Русија, Кина, Кивуним

  • У Америци ништа не иде на добро нити по Мајчицу Русију, нити по Поднебеску империју

 

 

 

Ву Чун Минг

 

 

 

Током ислеђивања Трампових министара у Сенату, републиканац-ликудник Марко Рубио је тражио од Рекса Тилерсона да званично осуди Путина као ‘ратног криминалца’, што је овај додуше одбио, али се званично обавезао да ‘на руску анексију Крима одговори пропорционалном употребом силе’ као и да ће Украјину наоружати ‘одбрамбеним’ оружјем. Нови челник Министарства одбране, ‘ратни монах’ и хришћански циониста Џејмс Матис се током аудиције у Сенату јавно дистанцирао од Трампове линије изјавивши следеће: “Још од времена Јалте смо покушавали да ангажујемо Русију на позитиван начин, али са премало успеха. Данас имамо Путина који покушава да разбије НАТО и морамо обједињено предузети све акције, дипломатске, економске и војне природе, заједно са нашим савезницима, како бисмо се одбранили“.

Мајк Помпео, којега је Трамп устоличио као тобожњег модернизатора ЦИА, пред америчким Сенатом  је изјавио да “Русија угрожава Европу“, те да није “урадила ништа“ по питању уништења Исламске државе.  Нови шеф ЦИА је морао да се обавеже и да ће “заштитити старе кадрове од сваке могуће унутрашње чистке“.   Ако су ово Трампови ‘пријатељи’ и  ‘партњори’  Русије, шта очекивати од непријатеља? А шта тек  мисле о Русији, Кини и Сирији они који на ове земље одувек гледају закрвављених очију?

Тако, разни Институти за нову америчку безбедност (у којима седе све сами Кагани и Каплани) саветују да се повећа финансирање ‘умерене сиријске опозиције’,  док је сенатор Мекејн обећао да ће се борити “до смрти“  против било каквог споразума са Русијом.

У ствари, Доналд Трамп има против себе комплетну номенклатуру Сједињених држава (ликуднике и лабуристе Конгреса и Сената), док универзитетски и холивудски „крем“ потпаљује студентске кампусе а чувени МИТ институт га (преко трбухозборца професора Џона Тирмана) оптужује да је највероватније “уцењен од Путина“ сексуалним  “компроматом“ путем чувене совјетске „медене клопке“  ФСБ.   Вади се из нафталина и стари случај компромитовања руског државног тужиоца из Јељциновог доба, Јурија Скуратова (уснимљеног у кревету са две проститутке), а све у настојању да се облати Трамп и актуелно руско руководство. Слаба је утеха Русима да ствари са Кином, Ираном и Северном Корејом стоје још горе, па је блиски Трампов сарадник Стив Бенон наводно изјавио да ће Сједињене државе бити у рату са Кином већ у “наредних неколико година“ (што тврди  и наш професор Ђанг Ван Му), док потпредседник Сједињених држава Мајк Пенс већ кези зубе на Иран, мафијашки поручујући Персији да  “не проверава одлучност Сједињених држава“ и уводећи нове санкције. ‘Бомбардуј Иран’  је одувек трансверзална политичка мантра увек крвожедних  ‘америчких’ троцкиста, барем колико и сталне претње Северној Кореји (у којој су Сједињене државе већ ратом спржиле 2,8 милионa људи и уништиле инфраструктуру).

