водиле у бугарске окупације Србије у оба свјетска рата, уз бугарске злочине који су прерасли у геноцид. Запад и даље гура Бугаре у фикције и лажи о србским злочинима и окупацији, којих (хвала Господу) није било. Истини се мора погледати у очи и видјети шта нас спаја а ко нас раздваја, јер то неопходно за опстанак србског и бугарског народа. Првенствено се мора одбацити идеолошка и лажна Нордијска историјска школа, коју су комунисти, а тек сада глобалисти довели до врхунца лудила и апсурда.

f07x8pБугари су народ турско-татарског поријекла (хунско-оногурско племе које се измијешало) из централне Азије (данашњи Туркменистан) одакле су кренули још крајем II вијека ка Европи, да би се задржали на простору између Црног Мора и Каспијског језера сјеверно од Кавказа а источно од Волге и западно од Дона у периоду од IV до VII вијека. То су Прабугари, чији потомци ко номади предвођени каном Аспарухом насељавају подручје између доњег тока Дунава на сјеверу и планине Балкан на југу у времену 680. – 681. године. Бугаре су ка Балкану потјерали Хазари.

Балкан је био под влашћу Византије а византијски цар Константин IV (668.- 685.) није успио да заустави продор Бугара. Постепено настаје бугарска држава на Балканском полуострву међу србским племенима. Бугари као малобројнији и са мање развијеном културом се стапају са Словенима (у времену 680. — 864.) међу које су се доселили. Остаје само име Бугари, а језик, културу и имена се мијењају под утицајем бројних Срба.

Boris-1-251x300

          Цар Симеон Велики

Задњи бугарски владар који је био паганин и носио титулу кана био је Борис Михаило (852.-889.). Он постаје први кнез Бугара и прима хришћанство, покрштава га византијски цар Михаило III (842.-867.). Након тога сви Бугари су покрштени. Током IX вијека завршен је процес словенизације и покрштавања Бугара. Бугарска држава је јачала и ширила се, некада и на рачун Србије.

Бугарска постаје и царевина од 913. год. за вријеме Симеона Великог (893.-927.) када настаје Прво бугарско царство (913.-971.) па Друго бугарско царство (1185.-1422.), такође Бугарско царство у Македонији (1014.-1018.) које је основао чувени Самуило, србски таст (пунац), те још     чувенији устанци Словена (Срба и Бугара) под бугарским вођама Петром Дељаном (1040-1041) и Ђорђем Војтехом (1073.) Петар Дељан је у Београду проглашен царем Словена, а у устанку под Војтехом србски принц Бодин Војисављевић у Призрену постаје словенски цар (Бугари га зову цар ПетарIII). Одлични докази успјешне и братске сарадње. Током средњег вијека Кан Тарвел (700.-718.), цар Калојан (1197.-1207.) цар Јован Александар (1331.-1371.) знали су колики значај имају отпор према злу, савез са Србима, одбацивање Запада и смрада Оријента. Зато су и били успјешни и значајни на свјетском нивоу.

На жалост и Бугарска је пала под Турке. Прво је пала Трновска Бугарска 1395., па и Видинска Бугарска 1422. Бугари су као и Срби осјетили све „благодати“ Отоманске окупације. Једва су преживјели свирепост и геноцид османског царства. Након Карађорђевог устанка и стварања нововјековне Србије буди се нада и за поробљене Бугаре. Нарочито близина Руске империје је била значајна за организовање бугарског отпора Турцима. Запад је држао онемоћалу Турску империју над поробљеним балканским народима – то су тадашњи Бугари знали.

1862. године у аутономну књажевину Србију долазе бугарски добровољци, одред Георгија Раковског, који су учествовали у ослобађању Београда од Турске војне посаде. Србска војска је наоружала и војнички обучила бугарске добровољце који су се након тога вратили у окупирану Бугарску и наставили борбу за слободу. Србски књаз Михаило Обреновић је 1867. год. потписао споразум са Бугарским одбором о заједничкој борби за ослобођење. То је био први балкански савез настао иницијативом србског књаза а чиниле су га једана независна (Грчка), три зависне балканске државе (Србија, Црна Гора и Румунија) и двије револуционарне организације (јер Хрвати и Бугари тада нису имали своје државне облике). Запад се потрудио да овај савез пропадне, али је устанак Срба 1875. у Херецеговини, па и у Босни, довео до Србско-турских ратова 1876.-1878. што је омогућило Бугарима да подигну велики устанак у априлу 1876. године који су Турци у мају крваво угушили. Улазак Русије у рат у априлу 1877. год. омогућио је нови општи бугарски устанак, али је руска офанзива заглавила код Плевне у љето 1877. све до јесени и зиме те 1877. године. Зато су Руси позвали Србију да поново уђе у рат и у заједничким напорима Турци су скршени, а руска војска је дошла до пред Цариград.

Сан Стефански мир 3.марта 1878. је издиктирала Русија пораженој Турској, на основу ранијих договора са Хабзбурзима и глобалних интереса за зазузимање Цариграда. Договорена је Велика Бугарска којој би припале и србске територије које ће касније постати предмет спора Србије и Бугарске. Руси су планирали аутономију Срба у Босни и Херецеговини, веће проширење Црне Горе и ослобођење Цариграда преко Бугарске, али је Србија била оштећена и кназ Милан Обреновић ће то сматрати личном увредом и издајом. Милан Обреновић ће се окренути Западу, потписати 1880. године тајни споразум са Фрањом Јосифом, чије посљедице још и данас трпимо.

Берлински конгрес ( јун- јул 1878.) поништиће одлуке из Сан Стефана и Ото фон Бизмарк ће издиктирати нове одлуке. Србија, Црна Гора и Румунија добијају проширења и потврду независности, Бугари добијају нову подјелу – аутономну књажевину Бугарску и аутономну област Источну Румелију. Босна и Херцеговина су предате Аустроугарској на окупацију ради „завођења реда“!

Интереси Запада, Турске и Русије ће се и даље сукобљавати на Балкану а у Бугарској на специфичан начин. Основни проблем балканских народа је био тај што им је Запад наметнуо њемачке племиће као владаре, осим у случају Срба, гдје су постојале три србске династије (Петровићи, Карађорђевићи и Обреновићи).

У Аутономној књажевини Бугарској доведен је на престо Александар Батемберг (1869.-1885.) као бугарски кнез. Бугари су уз подршку Хабзбурга 1885. прогласили уједињење Књажевине Бугарске и Источне Румелије. (Пловдивски преврат). Милан Обреновић краљ Србије (1882.) је то доживио као нову уреду и провокацију, а и као припрему Бугара за освајање Македоније. Бугари су до тада имали већу подршку Русије, Аустрије и Њемачке, а Бугарска је постала два пут већа од тадашње Србије. Зато је србски краљ Милан напао Бугарску.

 

Bulgarian_unification_and_Serbo-Bulgarian_War

 

Народ је невољно ушао у овај рат против кога су биле све велике силе. Милан је поражен на Сливници (5.-7. новембар 1885.), а Русија, незадовољна због Пловдивског преврата, је била задовољена Милановим поразом али без посљедица по Србију. Руси натјерали Александра Батемберга да напусти Бугарску, са чим су се сложиле Аустроугарска и Њемачка и поставиле новог књаза Бугарске Фердинанда Кобурга (1887.-1918.)

Младотурска револуција је изазвала нове могућности на Балкану. Аустро-Угарска је планирала припајање већ окупиране Босне и Херецеговине и направила је договор са Русијом – Анексија БиХ за независност Бугарске уз подршку Њемачке и руско умиривање Србије и Црне Горе. Бугарска је постала независна краљевина, то јест царевина. Ново незадовоство Срба и одушевљење Бугара. Највећи србски национални, политички, економски и стратегијски интереси су у Босни и Херцеговини и избила је Анексиона криза (1908.-1909.) Краљевина Србија је имала новог демократског, профранцуског и проруског владара Петра Карађорђевића (1903.-1918.) и проруску владу Николе Пашића. Све србске припреме за борбу се пребацују на јужна окупирана подручја у Стару Србију (Вардарска Македонија, Рашка област, Косово и Метохија)

У области Македоније (Вардарској, Пиринској и Егејској) која је била под вјековном окупацијом Турског царства (још од 1371.) Бугари и Грци су већ имали организован отпор (убацивање учитеља, свештеника, комита и новца) Диполматска активнсост је била активна код свих (Срби, Руси, Бугари, Грци и А-У). Краљ Александар Обреновић је био отпочео организовање убацивања србских учитеља, свештеника и четника, што је наставио краљ Петар I Карађорђевић и максимално активирао акције. Срби су врло брзо постали најорганизованији и најефикаснији.

У међувремену је дугогодишњи утицаја Запада на Бугаре давао резултате. У Солуну је 1893. год. основана ВМРО (Унутрашња македонска револуционарна организација) великобугарска тајна организација војног карактера. 1895. су се подијелили на Врховисте и Централисте. Сукоб између ова два крила завршио је ликвидацијом Централиста и побједом Врховиста уз подршку бугарског двора. У Солуну је 1897. формиран подкомитет ВМОК или „Друштво против Срба“! ВМРО је покренуо талас многобројних гнусних и свирепих злочина над Србима (нису били ништа блажи ни према Турцима, Шиптарима, Грцима и Бугарима). Пребијања, разбојништва, пљачке, силовања,протјеривања и убијања уз мучења су била била обавезвни дио рада ВМРО. Бугарима је усађена мржња и свирепост према Србима као најбоље испољавање патриотизма. Такво бугарско „родољубље“ постоји и данас.

Србски комити (четници) су врло брзо разбили бугарске и грчке комите, као и арбанашки башибозлук у Старој Србији. Општа политичка ситуација се брзо мијењала и ишла на руку балканским народима. Срби ,Грци и Румуни су схватали значај заједничке борбе и прекида непријатељстава које су им наметнули Запад и Турци, али код Бугара то није био случај. Већина Бугара је и даље са чудном острашћеношћу мрзила Србе, па и Румуне и Грке. Председник бугарске владе Иван Гешов је знао да Балкан једино може да се ослободи ослонцем на Русију уз предходни договор са Србима и савез са Румунима и Грцима.

Запад је преко Ватикана и Хабзбурга гурао Бугаре у неприродни савез са Хрватима и Шиптарима, тада неуспјешно. Испред Срба је 12.марта 1912.године председник владе Краљевине Србије, Милован Миловановић, потписао споразум са Бугарском, што је била основа за Балкански савез! Основни проблем био је око подјеле Македоније. Договорено је да се подијели линијом Крива Паланка – Велес – Охрид, гдје би све југоисточно припало Бугарској, а све сјеверозападно Србиј, уз обавезно активно учествовање у заједничким операцијама током ослобађања Македоније и дефанзивно дјеловање у случају да Аустроугарска нападе Србију, а Румунија нападне Бугарску.

Срби су пристали да подијеле свој дио Македоније (Вардарску Македонију, данас БЈРМ) само да се направи договор са Бугарима и прекину непријатељства. Боље није могло. Енглеска, Њемачка, Хабзбурзи и Ватикан су величали Бугарску као „Балканску Пруску“, помагали је медијском пропагандом, новчано, политички и оружано. Слично је радила и Русија. Бугари су били осилили и другачије се није могло.

Први балкански рат је неочекивано био величанствен. Турска империја је поражена и истјерана са Балкана заједничким акцијама Црне Горе, Србије, Бугарске и Грчке. Највеће успјехе је постигла србска војска (мислим на војску обје србске краљевине). Показало се да је Србија најјача на Балкану и да њена војска најбоље дјелује. Модерна, дисциплинована, храбра и невјероватно мотивисана!

