СКУПО А НЕ ДАЈЕ РЕЗУЛТАТЕ: Системске слабости у здравственој заштити Србије

Игор Милановић

 

 

  • Лондонски магазин “The Economist” објавио је у мају месецу ове године, обимну упоредну студију о стању здравствене заштите на Балкану из које се јасно види како власт пљачка народ да би га на крају убила.
  • У тој студији између осталог пише и да је животни век грађана Србије краћи за пет година у просеку него у другим европским земљама, а стопа смртности од рака повећана за 50 одсто! ” The Economist ” пише и о корупцију у српском здравству, подривању доступност здравствене заштите. Српски здравствени систем је пред колапсом.
  • За здравствену заштиту Србија у поређењу са државама у окружењу издваја највећи проценат бруто домаћег производа, али има најнижу стопу заштите у целој Европи! Новац, уместо на лечење грађана, одлази у џепове властодржаца.

 

 

 

 

Српско здравство, поново је на последњем, 35. месту у Европи на листи здравствених система, писало је 29. новембра 2013. у истраживању спроведеном за потребе Европског парламента. Истраживање под називом “Здравствени индекс европских потрошача” (“European Health Consumer Index” – EHCI) спроводи се од стране стручне организације са седиштем у Шведској.

Поменута анкета рангирања здравствених система имала је шест индикатора више него претходне године, укупно 48, а новитети су били: поштовање права и свести пацијената, време чекања за поједине операције и прегледе, здравствена нега, превенција и доступност пружених услуга, лекови које пацијенти примају...

Српски здравствени систем добио је тада 451 поен од могућих 1.000, а Холандија је добила највише њих – 870. Србија је делила дно листе са Румунијом, Летонијом, Пољском и Бугарском. Електронски рецепти тада нису доступни пацијентима у Србији, критиковали су аутори студије.

Они такође немају могућност електронских заказивања прегледа. Период чекања на лечење рака је дуже од 21 дан и више од седам дана за испитивање скенером, као и време чекања за главне операције – дуже од 90 дана.

Србија је добила позитивну оцену у истим областима као и претходне годиневакцинација деце, законско регулисање права пацијената и приступ медицинским подацима. Такође је позитивно оцењено да пацијент у Србији може да дође до лекара у истом дану.

У Србији, здравствени систем је јавно финансиран из обавезног здравственог осигурања. То обећава универзално медицинско покриће за све, тврдили су аутори.

Међутим, из много разлога, неки лекари узимају мито од пацијената  пре или после пружају услуге на терет законом прописаног осигурања, јер не постоји алтернатива. Већина људи се плаши да пријави корупцију, страхујући да би лекари после одбили да им пруже услугу.

Као резултат тога, постоји широко распрострањена перцепција међу грађанима да су сви лекари у Србији корумпирани, упозоравало се пре три године.

У студији у којој је Аналитички тим “Економиста” (Тхе Ецономист Интеллигенце Унит – ЕИУ) 2014. године упоређивао здравствену потрошњу и здравствене исходе у 166 земаља света, Србија је рангирана лошије од Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније и спадала је у групу земаља које су рангиране више према издацима на здравствену заштиту него према исходима, супротно од Албаније и Македоније.

Подаци истог тима из 2013. године показивали су да се у Србији на лекове  троши свега 85 евра по глави становника, што је скоро 3,5 пута мање од просека у Европској унији, а значајно мање и од околних земаља. Већ у Бугарској на лекове се троши 117 евра по глави становника, а у Словенији чак 246 евра.

Европска комисија је новембра 2015. године закључила: „Лоше финансијско стање јавног здравственог фонда доводи у питање одрживост сектора здравствене заштите у Србији.”

Ниједна од поменутих студија или упозорења није нагнала Владу Србије да предузме преко потребне кораке и здравство доведе на ниво да буде у стању макар мало да продужи живот пацијентима. Због тог немара, ситуација се додатно погоршала и сада је српски здравствени систем буквално пред распадом, тврди лондонски лист “Тхе Ецономист“.

Аналитички тим тог магазина, ЕИУ, предвођен вишим уредником Мартином Керингом, саставио је 8. априла ове године студију стања у здравственом систему Србије под насловом “Модернизација здравственог система Србије: Потреба за поузданим компасом за одлучивање”, која показује да је ситуација критична по више основа. Наручилац истраживања био је “Новартис”, који планира даља улагања у региону, а резултати су широј јавности постали доступни у мају месецу.