Џастин Рејмондо оправдано тврди да је Трамп сам против целог света, па му једино преостаје наша кинеска стратегија из доба културне револуције када је Мао очајнички позвао народне масе да се побуне против ‘црвене буржоазије’ и ‘бомбардују партијски генералштаб’.   Руски извори тврде да је Трамп преко посредника поручио Путину ово: “можда нећу дочекати идућу недељу“, али сам “одлучан да се обрачунам до краја са недодирљивим битангама“, онима који “чине добро организовану политичку групу, која упорно жели да поништи Устав Сједињених држава и уведе једнопартијски систем…који ради тајно…одбија послушност председнику, Конгресу и судовима. Њих је скоро немогуће неутралисати“. Према сајту rusreinfo.ru и према pravda-tv.ru, Трамп је Путину, осим наведеног цитата сенатора Вилијама Џенера из 1954. године, цитирао и познату изјаву банкара Џејмса Варбурга у Сенату из 1950. године:Имаћемо светску владу, хтели ви то или не! Питање је само хоће ли таква влада бити установљена споразумно или насилно“. Заиста, нови председник Сједињених држава је принуђен да тражи незамислива савезништва и ванпарламентарну подршку синдиката како би се супротставио читавој политичкој елити Америке и Западне Европе. Тако је Трамп, скроз маоистички, ‘прескочио’ све досадашње протоколе и састао се, у четири ока, са вођама свих највећих синдикалних организација у земљи. Вође некада свемоћних синдиката су озарени изашли са неуобичајеног сусрета у Белој кући, изјављујући да су разговори били “невероватни“ и да је председник  “поништивши Обамин Транспацифички споразум…учинио први корак како би исправио 30 година лоших и антисиндикалних политика владе, које су коштале америчке раднике милионе изгубљених и добро плаћених радних места. Деценијама смо били на првој линији борбе против разарајућих трговинских споразума попут ТПП, ПНТР са Кином, ЦАФТА и НАФТА са Мексиком и Канадом. Милиони радних места су пресељени у иностранство, угрожавајући националну индустрију…Надамо се најављеном састанку председника Трампа са канадским колегом Трудоом и мексичким председником Нијетом и отварању истинског дијалога како би се исправио лоше замишљени НАФТА споразум“. Само, хоће ли Трамп жив дочекати ту прилику, ако знамо да је Рокфелер ‘крунисао’  једног момка из Арканзаса само на основу чврсте заклетве о склапању НАФТА споразума? (према Данијелу Естулину, истраживачу Билдерберга)

Чак и они амерички интелектуалци који начелно подржавају изолационистичку политику мира, имају неку врсту личног анимозитета према Трамповој личности.  Изузетак чини свакако легендарни Линдон Ларуш,  који има одређени политички утицај и подноси врло смислене предлоге закона који траже поновно успостављање Глас-Стегеловог акта о строгом одвајању комерцијалног од инвестиционог банкарства. Он је критиковао постављање Стивена Мнучкина на место челника Министарства финансија, упозоравајући да Трампу највећа опасност прети из лондонског Ситија одакле МИ6 (преко Сороша, Дејвида Брука и Емброза Иванса Причарда) води прави финансијски рат и прљаву кампању против Трампа и Сједињених држава. Међутим, за разлику од Трампа, Линдон Ларуш је велики поборник кинеске државне политике и дивовског пројекта Пут свиле, као и руске миротворачке интервенције у Сирији.

Ни у Европи, где деценијама царује негативна селекција и криминална корупција, неочекивани Трампов избор за председника државе-окупатора континента (са око 350 војних база, са или без НАТО смоквиног листа), није код ‘елита’ побудио очекивани конвертитски нагон и безусловну покорност.  Старе Клинтонове и Обамине пудлице су чак почеле да реже и да бесно лају на новог и непознатог газду. Сада су постали итекако дрчни Шулц, Туск и Могеринијева, стари заштитници геј права и исламистичког кољаштва, љубитељи ‘слободног Тибета’, ‘демократске Чеченије’, УЧК и ‘умерене’ сиријске опозиције. Чак се и малени Оланд усудио да прети џудисти Путину Хашким трибуналом, а Трампу је наложио да санкције Русији морају остати на снази до даљнег као и да је НАТО “неопходан“. Можда они знају нешто што обичним смртницима није допуштено да знају? Можемо само нагађати какав је то указ стигао из Волстрита и Лондона. Можда се стварне газде никада нису ни налазиле у Вашингтону?

Не запостављајмо ни демократску опозициону сцену Европе. Нисмо споменули Фаража, Марин, Фрауке Петри, Вилдерса, Салвинија, државника Орбана или Ханса Кристијана Штрахеа и остале алтернативне ентузијасте. И  ту је расположење према Трампу огледало америчке званичне ‘деснице’ вредности и разноразних конзервативаца (а у бити обичних поткупљених или застрашених ликудника ‘по дужности’).  Као добар пример можемо навести Марин Ле Пен која је рођеног оца избацила из странке због неслагања са њеним произраелским ставовима.  Или Герда Вилдерса који је на скупу  у Кобленцу изјавио своју “дубоку и искрену подршку Израелу“, скоро имитирајући мужа Фрауке Петри који је узбуђено викао следеће: “Израел је наша будућност!  Ко хоће да се бори против Ислама, мора да подржава Израел!“. То је дошло дотле да се странка Фрауке Петри (AfD) чак усудила да цензурише говор и забрани присуство најугледнијим милитантима  – интелектуалцима Јиргену Елзесеру и Бјерну Хекеу,  јер су они благи критичари израелских акција на Блиском истоку. Ово одвратно лицемерје и аутоцензура неће сигурно донети нове гласове оваквој десници на изборима, већ ће само одбити многе потенцијалне симпатизере и искрене милитанте. Одурне политичке произраелске касте у Француској и Немачкој ће се поново удружити и створити блок за још једну убедљиву победу на изборима. Ово је сасвим извесно предвиђање старог политичког вука – Жан Мари Лепена. А шта ће остати од Европе након наредних 5 или 6 година на власти нових Саркозија, Меркелове, Продија или Ципраса?

