“СРБИ, ГЛЕДАЈТЕ СВОЈА ПОСЛА, МИ ВАС ОЦЕЊУЈЕМО, А НЕ ВИ НАС”

Хрватски министар правде Орсат Миљенић тврди да ће Капетан Драган имати фер и правично суђење.

“У Хрватској је правосуђе независно и може да обради сваки предмет ма колико он компликован био”, нагласио је Миљенић.

 

orsat-miljenic

                   Орсат Миљенић

 

Он је тако одбацио оптужбе из Београда да Драган Васиљковић у Хрватској неће имати праведно суђење и рекао да не жели да коментарише изјаве које долазе из државе која “није испунила ни минимум критеријума за отварање поглавља о правосуђу”.

Према писању Амнестија, прошле године, “приступ правди је ускраћен хиљадама жртава широм Хрватске (БиХ и КиМ). Веома мали број жртава је успио да оствари приступ репарацији или одштети за злочине које су преживели. Породице несталих још чекају да сазнају ко је одговоран за смрт њихових најмилијих, а жене и девојке које су биле подвргнуте ратним злочинима сексуалног насиља још чекају да се починиоци изведу пред лице правде.” 

“А колеге у Србији нека се баве својом земљом, нека размишљају о свом правосуђу и раде посао како треба. Ја ћу бити у прилици да оцењујем њих, а не они мене. Ово није ни прво ни посљедње изручење, али је важно по томе што је реч о првом случају да је Аустралија изручила свог држављанина. Ми смо аустралијском правосуђу захвални на сарадњи. А овај поступак ће ићи својим током”.

Министре Миљенићу, погледајте прво своје двориште…

Улазак земље у ЕУ не значи да је та земља аутоматски постала “оаза правде и правичности”.

Хрватска је, као и свака земља које ушла у поступак усаглашавања са европским законодавством, донијела неопходне реформе и законе. Али, као што то обично бива, ако не постоји политичка воља неће ни бити правде за хиљаде жртава, за које је, у овом случају, одговорна хрватска држава.

Ако је и постојала нека шанса да се током свог пута ка ЕУ Хрватска коначно позабави мрачним дијеловима своје прошлости, она је изгубљена олаким приступом те земље Унији прије него што се позабавила питањима као што су: ратни злочини хрватских војних и полицијских снага, етничко чишћење, повратак избјеглица и отете имовине. А Јасеновац и геноцид из НДХ је изгледа давно заборављена прича. 

Умјесто катарзе, условљене европским чланством, Хрватска је раним пријемом добила одријешене руке да ради шта хоће по том питању. А зашто би држава, којој је одобрен “опроштај гријехова”, доводила у питање легитимност “домовинског рата” бавећи се злочинима над Србима и суђењем “ратним херојима”. Наравно, поједине злочине не могу да сакрију, те се нека суђења и одржавају. Али главни кривци никада неће бити кажњени.

И то је оно на шта српска страна мора да подсјећа хрватског министра. Јер, због таквих околности данас имамо отворено подржавање усташкој идеологији широм хрватске државе, лупање ћириличних табли у мултиетничким срединама као и јасно одсуство кажњавање злочина, иако је Суд правде у недавној пресуди недвосмилено закључио да су током и након акције Олуја почињена “геноцидна дјела” – масовна убиства и прогони српског становништва! И све то под будним оком хрватског министра правде.

 

ИЗВОР: Србија Данас