Услед високог степена корупције и велике неефикасности здравственог система, пацијенти су неретко у ситуацији да издвајају додатни новац из свог џепа, тврди се у студији. Иако имамо највеће издатке за здравство у региону, изражено у проценту од бруто друштвеног производа (БДП), налазимо се међу најлошијима у Европи по питању доступности терапија.

Поређења ради, Србија за здравство издваја 10,6 одсто свог БДП-а, а Румунија упола мање (5,3 одсто). По стандардима Светске здравствене организације, међутим, Србија овим парама покрива тек 60,5 одсто потреба у здравству, а Румунија 79,7 одсто.

На страни 14 студије налази се сажетак најважнијих проблема са којима се суочава српско здравство, а који га воде у неминовну пропаст: “…Србија има тешкоћа да нађе начин да испуни преузете обавезе у вези са доступношћу здравствених услуга за грађане с обзиром на средства која држава има на располагању. Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) наилази на тешкоће у наплати доприноса од послодаваца, што напослетку доводи до несташице потребних лекова (нпр. хепатитис Ц, онкологија).”

Пацијенти немају приступ адекватним и савременим лековима, о чему сведочи податак да “Листа лековаготово да није проширена већ пет година, а од 2010. до 2012. године само један од 139 нових лекова добио је одобрење за стављање на Листу. У истом периоду, Бугарска је своју листу проширила за 44 нова лека, а Хрватска за 27.

Доступност иновативних лекова у Србији много је мања него у другим земљама региона, будући да 18 одсто укупних расхода РФЗО одлази на фармацеутске производе међу којима су углавном генерички лекови.

Уз то, подаци Светске здравствене организације изнети у студији говоре да је, у поређењу са других осам балканских земаља, Србија тек на четвртом месту по укупним издацима за здравство по глави становника. И тако мала издавања се додатно анулирају високим степеном корупције у српском здравству, тврди се у поменутој студији.

Студија показује, наиме, да чак и постојећи издаци резултирају релативно лошим здравственим исходима и недовољном доступношћу здравствене заштите, услед системских слабости српског система здравствене заштите: велике заступљености такозваних издатака из сопственог џепа, корупције и чињенице да земља нема транспарентан и свеобухватан систем за процењивање вредности инвестиција у здравствену заштиту и за утврђивање начина плаћања тих инвестиција.

На страни 16 студије се тврди: “…Поступак за одлучивање о стављању на листу и ценовној политици за лекове и фармацеутска средства је и даље неуједначен. Није јасно у којој мери држава поштује правилник о анализи исплативости и утицаја на буџет за лекове из 2012. године. Недостатак транспарентности у погледу девизног курса који се користи у преговорима за утврђивање цена…”

У вези лоше организованости српске здравствене заштите констатује се на страни 15: “…Развој инфраструктуре за процену здравствених технологија (ПЗТ) у Србији заостаје за развојем у суседним земљама (нпр. Хрватска и Словенија). Не постоји званична агенција за ПЗТ (РФЗО обавља неке сродне активности; АЛИМС оцењује квалитет, безбедност и делотворност фармацеутских средстава; техничка подршка Одбору за ПЗТ Министарства здравља је мала). Нема укључености у Европску мрежу за процену здравствених технологија (ЕУнетХТА).”

Да би се објаснили разлози зашто Србија има скупу здравствену заштиту која не даје резултате, ЕИУ подсећа на један свој ранији извештај. У студији из 2014. године „Резултати и коштање здравствене заштите”, упоређивањем 166 земаља Србија је класификована у трећу групу (укупно 6 група) по резултатима здравствене заштите и боље је рангирана по потрошњи на здравствену заштиту него по њеним резултатима. Очигледно се и на овај начин одливају паре из џепова грађана у џепове одабраних појединаца, због чега никоме од политичке елите не иде у прилог да било шта озбиљно мења.

Резултат свега наведеног је да су исходи лечења у Србији лоши, очекивани животни век наших грађана је за више од пет година краћи него у ЕУ, док је стопа смртности од рака за 50 одсто већа.

Студија се завршава следећим закључком: “…Системске слабости српског система здравствене заштите (укључујући корупцију  и непостојање свеобухватног система за процену здравствених технологија) подривају доступност здравствене заштите и увећавају несклад између расхода на здравствену заштиту и резултата…”

 

 

ИЗВОР: Гето Србија