Наравно да Трамп не може себи да дозволи било какво савезништво са неискреним или застрашеним европским политичарима Гладио деснице, али има проблем и са традиционалним повиновањем псеудолевичара на власти.

Од рушења Берлинског зида и насилног продора Немачке и Ватикана према Русији, ова господа су се обогатила и скупо наплатила пребег ка језуитском облику либерализма двоструких аршина (један аршин је за нас и наше убице, а сасвим други за Русију, Кину, Србију, Иран…). Они су сада добро ушанчени и толико навикнути на старе обрасце повиновања јачему да нипошто не намеравају да истакну белу заставу. Чак и искрено верују у атлантистичке бајке и људскоправашке догме.

“Ми живимо већ толико деценија под окупацијом англоциониста и Ватикана, да нам се другачији, слободни начин живљења чини једноставно илузорним. Ми смо постали тужни робови“, обазриво ми је саопштио, тихим гласом, један европски високи државни чиновник.

Ипак, Трампу – милијардеру, никако не препоручујемо предају, нити ширимо дефетизам. Иако је и сâм у ционистичком и језуитском обручу, Доналд Трамп мора да смогне снаге и покуша да заустави разуздану ратну машинерију војно-индустријског комплекса, пре него што се ствари дефинитивно отргну контроли и дође до планетарног суноврата.  А, такав ‘Армагедон’ прижељкују многи, од атлантистичких фанатика и антируских мондијалистичких секташа, на шта су можда најубедљивије указали Александар Дугин и Игор Шафаревич.

Блиско повезан са надолазећом катастрофом, јесте и негативни заокрет према Ирану који је принуђен да трпи досад невиђене претње са свих страна, по провереном стратегијском обрасцу удараца из свих праваца, у одређену тачку, посредством сталне пулсирајуће силе. То ројење око Ирана (које је маестрално описао највећи руски стручњак Леонид Савин) се примењује ради уништавања држава и смене режима, а Иран се одавно налази на нишану Сједињених држава и Израела. Како убедљиво тврди Леонид Владимирович Савин, Иран је актом сублиминалног трансфера о у зомбираној свести америчких грађана преузео улогу некадашње Ал-Каиде и највеће терористичке претње Сједињеним државама.

Проблем је сада у томе да је свака граница већ пређена – од мафијашких убистава персијских научника, саботаже атомских софтвера, санкција и бојкота ‘међународне’ заједнице према Ирану, до претећих војних вежби у Персијском заливу, доделе Нобелове награде иранским отпадницима, заплене новца који припада народу Ирана, врбовања научника и обавештајаца, хушкања азерских и курдских мањина, финансирања непријатељских муџахедина и даље, у недоглед. Сада су се на све ово накалемиле нове бесмислене оптужбе  и отрцане претње генерала Мајкла Флина, Боба Корхера и неизбежног Нетанјахуа: “Иранска агресија неће проћи некажњено…Иран слаби сигурност, просперитет, стабилност читавог Блиског истока …угрожава животе америчких грађана…“. Одједном је васкрсла некадашња ратна реторика лажи Буша Млађег и Колина Пауела (Садамов прашак) и Обаме – Клинтона (Асадово хемијско оружје), тако да се резигнирани Пет Бјукенан хвата за главу и успаничено тврди да се “рат са Ираном приближава“.

То нам обећава и сâм Трамп, који је изјавио да је “Иран све моћнији у Ираку, након што су тамо Сједињене државе проћердале три трилиона долара“ што је било очигледно од самог почетка, као и да су “Сједињене државе морале још 2003. године да зграбе ирачку нафту”. Трамп је обећао оперативцима ЦИА да ће можда имати “још једну могућност“.  Менталитет Ал Капонеа је изгледа неискорењив у америчкој политичкој комуникацији бруталне искрености. А, и школовање на језуитским универзитетима (Џорџтаун универзитет је створио највише генерала и обавештајаца), нимало не доприноси утувљивању елементарног хришћанског милосрђа и правдољубља у америчке главе. Трамп је имао храбрости и да изјави како “Иран исказује потпуно непоштовање према Сједињеним државама. Иран нас напросто не уважава. Они свуда шаљу новац и оружје“.  То је изјавио шеф једне гусарске Империје која је највећи светски извозник оружја и која финансира све превратничке покрете у скоро свим државама на планети.

