SPOTTED: ДЕВИЈАЦИЈА ПОСРЕДОВАНОГ ЖИВОТА

Борислав Вукојевић

 

 

Морам признати да сам тек недавно сазнао за нови феномен на друштвеним мрежама, који чак и својим именом открива своју баналност: Spotted. У питању су најчешће групе на Фејсбуку које су подијељене по већим градовима, гдје се објављују анонимни огласи у којима се траже контакти одређених особа (или је у питању апликација за паметни телефон). На прву помисао, рекао бих да нема у томе ништа лоше: тако можемо пронаћи давно изгубљене контакте пријатеља, неко нам може помоћи да идентификујемо драге особе путем фотографија и слично. Међутим, људи су у стању да сваку потенцијално позитивну ствар доведу до баналности, а усуђујем се рећи, и до губитка сензибилитета према живом контакту.

Не, ово није текст у којем ћу да попујем о томе како друштвене мреже мијењају животе појединаца (иако је то лако доказати). Желим скренути пажњу на опасност коју Spotted индиректно ствара за будуће генерације нараштаја, јер мислим да је наша одавно изгубљена. Дакле, на прво отварање странице Spotted: Banja Luka остао сам без текста, јер сам очекивао прегршт огласа који имају смисла. Међутим, летимичним истраживањем наведене странице сам закључио да је преко 90% огласа засновано на упитима који су се могли и требали одиграти уживо, а не тражити заштиту анонимности. Момци траже Фејсбук профиле дјевојака које су видјели претходну ноћ у неком клубу, дјевојке траже имена и контакте конобара које су видјеле у кафићу, сви траже информације о особама које су потајно усликали…

Зашто је ова појава банална? Због тога што ствара један ниво медијатизације (посредованости) у међуљудским односима, гдје то није ни потребно ни пожељно. Такође, чак и да је таква потреба оправдана, поставља се питање због чега ријетко ко на таквим групама тражи број телефона, већ искључиво Фејсбук профиле? Није довољно добити информацију о особи коју смо могли упознати на неком јавном мјесту, већ се инсистира на каналу који ће нам омогућити шпијунирање и скривено истраживање. Одговорно кажем да овај феномен може довести до потпуног губитка додира са стварношћу, јер је познато да су истраживања показала да на друштвеним мрежама можемо бити све што желимо (а најмање оно што јесмо).

Ако Spotted посматрамо само у овом једном тренутку, ту нема ништа спорно и опасно: неко ће тако остварити контакт, неко ће шпијунирати профил неке особе – то је све већ виђено и не представља новитет. Међутим, посматрано дугорочно, нове технологије постају све више саставни дио примарне социјализације појединца, тако да се феномени као што је Spotted прије или касније почну сматрати нормалним и неизбјежним. Већина припадника моје генерације је прилично сигурна, одрасли смо уз два канала на црно-бијелом телевизору, врхунац технологије нам је био фиксни телефон, а могућности интернета смо видјели само у научно-фантастичним филмовима. Али, замислимо дијете које данас има између 7 и 10 година, које већ посједује паметни телефон и има приступ интернету. Несвјесно, како се Spotted буде још више развијао и добијао на значају, дијете ће прихватити да је то саставни дио његовог живота и да у томе нема ништа лоше. Наравно, иста ствар се дешавала са друштвеним мрежама, генерације које су рођене у новом миленијуму сматрају их основном потребом и не могу замислити свијет без лајковања, шеровања, селфија и скроловања.

Матрикс генерацијама се на раније описан начин усађује вјештачки осјећај важности, већина жели да буде адресирана на Spotted мрежи. Али они заборављају да се тако нарушава њихова приватност и да губе велики дио своје непосредности. На примјер, већина огласа се одвија према шаблону: особа А је синоћ видјела особу Б на мјесту Икс, ако неко има Фејсбук профил, нека пошаље линк. Овом приликом особама А постављам конкретно питање: Ако вам је толико стало да упознате особу Б, зашто је нисте зауставили на улици? Зашто је нисте љубазно питали како се зове? Зашто нисте удјелили неки џентлменски комплимент? Зашто нисте питали за број телефона? Будући да се нећете моћи суочити са истином, одговорићу за вас, а покушајте си то понављати што више пута: зато што сте кукавице које посредованост друштвених мрежа користите као изговор за бијег од стварности.

Недавно је и код нас обиљежен Дан младих, гдје су се путем свих канала могле чути приче о незапослености и неактивности младих. Молим вас, како очекивати политички или било какав други активизам код младих, ако користе Фејсбук да избјегну директни контакт са особом од крви и меса, која стоји испред њих? Друштвене конвенције? Није у нашој култури нормално да жена приђе мушкарцу? Аргумент није валидан јер допуштамо да медијатизација несметано постане дио наше културе, правимо јој пречице, истовремено причајући како се морамо држати конвенција када је у питању успостављање реалног контакта.

Отворићу Фејсбук страницу која ће се звати Директни контакт: Бања Лука, која ће морати остати без иједног огласа. Јер, први оглас у Spotted стилу, значи да смо изгубили велики дио своје непосредности и поштовања према другима. Једини оглас који ћу прихватити мора гласити овако: „Упознао сам дивну особу на улици синоћ, пришао сам јој и упитао за име. Рекла ми је да није заинтересована…

 

 

 

ИЗВОР: Нови полис