 

izlozba-srpski-vojnik-u-prvom-balkanskom-ratu-1912-1913-1350549241-220474

                           Српски војник у првом балканском рату

 

Нећу писати о свим дешавањима, поменућу само оно што је водило даљем раздвајању Срба и Бугара.
Србска војска је сама разбила Турке код Куманова (24.10.1912.) код Прилепа (3.11.1912.) и код Битоља (16-18.11.1912). Бугари нису учествовали у војним операцијама у Вардарској Македонији, осим као стратешка подршка (дивизија) у саставу Друге србске армије. Србска војска је изашла на Јадранско море између ријеке Бојане и Драча. Срби су ослободили стару србску престоницу Скадар, веома стратегијски значајан србској Спарти – Црној Гори и помогли Бугарима да заузму Једрене (двије дивизије Друге србске армије са тешком артиљеријом).

Србија је кроз витешке борбу и епске побједе постала обожавана код поробљених Словена, што је веома засметало тадашњој велесили Аустро-Угарској која је са Њемачком, Енглеском и Италијом извршила притисак на Балкански савез. Русија је бранила савезнике, а Румунија је била неутрална. Хабзбурзи уз активну улогу Енглеза и подршку Италије помажу проглашење вјештачке државе Албаније на србској и грчкој територији (28.11.1912.) Намјера је била онемогућити излазак Србије на море и оставити Албанију ко вјечну сметњу Србији. Српске трупе су остале у долини Дрима и Бојане, у Драчу, Љешу и околини све до прољећа 1913. када су се невољно повукле.

Такође су исте силе извршиле притисак на Црну Гору и Србију да краљевина Црна Гора преда Скадар на управу великим силама. Краљ Никола Петровић је предао Скадар великим силама, а онда су га оне уступиле вјештачкој држави Албанији. Бијес Хабзбурга је био некотролисан, због србских успијеха. Русија није могла много да помогне осим да се сачувају резултати побједа у ослободилачком рату балканаца. Лондонским миром (30.5.1913.) рат је завршен, а Срби су оштећени. Бугари су се позивали на предратни договор који нису испоштовали. Зато је и Србија одлучила да такође не поштује договоре. Нема повлачења србске војске из Вардарске Македоније нити подјеле, јер Бугари нису ратовали у том подручју, а Срби су заузели Једрене за Бугарску. Србима је отет Скадар и приморје до Драча.

Правда и логика су били на србској страни, али Аустроугарска користи прилику и преко цара Фердинанда I Kобурга буди мржњу према Србима и подговара Бугаре да не одустају од Вардарске Македоније чак да траже и Егејску Македонију од Грка, иако је Бугарима припала Пиринска Македонија.

Иван Гешов се није слагао са таквом лудачком политиком и напустио је бугарску владу. Убрзо је формирана антисрбска власт у Бугарској и све је водило ка крвопролићу. Бугари су у току ноћи 29. на 30. јун напали Србе на Брегалници (и Грке у Егеју). Аусроугарски план је успио. Но, србска војска је извела жесток контраудар и уништила бугарску војску! Ту Други топлички пук првог позива „Кнез Михаило“ од Бугара добија име „ГВОЗДЕНИ ПУК“! Србска побједа је олакшала Грцима да побједе Бугаре. Турци и Румуни су напали Бугарску. Сви су напредовали кроз Бугарску, само су Срби остали на почетним положајима, нису хтјели да отимају бугарску земљу. Умало није нестала Бугарска као држава. Бугарска глупост и мржња према Србима их је довела да им Румуни, Турци и Грци распарчају државу. Аустругарска, Русија и Њемачка су зауставиле рат и сачувале Бугарску. Границе су одређене Миром у Букурешту 10.8.1913.год.

