Смена елита у Европској унији

Зоран-Милошевић

Зоран Милошевић

 

 

 

 

  • Избори у државама чланицама Европске уније показују да долази до смене политичких елита. Старе елите које су започеле политику сукоба са Русијом, по правилу, губе на изборима
  • До референдума у Великој Британији о изласку из Европске уније и избора у САД, овако нешто је било незамисливо. Све ове анализе говоре о потреби „промене политике Европске уније према Русији, што сведочи о дубини процеса који се одвијају на европском континенту“

 

 

 

 

 

Већ 4. новембра 2016. године у историји Европске уније може доћи до значајног догађаја – да на место председника Аустрије дође кандидат Партије слободе, коју у Бриселу означавају као националистичку и проруску.

Резултати су, наиме, познати још од маја ове године, када је кандидат Партије слободе, после другог круга избора, добио 51,9 одсто гласова, али потом су почеле закулисне игре, те бројање гласова пристиглих поштом, па је на тај начин „победио“ кандидат зелених, Александар Ван дер Белен, са наводних 50,3 одсто гласова.

Наравно, Партија слободе се жалила Уставном суду, који је, потом, поништио други круг избора, јер је пронашао велике неправилнсоти (на једном изборном месту излазност је била чак 146 одсто!). На изборима, дакле, не краду само у Црној Гори и Србији, већ и Аустрији. После пресуде, одређен је датум одржавања поновљеног другог круга за 2. октобра, али је полиција, у међувремену, открила да већ постоје припремљени, фалсификовани гласачки листићи за кандидата зелених и после великог скандала, који је нанео немрљиву штету угледу Аустрије, избори су померени за 4. децембар ове године.

Док се аустријска изборна комисија борила са фалсификованим бирачким листићима на светској политичкој сцени појавио се „фактор Трампа“. Јавно мњење, стиче се утисак, овим је добило ветар у леђа, тј. спознало је да може изабрати и против воље актуелне политичке елите, јер све више европских држава схвата да је победа Трампа окретање Вашингтона изолационизму, тј. узиамњу предаха од „светских послова“ како би решили домаће проблеме, а тиме се шаље сигнал да и други треба да реше своје невоље.

Бечки лист „Die Presse“ објавило је прогнозу у којој се каже да „са Трампом САД почињу  глобализацију да доживљавају као опасност за себе, што је парадоксално, јер су је управо они и покренули“. Иако, дакле, аустријски медији наводе „социлошка истраживања“ да на изборима благу предност има кандидат зелених Норберт Хофер дајући му 51 до 52 одсто гласова изашлих бирача, његова победа није сигурна. Наиме, ови подаци се у јавности Аустије оцењују као “креирање јавног мњења“ или „изражавање жеља актуелне пробриселске елите“, јер се не уважава „фактор Трампа“, који је већ помогао опозиционим кандидатима у Бугарској и Молдавији. Нови избори, дакле, могу донети да кандидат Партије слободе ипак заузме место председника државе.

Да се политичка клима у Европској унији мења сведочи и чешки популарни протал „Aktualne.cz“, који прогнозира јачање проруских снага у Унији, али и улазак Аустрије у састав централноевропске „Вишеградске групе“ (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка), која би у том случају могла заузети позитивнију позицију према Русији. Ово, дакле, може бити почетак лавине, тј. почетак смене постојећих политичких елита држава чланица Европске уније.

Следеће, 2017. године, избори се одржавају у Холандији, Француској и Немачкој. У свим овим државама расте популарност „Евроскептика“, антиглобалиста и патриотских опција.

Парламентарни избори у Холандији одржавају се у марту 2017. године, а процењује се да ће на њима победити Партија слободе Герта Видлерса. Последња истраживања показују да ће му бирачи дати од 26 до 30 одсто гласова (на изборима 2012. добио је 15 одсто).

У Француској избори се одржавају у априлу 2017. године и скоро је сигурно да ће први круг добити кандидат партије Национални фронт – Марин Ле Пен. Њен противкандидат после првог круга биће бивши премијер клод председника Николе Саркозија – Франсоа Фијон, који се такође залаже за промену политике Европске уније према Русији и промену политике међународне безбедности.

Што се тиче Немачке, парламентарни избори ће се одржати у августу и октобру 2017. године и тамо ће, без обзира на одређено лидерство Хришћанско-демократске партије Ангеле Меркел (процењује се да ће добити око 30 одсто гласова бирача), имати важне улоге „Лева партија“ и „Алтернатива за Немачку“, које сада „вуку“ око 26 одсто гласова.

Не треба заборавити изборе у Бугарској, која је добила председника који говори о изласку дражве из Европске уније и НАТО-а. Естонија је изабрала партију која негује сарадњу са руском „Јединственом русијом“, а у Мађарској Виктор Орбан и популисти из партије „Фидес“ представљају препреку партији “Јобик“ на путу ка власти, пише амерички лист „The American Interest“.

Италијански лист „Il Giornale“ још отвореније констатује да је „Доналд Трамп победио у Америци, Франсоа Фијон је стекао добре шансе да следеће године уђе у Јелисејску палату, Игор Додон је постао председник Молдавије, а Румен Радев председник Бугарске“ и додаје „Четири догађаја, који на први поглед немају никаву везу, могу донети преокрет у светској политици. Сва четири победника имају или позитиван однос према Путину или су његови пријатељи који у својим програмима имају циљ завршетка сукоба са Русијом“.

Оваквим анализа у европској штампи је данас мноштво, што је до референдума у Великој Британији о изласку из Европске уније и избора у САД, било незамисливо. Све ове анализе говоре о потреби „промене политике Евроспке уније према Русији, што сведочи о дубини процеса који се одвијају на европском континенту, али и смени елита“. Старе русофобне и рату склоне елите губе позиције, а на њихово место долазе политичари склони миру и сарадњи.

 

 

 

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи