Спаљена реплика неолитског насеља у Старчеву

ПИШЕ: Олга Јанковић

 

 

 

  • Непознати пиромани уништили три земунице са тршчаним кровом, тор за овце, сојеницу са огњиштем, реплику неолитске настамбе
 

          Локалитет су често обилазили туристи из иностранства (Фото: О. Јанковић)

Старчево На осмом километру од Панчева, у атару Старчева нема ни трага од реплике неолитског насеља на археолошком локалитету „Старчево – град”. Непознати починиоци спалили су четири објекта – реплике праисторијског насеља старчевачке културе. Месту на ком су се објекти налазили, зараслом у коров од пола метра, тешко се прилази и на први поглед се не виде трагови пожара, а од формације неколико тршчаних објеката остала је тек хрпица нагорелих дашчица.

У Месној канцеларији слежу раменима и кажу да ово није први пут да је овде горело. И пре годину дана забележена је мања ватра, а ни тада ни сада нико није видео како се паљевина десила и случај није пријављен полицији. Овде не верују да је неко намерно запалио објекте, већ сматрају да је реч о непажњи, додавши да целина није била посебно обезбеђена због недостатка новца.

Ни мештани чије баште расту на плодној црници која и данас чува фрагменте посуђа, оруђа и оружја из неолитског периода нису видели када је и како избио пожар, само кажу да се често у овом крају окупља омладина, али сведоче да су готово свакодневно свраћали и љубопитљиви посетиоци Старчева, археолози аматери и туристи.

Долазили су туристи из Пољске, а недавно и један амбасадор са породицом. Распитивао се о локалитету, одушевљен што ће обићи овако значајно налазиште. Долазили су самостално и организовано, јако заинтересовани, углавном се разочарани враћали, а нажалост, убудуће неће имати разлога за то, јер је од свега остао само овај путоказ код наших кућа, кажу прве комшије локалитета „Старчево – град”.

Тако ће често понављана тврдња да Старчевци имају право да не само живе на овако значајном месту, већ и да оно треба да буде развојна шанса читавог краја чекати реализацију у неким бољим временима, јер много се овде причало да је старчевачка култура бренд, а Београд са два милиона становника, Србија па и окружење – тржиште.

Колико јесенас чинило се да је та идеја заживела и ван граница када је овде, у јужнобанатском атару, забележена посета још једне организоване групе туриста из Немачке. Њима је тада понуђено да погледају видео-материјал, прошетају старчевачким Тргом неолита и стручно вођење археолога Завода за заштиту споменика културе Панчево на самом локалитету. У међувремену простор је препуштен временским приликама и неприликама, без основних средстава да се обнове бар тршчани кровови земуница.

 

 

Згариште неолитског насеља (Фото: О. Јанковић)

 

 

Култура старијег неолита централног Балкана, названа по месту налаза старчевачка, представља појам у светској археологији. Тако је читав свет чуо за малено Старчево на чијим ораницама је до паљевине стајала реплика праисторијског насеља. После више од 8.000 година, никла је овде пре неколико година необична формација објеката по узору на неолитске градитеље – три земунице са тршчаним кровом, тор за овце, сојеница са огњиштем… – тек минијатура живота риболовца и сточара ове епохе. Уоколо, још 38 хектара банатске земље и простор предвиђен за много већу целину, која је требало да нарасте у археолошки парк од 3.000 квадратних метара – прворазредну туристичку атракцију Србије.

Но, дуго није био уложен ни динар, па је и намера да постављене објекте користи сеоско удружење сточара, чиме би имали и употребну вредност, баш као у време њиховог далеког претка и план да се настамбе опреме репликама покућства, које би правили његови потомци, млади Старчевци, такође је остала неостварена.

Био је то и амбициозни пројектни задатак уз учешће многих панчевачких установа, Београдског и Љубљанског универзитета, посао од регионалног значаја, ком је врата отворала Дунавска стратегија с циљем развоја културно-привредних потенцијала Подунавља, што би оживело интересовање, па и покренуло снажнију промоцију локалитета увршћеног у стратегију културног развоја Панчева до 2020. године. У подизање реплике малог насеља потрошено је око пола милиона динара и ту се стало, а за читав комплекс требало је скупити много већи новац, аплицирањем код европских фондова.

Овдашње удружење извиђача, активисти Креативног културног центра и други, колико су могли, поправљали су оштећења, а локални комуналац је косио закоровљене њиве. Сада су и његова оснивачка права у Панчеву, па у месној заједници, закључују, „проблем и ми смо овде, а све ингеренције на другим местима”.

Налазиште „Старчево”, које је 1928. године открио професор др. Миодраг Грбић из Народног музеја у Београду, у годинама које у следиле походили су и археолози са Харварда, шездесетих је рађено ревизионо и последње ископавање, а заштитни радови обављени пре 14 година, када је локалитет „Старчево – град”, проглашен за археолошко налазиште од изузетног значаја, заогрнут је земљом.

Последњи, фатални пожар ставља, бар за сада, тачку на пројекат „Неолитско Старчево” и на археолошки туризам.

 

 

 

 

ИЗВОР: Политика