Након што се, онако језуитски искрено, у Филаделфији заклела да Велика Британија “никада више неће интервенисати у сувереним државама“, те да “неће више тежити обликовању света према властитом узору“, Тереза Меј је послала један брод-разарач у Црно море, а други у Персијски залив (да са флотом енглеских петромонархија симулира напад на Иран).

Сада ће овакве моралне громаде атлантизма лукаво понудити Русији “отровне колаче“ на сребрној тацни. То ће бити мафијашка понуда која се не одбија, јер ће Русији бити понуђена ‘сфера утицаја’ у Сирији са одређеним ‘безбедним зонама’.  Прва зона ће се тицати области на североистоку Сирије, од реке Хасака до Еуфрата, где Вашингтон и Тел Авив намеравају да створе атлантистички Курдистан. Други појас од неких 75 километара  ће бити под турском контролом, од турске границе до града Ал Баб, све северно од Алепа. Трећа је замишљена на југу и припала би формално Јордану (а de facto Израелу), од Голанске висоравни све до градића Дараа и Суеида. Та област се већ налази под контролом пријатељских вахабија.

Све је замишљено као модернија и перфиднија верзија старог Кивуним плана који сада мора да ‘намири’ и Русију, дајући јој зону на западу Сирије, од обале па све до Хомса. Хазарска смицалица тежи стварању још једног сигурносног санитарног кордона око ционистичке државе, а на развалинама још једне древне цивилизације. Тако барем тврди либански аналитичар Амин Хотеит (семитски Шиит) , који ће свакако једном бити приведен правди и осуђен због ‘антисемитизма’.

Овaj криминал се намерава протурити ‘пријатељским’ договором са Путином у Савету Безбедности ОУН, али Трампу су на столу и све друге опције. Русија мора свакако прихватити неутралисање Хезболаха и Ирана барем у јужној зони безбедности, како би се створио ‘интернационално загарантовани појас сигурности’ око вазда угрожене атомске државе којој је омражени Обама донирао нових 30 милијарди долара бесповратне  војне помоћи у наредних десет година.

Наравно, отворени рат против Русије и Хезболаха није нимало препоручљива опција за Сједињене држава и Израел, чији су ратници храбри само у холивудским филмовима и прљавим операцијама служби.

Зато се мора прибећи уобичајеној уцени и подвали, како би се Русија приморала да не уложи вето у Савету безбедности ОУН и мирно аминовала још неке ‘споразуме’ и једнострано разоружавање народног отпора. У том грму лежи зец искреног и великог пријатељства које Флин и Трамп, сасвим спонтано, гаје према руском председнику. Срби кажу ‘превести некога жедног преко воде’, али је овде, можда, правилније навести  кинеску изреку  о лешинарском  ‘коришћењу пожара како би се починила крађа’ (chen huo da jie).

Не пристане ли Русија на овај политички харакири, ту је увек присутни ‘украјински угарак’ у који ће са лакоћом дувати неки Мекејн или Меркелова.

Татјана Грачева, Олга Четверикова и генерал Леонид Ивашов већ годинама указују на експлозивност ситуације у Украјини, коју Хазарија одавно сматра својом постојбином и очигледно настоји да спроведе словенску Накбу. Нимало случајно, сада је дошло до ужасне ескалације погромашког насиља у овој пребогатој словенској земљи, која има излаз на Црно море и из које је већ емигрирао велики број становника. Огромни улог овде има и папство које је већ тајно канонизовало Кунцевиче, Бандере и Петљуре и бориће се против ‘руске шизме’ до последњег Украјинца на терену. Наравно, ситуацију погоршава и ашкенаски расистички експанзионизам натчовека-машине па је, нимало случајно, генерал  Леонид Решетњиков био приморан да директно оптужи Ангелу Каснер Меркел  за учешће у походу на Донбас, док је Олег Царјов упозорио Порошенка (поредећи га са Хитлером из касне 1944. године). Царска Русија је некада давно протеривала мисионаре и забрањивала настањивање језуита, као што је и битно ограничавала права одређеним етнички и верским мањинама. Сличне мере је примењивао и Јосиф Висарионович према слободном зидарству и немачким заробљеницима као што је спроводио и депортације читавих етничких група. Савремена Кина нема дипломатске односе са Ватиканом и сурово прогони чланове Црне интернационале и секташе Фалун Гонг. Ватикански Опус Деи, језуити, темплари, Малтешки витезови, вековима врбују и подривају владе широм света претњама, уценама, харангом, подмићивањем или физичком  ликвидацијом неистомишљеника.