Ипак, Бугари нису извукли поуку. Они који су их увукли у ову бесмислену авантуру су их убиједили да су опет Срби за све криви. ВМРО наставља са терористичким акцијама у Вардарској Македонији, која је сада дио Краљевине Србије. Избио је Велики Рат (1914.) Бугарска је слаба, доживјела је тежак пораз. Прогласила је неутралност. Руски утицај код Бугара слаби, али јача њемачки утицај. Антанта и Тројни савез се такмиче ко ће више обећати Бугарима за улазак у рат на својој страни, али и једни и други им нуде СРБСКЕ територије и распирују мржњу. Ватикан хвали Бугарску.

 

Car Ferdinand u Nisu

Бугарски цар Фердинад I je Нијемац и он форсира страну Тројног савеза. Напокон, у јесен 1915. током Њемачке и Аустро-угарске офанзиве на Србију и Црну Гору, кад су србски положаји били разбијени и кренуло повлачење ка Грчкој преко Вардарске Македоније, гдје би се састали са Британцима и Французима и организовали нови балкански фронт, Бугари ударају 13.октобра 1915. у бок србске војске. Пресјечена је веза са савезницима у Грчкој и Срби натјерани на повлачење преко Црне Горе и Албаније, што је скупо коштало Србију.

 

srbbug

Сви су мислили, па и Бугари да Србија више не постоји, па су почини до тад невиђене злочине у окупираној Србији. Чак су почели да мобилишу србске омладинце у своју војску у јануару 1917. године што је изазвало Топлички устанак војводе Косте Војиновића, чије је јунаштво легендарно. Знају то Бугари одлично. Устанак је угушен у крви! Србска војска је пробила Солунски фронт 15.9.1918. и жестоко кренула напријед у отаџбину рушећи пред собом Бугаре и Нијемце. Напад србске војске је био незадржив. Бугари су панично викали – „Бјежите живи, ево иду мртви!“

Када су Срби прешли Вардар 25.9., Бугари су послали делегацију Британцима и Енглезима за склапање примирја. Потписали су капитулацију 29. септембра 1918. у страху да им србска војска не уђе у Софију. Срби су ко и увијек били милосрдни према пораженом непријатељу и нису се светили заробљеним Бугарима, него су их третирали ко и своју војску: хранили, лијечили и пустили кући на крају рата. Бугарска је плаћала ратну оштету и изгубила три насеља за казну (Димитровград, Босилиевград и Струмицу).

У међуратном периоду слабо се су се у Бугарској схватиле бугарске грешке из 1913. и 1915. као и кривица за почињени геноцид током окупације Србије. Краљ Александар Карађорђевић је покушао направити нове договоре са Бугарима, али са слабим успјехом. 1934. склопљен је Балкански савез Југославије, Румуније, Грчке и Турске, али се распао након убиства краљ Алексндара.

Бугарски цар Борис III (1918.-1943.) је био против савеза са Србима. Бугарска се поново окренула Нијемцима и распирила се мржња према Србима. Тражила се ко и данас ревизија споразума у Неију. Овог пута су Бугари ушли у тоталитарну фашистичко-нацистичку идеологију.

Када је Трећи рајх 6.априла 1941. напао Југославију, и Бугари су учествовали у тој агресији. Опет су, овог пута као фашистичка војска, окупирали југоисточну Србију и поновили стравичне злочине. Бугаризација је била и сада обавезна. Поново су мијењали имена и презимена Србима, забранили србску ћирилицу и србске натписе, што је поспијешило касније настајање Македониста и БЈРМ. Клали су, силовали, палили, пљачкали, чак убијали и бебе! Данас у Топлици има живих свједока њиховог геноцида. Фашисти и нацисти су их хвалили и подстицали. Бугари и даље нису схватали да одрађују посао за друге. Убијајући Србе слабили су и свој положај, како на небу тако и на земљи.

 

Било је часних изузетака као и у предходним ратовима, који нису подржавали злочиначку политику званичне Бугарске. Ђенерал Михаиловић је успоставио током рата односе са Бугарском земљорадничком странком Георгија Димиторва Генета, као и са официрима из Војне лиге који се нису слагали са политиком цара Бориса. Сматрало се да треба да дође до сарадње Срба и Бугара ка стварању дуготрајних тијесних и братских односа у једној широкогрудој политици. Србски комунисти су такође тијесно сарађивали са бугарским комунистима. Када је Црвена Армија ушла у Бугарску с јесени 1944. извршен је државни удар и комунисти су преузели власт. Иста она бугарска војска која се почетком септембра 1944. као окупаторска повукла из Србије, у октобру је са новим ознакама као дио Црвене Армије дошла да ослобађа Југославију.

Након Другог свјетског рата и Срби и Бугари су били под комунизмом и совјетска зона утицаја. Било је договора до 1948. године да Бугарска постане федерална јединица Југославије. Југословенски комунисти су предлагали да Бугарска буде 7. република, бугарски комунисти су предлагали да све остале југословенске републике буду један а Бугарска други федерални дио. Комунистичка Југославија је отишла под утицај НАТО, а Бугари су остали у совјетској интересној зони. Бугарски злочини су опроштени и није се плаћала ратна одштета.

Након пропасти комунизма и звршетка хладног рата, Срби у Бугари су имали различите судбине. Тако близу,а тако далеко. Различити комунистички режими су оставили различите посљедице. Срби су се отимали од загрљаја ЕЗ и НАТО, покушавали да пруже отпор и бранили се у Југословенском грађанском рату (1991-1999.) Бугарска је након комунизма неспремна и слаба ушла у дивљи капитализам и скроз пропала.

Запад је опет имао различите планове за Србе и Бугаре. Бугари су подстицани али и пљачкани, али нису условљани ни нападани ко Срби, па су послушно ушли у ЕУ, што их је додатно дотукло. Сада Запад опет вјештачки подстиче мржњу у Бугарској према Србији. Поново се форсира патриотизам кроз србофобију и антисрбство. Исти је план, помоћу Бугара додатно уништити Србе, а онда уништити и Бугаре. Бугарска није јака да војно нападне Србију, као раније, па је НАТО формирао БЈРМ да смета Србији и прекида везу са Грчком. Режим у Бугарској није бугарска власт, већ антибугарска, па су признали и „Косову“!

Бугарска ЕУ НАТО

Но, и даље има часних Бугара. Бројни бугарски добровољци су се борили у ВРС против муџахедина у Босни. Неки су и својим костима ударили темеље Републике Србске. Павел Черњев је у бугарској скупштини поцијепао заставу „Републике Косово“ као вид протеста, јер је бугарска влада признала ту вјештачку творевину. Исто је поновио и у Косовској Митровици пред камерама и уз присуство Срба. Командир бугарских добровољаца Живко Иванов је три пута доводио групу Бугара ко подршку Србима на КиМ у критичним дешавањима (на барикаде, обезбеђење србских избора и референдума). Они знају, као и помињани њихови славни преци, да Запад не мисли добро ни Србима ни Бугарима и да морамо заједно.

 

Pavel černjev

 

На жалост и даље већина Бугара сматра наметнуту мржњу према Србима као доказ великог патриотизма. Тренутно предњачи од Запада створена шовинистичка „АТАКА“ која је као против ЕУ, а дио је бугарског владајућег режима, а уз то има и два посланика у ЕУ и такође подржава права мањина које намеће ЕУ у Бугарској.

Све у свему – опаметите се браћо Бугари! Зар опет да вас злоупотреби Запад против Срба а онда пусти да пропаднете. Ради заједничког опстанка, уразумите се. Уколико је проблем Вардарска Македонија, ма подијелићемо је. Немојте слиједити ВМРО и славити усташе. Истина, правда и слобода су на србској страни. Останимо православни Словени, држимо се Русије и одбацимо зло запада. Уколико не буде отрјежњења, слиједи нам нови сукоб. Ми смо се свакако сами и до сада тукли. Сами проти свих, само је Бог уз нас, само ОН. Господ је тамо гдје је истина!

Опоравила се Русија, поново је сила! Морамо заједно! Балкан ће бити слободан.

 

ИЗВОР: facebookreporter.org