Међутим, тренутно само у  Израелу постоји званични апартхејд и путеви који су ‘само за Јевреје’, а према речима професора Јима Вилда, држава најозбиљније разматра насељавање Хазара на територији данашње Украјине, Грузије и (Х)азербејџана и, према писању  новина Times of Israel, тајно финансира рат у Донбасу и међусобно истребљење Словена како би се поново установила  и населила  Хазарија.

Ту је и озбиљан научни рад професора генетике Ерма Елкха, који је практично доказао хазарску хипотезу о досељавању овог туранског племена са туркменстанских степа и његово преобраћење у јудаизам у 7. веку. Ово значајно откриће објашњава нам  и сличност са агресивним експанзионизмом сродних туранских народа – Турака, Азера, Узбека, Ујгура, Татара и Черкеза. Стари антрополози и етнолози припаднике ових народа обично описују као “номадске, ратоборне, осветољубиве и подмукле, склоне разбојништву и превари“, који у исхрани “не користе свињско месо, једу много белог лука и киселе млеко“.  Идентичне особине имају и наши кинески Ујгури, који су, такође, имали моћни каганат  током 8. и 9. века на тлу данашњег Синкјанга, бунтовне кинеске провинције у којој живи око седам милиона ових староседелаца (а са којима већинска Хан етнија једва излази на крај). Поређења ради, многи тврде да је и некадашња кавкаска Албанија била прапостојбина данашњих балканских Шиптара, који углавном имају истурене предње зубе и оклембешену  доњу усну.

Него, враћајући се на тему геополитике, чини се да је овим племенима превасходно циљ успостављање калифата (каганата као протектората Сједињених држава), на пустињском појасу који ће ићи од границе са Јорданом (Израелом) и који ће се спојити са америчко – хазарским Курдистаном преко Деир Ез Зора.  Рат у Донбасу и повремена високотехнолошка бомбардовања Дамаска са територије Израела ће служити као “аргумент“ и упозорење Русима зарад убеђивања Башара Асада да се дефинитивно одрекне регије око Еуфрата, у замену за разорене провинције Идлиб и Алеп, некадашње економско срце Сирије.

Као и у случају геноцида над ирачким народом, примењиваће се стратегија исцрпљивања, терора и постепеног разоружавања. Када се једном реализује пројекат овог Сунистана, који ће просто врвети од НАТО база и плаћеника који  ће ‘обезбеђивати сигурност’ протектората и извршавати “антитерористичке задатке одговорности ради заштите цивила“ (шифра R2P), пут према Каспијском мору ће бити лакши део посла.

Надирање према (Х)азербејџану је замишљено без активне подршке Турске, чак њеном изолацијом и уз обуздавање Русије и Кине. Сâмим избијањем на обале Каспијског мора, путем курдо-јерменске и азерске маршруте, постигло би се пресецање евроазијске логистике и коридора, а додатно инсталирање ракетних система средњег домета би довело Русију и Кину у мат позицију. Јермени, као друга најмоћнија лобистичка дијаспора у Сједињеним државама су одавно укључени у овај пројекат и селективно су  изузети од најновијих визних рестрикција Трампове администрације. Нови каганат  би се протезао од Израела до Бакуа, па би уз Грузију, балтичке енклаве и Украјину, потпуно и дефинитивно изоловао Турску, Русију и Кину, и онемогућио изградњу евроазијске инфраструктуре повезивања народа. Наравно, следило би рекеташко наметање трговинске размене у доларској валути. То би било остварење Рокфелерових и Варбургових снова о стварању светске владе милом или силом.

Било да је теорија завере или научна фантастика, фалсификат или оригинал, књига Протоколи сионских мудраца излаже прворазредну геополитичку стратегију и беспрекорну анализу светских збивања. Ова књига је један од најчитанијих бестселера у историји Кине и предмет озбиљних научних изучавања на државним институтима. Надајмо се да ће овај век у коме живимо остати упамћен по савезништву  Словена, Индуса и Кинеза, Африканаца и свих добронамерних људи наше планете. Јер, хазарски каганати су одувек пропадали кроз историју, док индијска, кинеска и словенска цивилизација имају хиљадугодишњу прошлост и будућност.

 

 

 

превод текста: Соња Јокић Минг

 

 

 

 

ИЗВОР: Катехон